Dok većina sanja o odmoru nakon osmoročasovnog radnog vremena, supružnici Danijela i Aleksandar Janković iz Valjeva tek tada pale vatru u letnjoj kuhinji. Prodali su stan i preselili se par kilometara dalje od centra grada, da bi u sopstvenom dvorištu oživeli mirise detinjstva, a u svetu gde hrana sve više liči na industrijski odlivak, dok etikete „domaće“ često služe samo kao marketinški trik, njihova priča dokazuje da se najveće ljubavi, ali i najbolji poslovi, rađaju iz želje za slobodom i komadom sopstvene zemlje.
Danas njihovi proizvodi, nastali iz čistog hobija i napornog dodatnog rada, putuju od Budve do Beograda, noseći sa sobom autentični ukus kraja iz kog potiču. Pre tri godine, doneli su prelomnu odluku – zamenili su jednosoban stan za kuću sa dvorištem. Motiv nije bio samo komfor, već strast prema pripremi hrane na otvorenom.
Možda vas zanima
‘’Obožavam kotliće, sačeve, roštilje… a supruga je majstor za šporetom. Sve je krenulo spontano, od sopstvene zimnice i svinjokolja. Prvi put nije bilo idealno, ali smo učili. Svaki sledeći put bio je bolji’’, započinje priču Aleksandar, zaposlen u sanitetskom transportu, a njegova supruga u fabrici rashladnih uređaja.
Preokret se dogodio prošlog leta. Šaljiva opaska njegove supruge Danijele da plodove njihovog rada podele na društvenim mrežama, pretvorila se u lavinu koju niko nije očekivao. To je njihov hobi praktično preko noći pretvorilo u ozbiljan poduhvat, menjajući im svakodnevnicu iz korena.
Tradicionalni zanati žive i dalje: priče ljudi koji stvaraju rukama i SRCEM!
Brojke su neumoljive – minule jeseni ovaj dvojac je preradio preko pet tona paprike. Više od tri hiljade tegli i flaša ajvara, šarene salate, mlevenog paradajza i kisele paprike sa medom napustilo je njihovo dvorište. Iza ovog uspeha stoji ogroman napor.
Uz stalne poslove i dvoje školaraca, ćerku Ninu u sedmom i sina Vuka u četvrtom razredu, slobodno vreme praktično ne postoji. Deca su maksimalno uključena, pomažući roditeljima u svakom koraku, dok „uskače“ i baka kad god zatreba.
‘’Radili smo kao dragstor. Naš „smederevac“ nije se gasio. Paprika se peče na plotni, onako starinski, pa se ljušti, melje i prži satima. Jedna tura od 20 tegli stoji na vatri pet sati. Nema prečica ako želite onaj pravi ukus. Spavamo po dva-tri sata, pa na posao. Naporno je, ali kada čujete reči hvale od kupaca, to vas gura dalje. Snimak pripreme krastavčića na društvenim mrežama ima 1.600.000 pregleda! To je neverovatno’’, priča Danijela.
Kvalitet nije prepoznalo samo Valjevo. Narudžbine su stigle iz Beograda, pa čak i iz Crne Gore, gde je vlasnik dva restorana u Budvi postao njihov redovni kupac. Vikendima, Jankovići postaju dostavljači – obore sedišta u automobilu, napune ga do krova i pravac prestonica.
Pored zimnice, Aleksandar je razvio i sopstvenu recepturu za dimljeni kačkavalj. Koristeći savete suprugine tetke i kravlje mleko sa ujakove farme iz Stapara, stvorio je proizvod koji prkosi industriji.
‘’U moj sir ne ide klasično sirilo, već sirće i so. Nema aditiva, nema konzervansa. Mleko se zagreva dok ne krene da vri, dodaju se so i sirće i prave se grudvice. Stavljam ga u posebne kalupe sa gazom, pritiskam i ostavljam da stoji celu noć. Sledećeg dana, kada dobije čvrst oblik, držim ga u hladnoj prostoriji ili frižideru 24 do 48 sati, i tek onda ide na dimljenje. Dimim ga bukvom, a za prve dimove dodajem i šljivu ili divlju trešnju da dobije lepu boju i specifičan ukus’’, objašnjava Aleksandar, pokazujući kalupe u kojima nastaju kocke sira od oko 650 grama.
Eksperimentisanje je deo zabave, pa se u njihovoj „kućnoj laboratoriji“ mogu naći i delikatesi poput kačkavalja koji je odležao u crnom vinu ili maslinovom ulju sa belim lukom. U planu su i voćni ukusi – sa suvim kajsijama i brusnicama. Uz kačkavalj, zimski period začinili su pršutom i slaninom.
Iako trenutno rade u „domaćoj varijanti“, svesni su rizika i ograničenja. Želja im je da hobi pretvore u stalan porodični posao, preurede letnju kuhinju po svim standardima, kako bi od svog zanata živeli tokom cele godine.
Dok Valjevo miriše na pečenu papriku i bukov dim, Jankovići su dokaz da se od snova ne odustaje čak ni kada se „pada na nos“ – jer put do srca kupaca uvek vodi preko poštenog rada i starog „smederevca“.
Komentari