Svetska poljoprivreda ulazi u jednu od najzahtevnijih faza u svojoj istoriji. Do 2050. godine na planeti će živeti gotovo 10 milijardi ljudi, a poljoprivreda će morati da proizvede više hrane – bez širenja obradivih površina. Upravo u tom izazovu krije se ključna uloga koju ima veštačka inteligencijeai onoga što se sve češće naziva poljoprivredna inteligencija.
Ova tema je već visoko na globalnoj agendi. I Svetski ekonomski forum upozorava da se budući rast mora graditi unutar granica planete, uz veću efikasnost, pametnije korišćenje resursa i snažnije oslanjanje na znanje i tehnologiju.
Možda vas zanima
Više hrane, bez bez više zemlje
Tradicionalni model rasta u poljoprivredi, koji se oslanjao na širenje površina i povećanje inputa, danas više nije održiv. Klimatske promene, nestabilna tržišta, geopolitička neizvesnost i rast troškova proizvodnje dodatno pritiskaju proizvođače širom sveta.
Od velikih ratarskih sistema u SAD i Australiji, do malih gazdinstava u Aziji i Africi, farmeri se suočavaju sa istim pitanjem: kako postići više sa manje?
Odgovor se sve češće nalazi u spoju agronomskog znanja, podataka i veštačke inteligencije.
Šta su zapravo veštačka i poljoprivredna inteligencija?
Veštačka inteligencija sama po sebi nije čarobni štapić. Njena prava vrednost dolazi tek kada se poveže sa dugogodišnjim agronomskim iskustvom, podacima sa parcela, mašina i satelita i lokalnim klimatskim i zemljišnim uslovima.
Taj spoj stvara poljoprivrednu inteligenciju, sistem koji omogućava preciznije odluke, bržu reakciju i efikasnije upravljanje proizvodnjom.
U praksi to znači:
-
precizniju setvu i izbor sorti,
-
tačniju primenu đubriva i pesticida,
-
ranije prepoznavanje bolesti i štetočina,
-
bolje planiranje u uslovima klimatskih ekstrema.
Digitalni jaz je izazov koji se ne sme ignorisati
Iako tehnologija napreduje brzo, pristup nije jednak za sve. Veliki proizvođači lakše usvajaju AI rešenja, dok su mala i srednja gazdinstva često ograničena visokim početnim ulaganjima, slabom internet infrastrukturom u ruralnim područjima, ali i nedostatkom digitalnih veština.
Upravo zato se sve više insistira na tome da digitalna rešenja budu:
-
jednostavna za korišćenje,
-
prilagođena lokalnim uslovima,
-
kompatibilna sa postojećom mehanizacijom,
-
dostupna putem mobilnih uređaja.
Jednako važno pitanje je i vlasništvo nad podacima farmeri moraju imati jasnu garanciju da podaci sa njihovih njiva ostaju pod njihovom kontrolom.
Od „ptičje perspektive“ do pojedinačne biljke
Savremene AI platforme omogućavaju proizvođačima da sagledaju stanje useva i zemljišta gotovo u realnom vremenu. Satelitski snimci, GPS sistemi i modeli mašinskog učenja pomažu da se:
-
uoče nutritivni nedostaci,
-
prepoznaju prvi znaci bolesti,
-
precizno tretira svaka parcela – pa čak i pojedinačna biljka.
Time se smanjuju troškovi inputa, ograničava negativan uticaj na životnu sredinu i povećava ukupna efikasnost proizvodnje.
Posebno značajna oblast je izbor semena. Danas farmeri imaju na raspolaganju stotine sorti i hibrida unutar jedne kulture – prilagođenih različitim tipovima zemljišta, klimatskim uslovima i stresovima poput suše ili jakog vetra. AI pomaže da se izabere ono seme koje će dati najbolji rezultat baš na određenoj njivi.
Širi uticaj: jače zajednice i stabilnija ekonomija
Koristi poljoprivredne inteligencije ne završavaju se na parceli. Kada su farme produktivnije i održivije, koristi ima i lokalna zajednica – od prerađivačke industrije do ruralnih usluga i zapošljavanja.
Procene pokazuju da digitalna poljoprivreda, dodatno osnažena veštačkom inteligencijom, može značajno povećati poljoprivredni BDP u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
To znači veću ekonomsku stabilnost, sigurniju proizvodnju hrane i bolju otpornost na krize.
Nova era poljoprivrede
Poljoprivreda je već ulazila u velike tehnološke prekretnice – mehanizacija, mineralna đubriva, biotehnologija. Danas je poljoprivredna inteligencija sledeći veliki korak.
Kao što je traktor nekada promenio način obrade zemlje, tako danas podaci i veštačka inteligencija menjaju način donošenja odluka.
Uz odgovorno uvođenje tehnologije i podršku proizvođačima, AI ne samo da može pomoći poljoprivredi da opstane, već i da dugoročno postane produktivnija, održivija i otpornija.
Komentari