Zašto je zemljište značajno – pitanje je na koje različite struke daju različite odgovore. Za poljoprivrednike ono predstavlja osnovu proizvodnje hrane, jer obezbeđuje vodu, hraniva i uslove za rast biljaka. Građevinari ga posmatraju kao stabilnu podlogu ili građevinski materijal, dok je za zaštitare životne sredine zemljište ključni element samoodrživih prirodnih sistema. Za očuvanje biodiverziteta, ono je stanište za ogroman broj biljnih i životinjskih vrsta.
Ipak, bez obzira na ugao posmatranja, univerzalni značaj zemljišta ogleda se u jednoj činjenici: ono je nezamenljiva karika u kruženju materije i energije u prirodi.
Možda vas zanima
Zemljište ima sposobnost da zadrži vodu i biogene elemente koje koriste zelene biljke, autotrofni organizmi koji putem fotosinteze stvaraju organsku materiju. Njima se dalje hrane životinje i ljudi.
Kada biljni i životinjski ostaci dospeju u zemljište, na scenu stupaju mikroorganizmi koji ih razlažu i vraćaju hranljive elemente i vodu u oblik koji je ponovo dostupan biljkama.
Taj ciklus traje neprekidno. Pitanje koje bi svi trebalo da postavimo glasi: šta bi se desilo ako bi samo jedna karika tog lanca zakazala?
Zemljište, humus i CO₂ – skrivena veza
Zemljište nije važno samo za proizvodnju hrane, već ima i ključnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena. Tokom rasta, biljke vezuju ugljen-dioksid iz atmosfere, a deo tog ugljenika kroz koren dospeva u zemljište. Tamo se, uz pomoć mikroorganizama, ugrađuje u organsku materiju i humus.
Na taj način zemljište postaje prirodni rezervoar ugljenika. Što je sadržaj humusa veći, veća je i sposobnost zemljišta da zadrži ugljenik, ali i vodu i hraniva.
Istovremeno se poboljšava struktura zemljišta i smanjuje osetljivost useva na sušu, obilne padavine i druge klimatske ekstreme. Za proizvođače to znači stabilnije prinose i sigurniju proizvodnju na duži rok.
Šta nam govori boja zemljišta
Boja zemljišta je njegova najuočljivija osobina i često prvi pokazatelj njegovog stanja. Najčešće se sreću nijanse crne, smeđe, crvene i sive, a na njih utiču sadržaj humusa, prisustvo gvožđa i drugih minerala, kao i vlažnost.
Tamnije zemljište obično ukazuje na veći sadržaj humusa i bolju plodnost, dok svetlije nijanse često znače manje organske materije ili veći udeo peska i krečnjaka. Vlažno zemljište izgleda tamnije nego suvo.
Ipak, boja sama po sebi nije apsolutan pokazatelj kvaliteta, isti procenat humusa neće dati istu boju peskovitom i glinovitom zemljištu. Zato se boja posmatra kao orijentir, ali ne i jedini kriterijum.
Zemljište pamti SVE: Kako pametnim pristupom SMANJITI Troškove | Agro Priče EP 18 | Bogdan Žigić
Organska materija i humus: u čemu je razlika
Organska materija zemljišta sastoji se od tri dela: živih organizama, svežih organskih ostataka i dobro razložene organske materije – humusa. Živi deo čine mikroorganizmi, biljno korenje i zemljišna fauna.
Sveži ostaci uključuju žetvene ostatke, uginule organizme i organska đubriva, koji se brzo razlažu i predstavljaju glavni izvor hrane za mikroorganizme.
Humus je završna, stabilna faza razlaganja organske materije. Iako ga u zemljištu ima relativno malo, njegov značaj je ogroman: vezuje hranljive materije i postepeno ih oslobađa biljkama, poboljšava strukturu zemljišta, povećava zadržavanje vode i smanjuje negativne efekte sabijanja i erozije.
Zašto humusa ima sve manje
U poljoprivrednim zemljištima Srbije i regiona zabeležen je pad sadržaja humusa tokom poslednjih decenija. Glavni razlozi su smanjen priliv organske materije i pojačano razlaganje.
Uvođenje visokoprinosnih sorti dovelo je do većeg prinosa zrna, ali manje slame i žetvenih ostataka. Dodatni problem predstavlja iznošenje ili spaljivanje biljnih ostataka, čime se gubi organska materija i uništava biološka aktivnost zemljišta.
Intenzivna obrada povećava prisustvo kiseonika u zemljištu, što ubrzava razlaganje organske materije i smanjuje humusni fond.
Boja, struktura, udeo humusa – EVO KAKO da prepoznate PLODNO zemljište!
Kako sačuvati i povećati sadržaj humusa
Rešenje se nalazi u povećanju priliva organske materije i usporavanju njenog razlaganja.
To podrazumeva ostavljanje žetvenih ostataka na njivi, njihovo malčiranje ili pravilno zaoravanje, primenu stajnjaka i drugih organskih đubriva, kao i gajenje useva koji ostavljaju mnogo biljne mase.
Smanjena ili nulta obrada zemljišta dodatno doprinosi očuvanju humusa, jer se usporava mineralizacija, a podstiču procesi humifikacije.
Ulaganje u zemljište na ovaj način nije trošak, već dugoročna investicija u plodnost, stabilne prinose i otpornost proizvodnje na sve izraženije klimatske izazove.
Izvor: POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO, Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet
Komentari