Signali iz Pacifika sve su jasniji – hladna faza slabi, a modeli gotovo jednoglasno najavljuju dolazak El Ninja. Stručnjaci upozoravaju da bi ovaj ciklus mogao biti među jačima, pa čak i prerasti u „super El Ninjo”, sa potencijalno ozbiljnim posledicama širom sveta.
Aktuelni podaci od početka ove godine ukazuju na razvoj novog, potencijalno snažnog El Ninja.
Možda vas zanima
Temperature površine okeana u istočnom i centralnom delu ekvatorijalnog Pacifika i dalje su ispod proseka – odnosno, još uvek traje hladna, tzv. La Ninja faza, koja dominira od druge polovine 2024. godine.
Međutim, ove anomalije konstantno slabe od januara 2026, i podaci sada potvrđuju kolaps ovog režima, vrlo verovatni ubrzani prelaz ka „neutralnom” stanju, sa indikacijama razvoja snažnog El Ninja do leta 2026. godine.
Za praćenje stanja ovog klimatskog sistema koristi se specifičan region u centralnom Pacifiku, gde se na osnovu temperature okeana utvrđuje da li se nalazimo u toploj fazi (El Ninjo), hladnoj fazi (La Ninja) ili neutralnom stanju.
Najnovija merenja ukazuju na to da je hladna anomalija La Ninje trenutno na samom pragu neutralnosti.
Međutim, ključni indikator snage predstojećeg El Ninja ne nalazi se na samoj površini, već u dubljim slojevima okeana. Od sredine decembra 2025. godine, primećen je razvoj snažnog toplog bazena ispod površine Pacifika. Pozitivne temperaturne anomalije na dubini od 100 do 250 metara počele su da se šire ka istoku, potiskujući hladne vode La Ninje u dubinu.
Podaci prikupljeni putem mreže satelita i tzv. okeanskih plutača potvrđuju da je istočni deo Pacifika, uz obale Južne Amerike, već ušao u toplu fazu, dok se centralni deo okeana ubrzano približava tom stanju. Po ustanovljenom pravilu, kada se to desi, proglasiće se početak El Ninja.
Projekcije vodećih svetskih institucija pokazuju mogućnost razvoja „super El Ninja”
Sezonski modeli vodećih svetskih centara, uključujući Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) i američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA), pokazuju izuzetno visok konsenzus oko daljeg razvoja događaja.
Verovatnoća da će El Ninjo postati dominantan „mod” do avgusta 2026. godine iznosi neverovatnih 98% prema određenim modelima.
Ono što najviše brine stručnjake je potencijal za razvoj „super El Ninja”, stanja u kojem anomalija temperature u premašuje +2°C tokom dužeg perioda.
Sadašnji podaci ukazuju da je verovatnoća da bude jak El Ninjo 80%, a verovatnoća pojave super El Ninja, poput onog iz sezone 1997/98. ili 2015/16, iznosi između 22 i 33%.
Naime, dinamika tranzicije u 2026. godini pokazuje sličnosti sa ekstremnim godinama poput 1997. i 2015, kada su zabeleženi neki od najsnažnijih El Ninjo događaja u istoriji modernih merenja.
Ipak, kontekst 2026. godine je drugačiji zbog već povišenih baznih temperatura okeana usled dugotrajnih klimatskih promena.
Iako se prognoze izdate tokom proleća suočavaju sa „barijerom prolećne predvidljivosti”, ogromna količina toplotne energije u dubini okeana daje modelima veću sigurnost u 2026. godini nego što je to uobičajeno.
Sezonske prognoze za predstojeće leto ne ukazuju na prohladne uslove, već na toplo, pa i vrlo vruće leto, koje se, nažalost, verovatno neće značajno razlikovati od prethodne tri godine. El Ninjo je faktor koji može dodatno pojačati već izražen trend zagrevanja, poput „šlaga” na već prilično crvenoj torti.
Klimatske promene i El Ninjo
Vizual prikazuje odstupanja od preindustrijskog proseka temperatura na globalnom nivou, od 1991. do 2025, sa naglašenim godinama kada su bili izrazito jaki El Ninjo događaji
El Ninjo donosi ekstremne uslove u različite krajeve sveta
El Ninjo, službeno poznat kao „El Ninjo – južna oscilacija” (ENSO), predstavlja prirodni unutrašnji pokretač međugodišnjih klimatskih varijacija, koji je sposoban da izmeni globalne temperaturne proseke i obrasce padavina na svim kontinentima.
