U našoj zemlji iz godine u godinu sve više ljudi napušta sela. Odlaze kako mladi, tako i stari, a ta pojava najizraženija je u mestima koja se nalaze na granicama, naročito sa zemljama Evropske unije. Skoro svako treće-četvrto selo u Srbiji nestaje, a depopulacija je problem za koji je potrebno brzo pronaći rešenje.
Tako je i u Bačkom Bregu kod Sombora, smeštenom na krajnjem severozapadu Vojvodine, na granici sa Mađarskom i nedaleko od granice sa Hrvatskom. Selo ima nešto više od 1.000 stanovnika, prosečne starosti veće 40 godina.
Zašto je to tako, upitali smo starosedeoca, Marka Ilića, poljoprivrednika iz tog mesta.
Možda vas zanima
Marko Ilić ističe: „Kroz Bački Breg prolaze i odlaze, ali se slabo vraćaju. Ovo mesto je ranije imalo mnogo stanovnika, a sad možda oko 1.000 Mnogi mladi, a i stari, odlaze u Evropsku uniju, zavisi koje su nacije, da li su dobili mađarske papire, ili hrvatske pasoše. Idu tamo da rade, a Breg se prazni, kuće ostaju prazne, nema radne snage i mi smo primorani da sve što možemo sami radimo.“
„Potrebna nam je mehanizacija. Ne možemo sejati kulture koje smo pre sejali. Pre sam imao i po 10 jutara industrijske paprike, a sad evo ne mogu naći ljude za pola jutra da naberem, što bi trebalo za jedan dan da se obere.“
„Šest ljudi svega bere papriku danas. Povrtarstvo će potpuno da zamre zato što nema radne snage, a uz to se onda diže cena i stvaraju se veliki troškovi. A svaštarili smo, i dan-danas svaštarimo.
“
Kroz Bački Breg prolaze i odlaze, ali se slabo vraćaju. Bački Breg je nekada imao mnogo stanovnika, a sad možda oko 1.000.
„Ja imam farmu svinja i trudim se da imam dobar genetski rasni sastav. Uzeo sam velike jorkšire, seme za veštačko osemenjavanje iz Velike Plane, dakle sve po propisima, nemački landras, genetika samo takva! Imam svoje žitarice, kupujem samo premise, međutim, finalni proizvod, da li to bilo prase ili svinja, nema kupca.“
„Nama su potrebni veliki igrači, ali moj predlog je da dođu sa tehnologijom, a mi da damo sirovinu sa naših njiva i farmi. Isto smatram da ako smo registrovali farmu svinja, farmu krava, bikova… neko bi trebalo da stoji iza nas.“
„Međutim, iza nas niko ne stoji, mi nemamo informacije. ‘Imate sajt’, kažu, ‘nađite na sajtu’, a sajt ti ne može ispričati onako kako je nama potrebno. Znači nama treba lepa reč, nama treba podrška. Jedan stočar je 365 dana, da li u svinjcu, da li kod bikova, krava… angažovan. Nema ono što se kaže: ‘Ni petka ni svetka’. Potrebno je da se radi.“
„Međutim, sad se menja cena, mi ne znamo za koga radimo, radimo za sebe, imamo svoj rizik i ništa više, plus zakup zemljišta. Preče pravo nam se daje samo na godinu dana i to teško ostvarujemo. Ima i drugih problema. Smatram da ako mi nismo u stanju, treba da nam država pomogne, oko vakcinacije svinja, veštačkog osemenjavanja…“
„Zašto i mi ne bismo dobili zdravstveno osiguranje od države, ako smo dali u budžet kroz gorivo, kroz naftu, kroz skupe nazimice, kao i sve ostalo, struju, vodu, komunalije… sve živo. Mi ako ne uplatimo penzijsko i zdravstveno osiguranje, nemamo nikakva prava. Mi smo kao seljaci, ja ne znam koja smo mi kategorija stanovništva…“
Mnogi mladi, a i stari, odlaze u Evropsku uniju… kuće ostaju prazne, nema radne snage…
Koliko morate da uplatite na godišnjem nivou za penzijsko i zdravstveno osiguranje?
„Od 94 do 95 hiljada, ali kad odeš kod lekara, a hvala bogu ja ne moram da idem, on kaže morate da idete privatno. Šta će meni onda državno osiguranje ako moram privatno opet da platim i kad odem moram da kupim lek za gotovinu? Znači, to je neka igra samo da se puni budžet i sa te strane.“
Slika, dakle, nije nimalo ružičasta i govori da je život na selu sve teži i da će broj stanovnika na selu sigurno opadati?
„Sigurno će biti tako! Ovima koji imaju po 500, 600 ili 1.000 hektara, njima treba još, a mi što imamo 10 hektara? Ispada da treba i to da nam se uzme. Ili ćemo se mi morati predati i dati našu zemlju u arendu, jer recimo moj sin sad ne može da nastavi to, pošto neće biti konkurentan.“
„Mi pričamo o konkurenciji, a on neće biti konkurentan sa nekim. Ja ako imam 15 krmača, veliki igrač odmah uzima 150, ili ne znam koliko i kad dođe neki poslovni partner iz Evrope, on traži 200 do 300 krmača, a ja ne mogu dobiti zato što sam mali. Nama treba pomoći i nama treba, i to što pre, da se da neka injekcija da radimo sa velikima i za velike i da budemo za to plaćeni.“
Sagovornik:
Marko Ilić, poljoprivrednik iz Bačkog Brega
Komentari