Pčelari u valjevskom kraju u novu sezonu ulaze sa znatno boljim izgledima nego prošle godine. Iako je proleće poranilo i vegetacija počela ranije nego inače, najavljeno zahlađenje moglo bi da donese nove izazove. Prema rečima pčelara, društva su dobro prezimila, ali će dalji tok sezone u velikoj meri zavisiti od vremenskih prilika i razvoja voćne paše.
Kako ističe Nebojša Jevremović, predsednik Udruženja pčelara ‘’Valjevo’’, zimovanje je proteklo bez većih gubitaka, dok su uginuća zabeležena kod društava kojima nije ostavljeno dovoljno hrane. On dodaje da su društva u većini pčelinjaka izašla iz zime u dobrom stanju, ali da predstojeći period može biti osetljiv.
Možda vas zanima
‘’Društva su izašla prilično dobro iz zime, ali sve i dalje zavisi od toka vegetacije, jer se sada najavljuje i desetak dana hladnog vremena. Zato je važno da imaju dovoljno hrane kako bi taj period prošla bez problema.
U brdovitim predelima vegetacija kasni, dok je u toplijim krajevima već procvetala šljiva. Prema Ubu i Lajkovcu je toplije i tamo su pčele već unosile prilične količine meda, dok na višim nadmorskim visinama još nema jačeg unosa’’, objašnjava Jevremović.
Prema njegovim rečima u ovom periodu najvažnije je da pčelari kontrolišu zalihe hrane. Ukoliko nema dovoljno hrane, pred najavljeno zahlađenje mora se reagovati pogačama, jer, kako kaže, ako pčele ne budu izlazile, treba im pomoći da prebrode tih desetak dana.
‘’Cilj je da društva nastave razvoj i budu što jača pred glavnu pašu, a to je bagrem. Za razliku od prethodne, u ovu godinu društva su ušla mnogo spremnija i bez velikih gubitaka. Prethodna zima, zbog velike suše, napravila je ozbiljan problem pčelarima, jer praktično nije bilo polena i društva nisu ušla u zimu sa dovoljnom količinom pčela, zbog čega su i stradala masovno. Sada je situacija drugačija i znatno bolja’’, ističe Jevremović.
Pčelari u Srbiji ODUSTAJU od proizvodnje meda zbog uvoza falsifikata?
Slična zapažanja ima i Vladan Matić , pčelar iz Valjeva, koji na svom pčelinjaku beleži snažan razvoj društava, ali i zavisnost od vremenskih prilika. Matić kaže da je 2025. godina bila najlošija – nije bilo meda ni za pčele, te je morao da prihranjuje da bi preživele. Ipak, dodaje, sva društva su prezimila i dočekala ovu godinu.
‘’Košnice su dupke pune pčela i već smo počeli sa stavljanjem satnih osnova. Godina je krenula u najboljem izdanju – sa jakim društvima i ranim cvetanjem voća. Samo je potrebno da temperatura poraste kako bi više vremena provodile na paši, a manje u košnici.
Međutim, hladna jutra već utiču na aktivnost pčela. Ako nastupe hladnoća i sneg, to može da ošteti voće i onda neće biti voćnog meda. Kada zahladi, pčele ostaju u košnici i raste mogućnost rojenja. Zato uveliko stavljamo satne osnove da uposlimo pčele da grade vosak i smanjimo rizik ‘’, kaže Matić.
Komentari