Kada je reč o proizvodnji krompira u Srbiji, poslednjih godina došlo je do velikih promena. Umesto velikog izvoznika, postali smo veoma čest uvoznik ove namirnice, a umesto dobrih, tradicionalnih proizvođača iz brdsko-planinskih predela glavnu ulogu su preuzeli moderni povrtari iz Vojvodine. Pogledajte šta stručnjaci predviđaju da će se desiti ove godine na tržištu krompira.
Svako ko je ikada pokušao da gaji krompir zna koliko proizvodnja ove namirnice može da bude skupa. Ipak, uz modernu tehnologiju i dobre prinose, od njega može veoma lepo da se zaradi. Zato smo pitali dr Živka Bugarčića iz kompanije „Arum“ kakvo je trenutno stanje na tržištu krompira u Srbiji i kako objašnjava činjenicu da su poslednjih godina najveći proizvođači u Vojvodini, a ne u brdsko-planinskim krajevima, kao nekada.
Doktore Bugarčiću, kako biste ocenili trenutno stanje kada je reč o proizvodnji krompira, da li će se ona povećati ili smanjiti?
Možda vas zanima
„Interesovanje proizvođača za tekuću godinu uvek zavisi od toga kako su prošli u prethodnoj. Kod nas, prošlu godinu karakterišu veoma veliki troškovi proizvodnje, suša, troškovi oko navodnjavanja, problemi sa krompirovim moljcem… Imali smo lošiji rod nego što su mnogi očekivali, jer se deo krompira pokvario zbog visokih temperatura zemljišta.“
„Propale su i znatne količine pre nego što je krompir ušao u skladište, a i u njima se nastavljalo brže dehidriranje ovog povrća, jer su temperature bile velike, pa je ranije počinjalo klijanje. Imali smo godinu koja bar do sada nije bila pod jakim uticajem niskih cena krompira koji dolazi sa Zapada, jer su oni imali veće cene. Do sada smo imali manji uvoz, ali sam siguran da će on da poraste već u martu i aprilu.“
„Mnogi proizvođači su lepo zaradili i u toku leta i sada u sezoni. Međutim, veliki je broj onih koji nisu imali sreće, a verovatno ni novca i znanja da prošlogodišnju proizvodnju učine profitabilnom. Zato ni ove godine ne očekujem nikakav značajniji rast proizvodnje krompira, niti veće interesovanje. U ravničarskim područjima, ispod Save i Dunava, bile su velike štete od krompirovog moljca, kao i u leskovačkom kraju, ali i u dolini Zapadne Morave i u širem području Čačka.“
Navikli smo da se proizvodnja krompira odvija uglavnom u brdsko-planinskim područjima. Naravno, pre svega mislimo na proizvođače iz okoline Čačka. Danas je, čini nam se, situacija znatno drugačija, jer se proizvodnja krompira seli u ravničarska područja, odnosno u Vojvodinu. Pretpostavka je da se u takvim krajevima postižu bolji rezultati, ali koji su još razlozi za ovakve promene?
„Kada je reč o proizvodnji krompira u brdsko-planinskom području, ona je ranije bila zadužena za snabdevanje tržišta u prolećnim mesecima. U toku jeseni uglavnom se trošio krompir koji je bio iz ravničarskih područja. Međutim, u planinskim područjima i zemljište je prilično erodirano, pa su i prinosi zbog njegove plodnosti smanjeni.“
Ako se improvizuje, veliki je rizik i ne zna se do kraja sezone kakav će biti rod i da li će ga iko kupiti.
„Takođe, ove velike suše poslednjih godina odražavaju se čak i više u planinskim krajevima, a proizvođači nemaju nikakve mogućnosti da intervenišu na tom polju, što bi mogao da bude još jedan od razloga. S druge strane, jedan deo proizvođača koristio je zemljište koje je zakupljeno, a o njemu uglavnom nije vođena nikakva naročita briga. Naravno, to takođe utiče na plodnost. Još jedan problem je i radna snaga, odnosno, veliko raseljavanje iz brdskih krajeva. Na kraju, ostaju nam doline reka i Vojvodina.“
„U Vojvodini je jedan deo proizvođača prepoznao da od korenasto krtolastih biljaka može da se napravi prinos 50, pa čak i 60 i više tona po hektaru. Takvi poljoprivrednici koriste najsavremeniju tehnologiju i uložili su mnogo novca u sisteme za navodnjavanje. Danas oni proizvode po nekoliko hiljada tona krompira, a ranije ga možda nisu imali ni u okućnici. Dakle, došlo je do zaista značajnih promena.“
„U dolini Zapadne Morave proizvodnja krompira je takođe značajna. Međutim, prošle godine proizvođači iz tog kraja nisu imali sreće, jer zbog pojave moljca nisu mogli da prodaju krompir na ruskom tržištu. Pretprošle godine imali su još i probleme sa poplavom. Zato i u ovim krajevima očekujem da se smanji proizvodnja krompira. Ljudi jednostavno nemaju ekonomske mogućnosti da kupe kvalitetno seme.“
Saznajte više o istoriji krompira.
Proizvodnja krompira je zaista skupa i ljudi bi trebalo dobro da razmisle pre nego što se odluče na ovakav korak. Ipak, trebalo bi još jednom da naglasimo da je moguće sa krompirom ostvariti prinose 50, 60, pa čak i 70 tona po hektaru.
Da, u Vojvodini je uz savremenu tehnologiju to moguće. U dolini Zapadne Morave ima proizvođača koji ostvaruju prinose od 50 tona po hektaru, ali na jako malim površinama. Zato oni ne mogu da kupe savremene mašine uz pomoć kojih bi još malo napredovali.“
Kriterijumi se pooštravaju, a supermarketi i potrošači traže sve kvalitetniji krompir. Zato svako ko ne može da odgovori takvim zahtevima mora da odustane od ove skupe proizvodnje.
Ono što je sigurno, to je da imamo situaciju u kojoj dolazi do velikih promena na tržištu krompira. Smanjili smo potrošnju ove namirnice, a od značajnog izvoznika postali smo veoma čest uvoznik krompira.I dalje se neke količine izvoze u toku leta, ali očekujem da će tako biti i ubuduće, odnosno da ćemo više uvoziti nego izvoziti krompir.
„Kriterijumi se pooštravaju, a supermarketi i potrošači traže sve kvalitetniji krompir. Zato svako ko ne može da odgovori takvim zahtevima mora da odustane od ove skupe proizvodnje, koja iznosi između 500 i 600 hiljada dinara po hektaru, ukoliko se radi na savremen način. Ako se improvizuje, veliki je rizik i ne zna se do kraja sezone kakav će biti rod i da li će ga iko kupiti.“
Sagovornik:
dr Živko Bugarčić, kompanija „Arum“
Komentari