Rast cena voća obeležio je inflatorna kretanja u Srbiji tokom 2025. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Upravo je ova kategorija imala najveći pojedinačni doprinos rastu potrošačkih cena, a naročito se izdvajaju trešnje, čija je cena u pojedinim periodima bila viša i za više od 100 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
Međutim, iako je voće bilo glavni okidač, inflacija u 2025. nije bila rezultat samo jednog faktora. Na ukupno kretanje cena uticali su i drugi segmenti potrošačke korpe, pre svega hrana, energenti i usluge, koji su tokom godine beležili umereniji, ali stabilan rast.
Možda vas zanima
Prema podacima RZS-a, cene hrane u celini su rasle, ali ne ujednačeno. Dok su pojedine kategorije, poput mesa, mlečnih proizvoda i žitarica, imale blaži rast ili su povremeno stagnirale, voće se izdvojilo kao segment sa najizraženijim poskupljenjima. Upravo zbog toga, njegov uticaj na ukupni indeks potrošačkih cena bio je disproporcionalno velik.
Glavni uzroci ovakvog rasta cena voća leže pre svega u nepovoljnim agroklimatskim uslovima. Proizvođači su se suočavali sa kasnim prolećnim mrazevima, smanjenim prinosima i velikim oscilacijama temperature, što je direktno uticalo na ponudu. Smanjena količina robe na tržištu, uz stabilnu potražnju, dovela je do naglog skoka cena.
Istovremeno, dodatni pritisak dolazio je sa strane troškova proizvodnje. Tokom godine beležen je rast cena energenata, đubriva, zaštitnih sredstava i radne snage, što je povećalo ukupne troškove u poljoprivredi. Ovi troškovi su se, makar delimično, prelili na krajnje cene proizvoda.
Hoćemo li imati sutra šta da JEDEMO? Klimatske promene VEĆ uzimaju danak!
Važno je napomenuti da su i cene energenata i komunalnih usluga imale svoj uticaj na inflaciju. Poskupljenja u ovim sektorima indirektno utiču i na proizvodnju hrane, od skladištenja do transporta, što dodatno komplikuje tržišna kretanja.
Trešnje su se izdvojile kao simbol ovog cenovnog talasa, ali ni druge voćne vrste nisu bile izuzetak. Poskupljenja su zabeležena i kod sezonskog voća, što ukazuje na širi problem u sektoru voćarstva. Upravo zbog toga, voće je postalo jedan od ključnih faktora koji su “pogurali” ukupnu inflaciju naviše.
Ekonomisti upozoravaju da ovakvi trendovi imaju višeslojne posledice. Sa jedne strane, proizvođači mogu ostvariti veće prihode u godinama sa visokim cenama, ali istovremeno trpe sve veće rizike zbog klimatskih promena i nestabilnih prinosa. Sa druge strane, potrošači su suočeni sa rastom troškova života, što utiče na promenu strukture potrošnje, često na štetu kvalitetnije i sveže hrane.
Inflacija u sektoru hrane, posebno kod proizvoda kao što je voće, ima i širi društveni značaj. Kako cene rastu, deo potrošača smanjuje kupovinu ovih proizvoda, što može imati dugoročne posledice po ishranu i zdravlje stanovništva.
U narednom periodu, stabilizacija cena zavisiće od više faktora, pre svega od vremenskih uslova, prinosa u novoj sezoni, ali i globalnih kretanja na tržištu hrane i energenata. Ukoliko dođe do povoljnijih proizvodnih uslova, moguće je smanjenje pritiska na cene, ali neizvesnost ostaje visoka.
Jedno je sigurno – inflacija u 2025. godini pokazala je koliko su poljoprivreda i tržište hrane тесно povezani sa ukupnim ekonomskim kretanjima. Voće je bilo okidač, ali je cela potrošačka korpa pokazala koliko su promene u jednom sektoru u stanju da utiču na standard građana u celini.
Komentari