U tom kontekstu, El Ninjo donosi ekstreme umesto „normalnih” uslova u različite krajeve sveta, i to tako da negde ima previše kiše i jakih oluja, a negde suša ili jačih toplotnih talasa.
U pitanju je prirodan klimatski fenomen koji se javlja otprilike na svakih dve do sedam godina.
On nastaje kada oslabe, ili čak privremeno promene smer, pasatski vetrovi duž ekvatora, što dovodi do toga da se topla površinska voda pomera istočnije, ka centralnom i istočnom Pacifiku. Zbog toga temperatura površine mora u tim oblastima postaje viša nego u uobičajenim uslovima.
Ova promena rezultat je složenih interakcija između okeana i atmosfere, i iako mehanizam nije potpuno razjašnjen – da li prvo oslabe vetrovi ili promene u okeanu pokrenu proces? – posledice su dobro poznate.
Proleće sve ranije stiže: Analiza pokazuje značajne promene u Beogradu!
Od promena temperature vode na Pacifiku do globalnog rasta cena hrane
Jedna od ključnih posledica je pomeranje zone tropskih padavina ka istoku.
Ovo pomeranje dovodi do obilnih kiša i poplava u delovima Centralne i Južne Amerike, dok u zapadnom Pacifiku, tj. u Aziji i Australiji, često dolazi do suša. Kao posledica toga, suše u zemljama poput Indonezije, Filipina i Indije dovode do smanjenih prinosa pirinča i negativno utiču na poljoprivredu.
S druge strane, u istočnom Pacifiku, uz obale Čilea i Perua, u normalnim uslovima dolazi do izranjanja hladne, nutrijentima bogate vode iz dubine, što stvara idealne uslove za razvoj ribe i intenzivan ribolov.
Međutim, tokom El Ninja, ova okeanska cirkulacija se menja, pa izostaje mešanje hladne dubinske i tople površinske vode.
Zbog toga se smanjuje količina hranljivih materija u toplijoj okeanskoj vodi, pa ribe migriraju u dublje i hladnije slojeve, ili se njihov broj značajno smanjuje. To dovodi do pada ribolova, ne samo na lokalnom nivou već i globalno, jer je pacifička obala Čilea i Perua jedan od najbogatijih ribolovnih regiona na svetu.
Dodatno, ovaj pad utiče i na globalne cene hrane, budući da se ribe poput inćuna u velikoj meri koriste za proizvodnju ribljeg brašna, koje je ključna komponenta u ishrani uzgojene ribe, ali i živine i stoke.
El Ninjo utiče i na Evropu, pa i na Srbiju – ali teško je napraviti prognoze
Iako nam Amerika i Azija deluju daleko, El Ninjo značajno utiče i na klimu Evrope.
Ono što nas najviše zanima jeste uticaj na Srbiju, gde ovaj fenomen, u zavisnosti od svog intenziteta, najčešće pojačava i donosi jače toplotne talase i letnje suše.
S druge strane, sadašnje prognoze El Ninja doprinose formiranju polja niskog vazdušnog pritiska, izraženog i po visini, u blizini Velike Britanije, što stvara uslove za letnju nestabilnost i pojavu jakih oluja u našem podneblju.
Naravno, El Ninjo nije jedini faktor, i celokupni recept je mnogo složeniji, ali u ovom „modu” dinamike atmosfere, rizik od jakih ili čak superćelijskih oluja, sličnih onima iz 2023. godine, postaje znatno veći.
Radi podsećanja, baš upravo tokom leta 2023. godine je bio počeo prethodni El Ninjo, koji je trajao nešto manje od godinu dana.
Klimu treba shvatiti kao sistem koji ima svoje srednje stanje, ali i prirodnu varijabilnost. Zamislite to kao garderober, u njemu imamo odeću za različite prilike, za vrućinu, kišu ili zahlađenje. Prirodno je da tokom leta očekujemo određeni opseg, a ne uvek istu temperaturu. Tako i El Ninjo očekujemo, na svakih 2 do 7 godina.
Međutim, u eri globalnog zagrevanja, El Ninjo više nije „običan” posetilac. On sada deluje kao pojačivač koji postojeće ekstreme čini još snažnijim.
Ono što naročito brine klimatologe jeste kako će se on ponašati u novoj izmenjenoj klimi. Pitanje je da li će ostati u granicama onoga što pamtimo ili nas očekuje „El Ninjo na steroidima”.
Autor: Dr Irida Lazić
Izvor: Kilma101
Komentari