Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku ponovo potresaju tržište đubriva i energenata, podižući cene širom sveta. I dok domaći poljoprivrednici strahuju od novih poskupljenja, zvanični podaci pokazuju da Srbija nije direktno zavisna od ovog regiona, ali indirektni efekti već se osećaju. Koliko je situacija zapravo ozbiljna i šta nas čeka u narednom periodu?
Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku u 2026. godini snažno su uzdrmale globalno tržište đubriva, dovodeći do rasta cena i povećane neizvesnosti među proizvođačima hrane širom sveta. Rat u regionu utiče na tržište kroz dva ključna kanala, energente i logistiku, i to u izuzetno osetljivom trenutku, na početku sezona setve na severnoj hemisferi.
Možda vas zanima
Zabrinutost se već prelila i na domaće tržište, gde poljoprivrednici strahuju od poskupljenja, iako istovremeno stižu i umirujuće poruke nadležnih i predstavnika industrije.
Ormuski moreuz kao usko grlo globalne trgovine
Jedan od ključnih problema predstavlja gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza, strateški važnog pomorskog prolaza kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine energentima i sirovinama. Ovaj prolaz, pod kontrolom Irana, koristi se kao geopolitički instrument u kontekstu sukoba sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Značaj ovog regiona ogleda se u činjenici da zemlje Persijskog zaliva imaju presudnu ulogu u globalnom snabdevanju naftom, gasom i sirovinama za proizvodnju mineralnih đubriva. Proizvodnja đubriva direktno je povezana sa prirodnim gasom, iz kojeg se dobija amonijak, ključna komponenta za proizvodnju uree, jednog od najzastupljenijih đubriva na svetu.
Gotovo celokupna proizvodnja iz ovog regiona prolazi kroz Ormuski moreuz, što ga čini ključnim čvorištem za oko petinu svetske ponude nafte i tečnog prirodnog gasa, ali i za polovinu globalne pomorske trgovine sumporom.
Cene eksplodiraju, cena uree udvostručena
I dok su cene nafte i gasa već naglo porasle, sličan trend beleži se i kod đubriva. Cena uree iz regiona Bliskog istoka trenutno se kreće oko 800 dolara po metričkoj toni, što je više nego duplo u odnosu na period pre godinu dana, kada je bila ispod 400 dolara.
Dodatni pritisak na tržište dolazi i od povećanih troškova osiguranja, budući da su osiguravajuće kuće podigle cene polisa koje pokrivaju ratne rizike. Uz to, Iran razmatra uvođenje taksi za brodove koji traže bezbedan prolaz kroz moreuz, što dodatno poskupljuje transport.
U takvom okruženju rastu i strahovi od šire ekonomske krize, uključujući i stagflaciju, kombinaciju usporenog ekonomskog rasta i visoke inflacije.
Kina dodatno zateže tržište
Situaciju dodatno komplikuju potezi Kine, koja pojačava ograničenja izvoza đubriva kako bi zaštitila domaće tržište. Prema dostupnim informacijama, kineske vlasti su zatražile od izvoznika da obustave isporuke određenih vrsta đubriva, uključujući mešavine sa azotom i kalijumom.
Takođe su potvrđena postojeća ograničenja izvoza uree, čime su praktično ugašene nade da će uskoro biti povećane kvote za izvoz. Ove mere imaju za cilj stabilizaciju domaćih cena i obezbeđivanje dovoljnih količina za prolećnu setvu.
S obzirom na to da je Kina jedan od najvećih proizvođača i potrošača đubriva na svetu, ovakve odluke imaju snažan uticaj na globalno tržište i dodatno podižu cene.
Rat u Iranu remeti lance snabdevanja: Preti li novi talas poskupljenja hrane?
Srbija nije direktno ugrožena
Iako se u javnosti sve više govori o potencijalnim posledicama po Srbiju, zvanični podaci ukazuju na to da Bliski istok ne predstavlja ključni izvor snabdevanja đubrivom za domaće tržište.
Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan uvoz đubriva u 2025. godini iznosio je 329 miliona evra, uz rast od oko šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći deo uvoza dolazi iz Rusije (oko 60 odsto), dok Kazahstan, Austrija i Mađarska učestvuju sa po oko sedam odsto.
Kada je reč o urei, čak 80 odsto uvoza dolazi iz Ruske Federacije, dok Bliski istok ima marginalnu ulogu. Iz tog regiona izdvajaju se tek simbolične količine, poput uvoza iz Izraela.
To znači da Srbija nije direktno izložena poremećajima u snabdevanju iz tog dela sveta.
Indirektni efekti već se osećaju
Ipak, iako direktna zavisnost nije velika, indirektni efekti su neizbežni. Rast cena energenata, posebno nafte i gasa, utiče na sve segmente proizvodnje i transporta, što se na kraju reflektuje i na cenu đubriva.
Predstavnici Privredne komore Srbije upozoravaju da globalni poremećaji mogu imati dugoročan uticaj kroz rast troškova i inflatorne pritiske.
Sličan stav iznose i stručnjaci, koji ističu da trenutno nema razloga za paniku, ali da bi produbljivanje sukoba moglo dodatno pogoršati situaciju.
Tržište već pokazuje nestabilnost
Na domaćem tržištu već su vidljivi prvi znaci nestabilnosti. Prema izveštajima Produktne berze u Novom Sadu, ponuda đubriva je smanjena, dok su cene podložne svakodnevnim promenama.
U trgovini se beleži povećana volatilnost, a ponuđači su oprezni i nude manje količine, što dodatno utiče na kretanje cena.
Industrija stabilna, ali oprezna
Iz kompanije Elixir Group poručuju da konflikt nema direktan uticaj na njihovu proizvodnju, jer sirovine ne nabavljaju iz tog regiona. Zahvaljujući diversifikovanim lancima snabdevanja, proizvodnja se odvija stabilno i bez poremećaja.
Ipak, rast cena energenata već utiče na troškove proizvodnje, posebno kod azotnih đubriva i amonijaka, što može dovesti do korekcija cena gotovih proizvoda.
Ističe se i značaj snažne domaće hemijske industrije, koja u ovakvim krizama igra ključnu ulogu u očuvanju stabilnosti snabdevanja i prehrambene sigurnosti.
Najveći udar najsiromašnijima
Međunarodne organizacije upozoravaju da bi posledice ove krize mogle biti posebno teške za siromašnije zemlje. Ujedinjene nacije navode da rast cena đubriva, energije i transporta direktno utiče na cenu hrane i troškove života.
Međunarodni monetarni fond takođe upozorava da rast cena hrane može imati ozbiljne društvene i političke posledice, posebno u zemljama gde hrana čini veliki deo potrošnje stanovništva.
Rast cena đubriva realna pretnja
U ovom trenutku, Srbija nije direktno ugrožena kada je reč o snabdevanju đubrivom, ali globalni poremećaji jasno pokazuju koliko je poljoprivreda povezana sa širim ekonomskim i geopolitičkim tokovima.
Najveći rizik leži u daljem rastu cena energenata, koji se preliva na sve segmente proizvodnje. Ukoliko se sukob produbi, pritisci na tržište mogli bi dodatno da porastu.
S druge strane, eventualno smirivanje situacije donelo bi stabilizaciju i veću predvidivost u snabdevanju.
Za sada, ključna poruka je jasna: nema nestašica, ali rast cena ostaje realna pretnja koju će poljoprivrednici morati pažljivo da prate.
Izvor: Bloomberg Adria
Komentari