Žetva pšenice je na samom pragu. Zato smo na severu naše zemlje, u okolini Subotice, razgovarali sa dva dobro poznata i iskusna ratara, Pavlom Kujundžićem i Miroslavom Kišom, koji je i predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije. Upitali smo ih kakva su očekivanja poljoprivrednika u njihovom kraju kada je reč o ovogodišnjem rodu, ali i o ceni pšenice. Pogledajte šta smo saznali.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, otkrio nam je kakvi se prinosi pšenice očekuju ove godine, ko bi mogao da pomogne ratarima da ova proizvodnja bude sigurnija i isplativija, i koja su rešenja za probleme na tržištu pšenice.
„Vremenske prilike su ove godine uglavnom išle na ruku ječmu, pšenici i uljanoj repici. Prinosi su, u zavisnosti od ulaganja, natprosečni, ukoliko posmatramo višegodišnji prosek. Kreću se uglavnom od 3 do 4,5 tone po jutru, što zadovoljava očekivanja poljoprivrednika.“
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
„Međutim, ona druga strana gledišta, zbog koje mi i radimo, jeste cena, a ona je i ove godine nedovoljna da pokrije jednu maksimalnu i dobru agrotehniku koju zahtevaju nove sorte. To je nešto što nam se ponavlja i što će se verovatno dešavati i ubuduće, a za sve to odgovornost, pored nas poljoprivrednika, ima i država, odnosno administracija koja mora da pruži podršku i ambijent koji našu proizvodnju može da učini održivom.“
„Pošto nam naša država to ne omogućava, očigledno će opet žitarice biti najjeftinije i oni koji nisu spremni da ih lageruju i sami gazduju svojim rodom daće je otkupljivačima pod uslovima koje nalaže tržište, a koji nikako nisu podsticajni za dalji rad.“
„Takva situacija ubuduće sigurno će se odraziti na površine pod pšenicom, jer vidimo da ova kultura, kada je kišna godina, traži maksimalnu zaštitu. Fungicidi su skupi i proizvodnja žitarica više nije kao pre 5 ili 10 godina. Zato očekujem da će se pšenica narednih godina više sejati samo zbog plodoreda i kao predusev uljaricama.“
„Dakle, postoje dve mogućnosti, da se pšenica zameni nekom drugom kulturom, ili da se ulaže u skladišta, pa da se ova kultura prodaje u nekom pogodnom trenutku. Uvek je bolje da poljoprivrednici gazduju svojim proizvodima. Ipak, naglasio bih još jednom da je za stvaranje takvog ambijenta neophodna podrška države.“
Vidim da su neki izašli sa akontacionim cenom od 15,5 dinara sa PDV-om. Mi, proizvođači, očekujemo bar 18 do 18,5 dinara i mislimo da bi to bila neka solidna cena kojom bismo pokrili naše troškove.
Pavle Kujundžić, ratar iz Subotice, takođe je svoja razmišljanja i očekivanja podelio sa nama.
„Ja bih takođe rekao da su vremenski uslovi ove godine pogodovali pšenici. Svako ko je uradio punu agrotehniku može da očekuje dobre prinose. Međutim, ima i osrednjih pšenica, a video sam nažalost u ataru i veoma loše. Ne bih da mnogo licitiram sa prinosima, ali pretpostavljam da može da se očekuje rod od 4 do 8 tona po hektaru.“
„Kada je reč o ceni, tu već ne bih mnogo još uvek znao da kažem. Vidim da su neki izašli sa akontacionim cenom od 15,5 dinara sa PDV-om. Mi, proizvođači, očekujemo bar 18 do 18,5 dinara i mislimo da bi to bila neka solidna cena kojom bismo pokrili naše troškove.“
„Inače, generalno posmatrano, u subotičkom ataru već tri godine zaredom neke druge kulture zauzimaju mesto pšenici. Tu pre svega mislim na uljanu repicu, koja rađa malo ranije i manje je podložna toplotnim udarima. Ova kultura je prošle godine imala najbolji finansijski efekat, a mislim da će i ove godine biti solidan.“
„Skladišta su veoma skupa investicija, ali ih veći poljoprivrednici već imaju. Mali bi mogli da ih naprave ako bi se udružili i dogovorili. Zato mislim da je prelazak na uljanu repicu u ovom trenutku za nas mnogo isplativije i jednostavnije rešenje za probleme sa pšenicom.“
Sagovornici:
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije
Pavle Kujundžić, ratar iz Subotice
Komentari