Dok su predstavnici Ministarstva za poljoprivredu i veći broj medija ubeđivali građane da troše više mleka, jer je to dobro za zdravlje kao i domaće proizvođače, uz svu dobru volju i strpljenje, ono je u sredu 11. februara pokipelo. Još gore, prosuto je niz džadu brda Vučjak kod Knića, i to ne nekoliko flaša već blizu pet tona. Prava reka. Ta scena i količina pokazali su stepen nezadovoljstva i bes proizvođača koje su u proteklih nekoliko godina u takozvane „makaze“ uhvatili uvoznici i otkupljivači, odnosno mlekare. Šišanje je, kako kažu, stiglo do „nularice“ i sa prosečnom otkupnom cenom od 40 dinara za litar ne mogu da izmire ni troškove ishrane mlečnih grla. Mleko je povuklo, ne kao podršku, već takođe kao nezadovoljnike i povrtare, stočare koji se bave tovom, kao i druge proizvođače.
Februarski protest, koji je pokazao da je jedan od najmasovnijih, odvija se kroz blokade lokalnih i, na određeno vreme, regionalnih saobraćajnica, u šta je uključeno na stotine, a po nekim procenama i hiljade traktora. Za kratko vreme blokade su organizovane u više od 20 mesta, a neka vrsta „centralnog“ punkta je blokada dela Ibarske magistrale u Mrčajevcima. U znak solidarnosti, u međuvremenu su im se pridružili paori iz Vojvodine i dela Mačve i Pomoravlja.
Možda vas zanima
MLEKO VODI DO NOBELA
20/01/2026
STOP UVOZU?!
Smatrajući da su domaće proizvođače mleka, ali i povrća, do propasti doveli uvoznici poljoprivrednih proizvoda, jedan od ključnih zahteva pobunjenih je da se pod hitno stopira svaki uvoz dok se situacija na domaćem tržištu ne konsoliduje. Da u međuvremenu stvorene viškove otkupi država za robne rezerve i da se na graničnim punktovima uvede stroga kontrola kvaliteta svih proizvoda, pre svega mleka i mlečnih proizvoda koji se uvoze.
Poseban je zahtev da se utvrdi odgovornost svih onih institucija i pojedinaca koji su doprineli urušavanju primarne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Mlekari traže od države zaštitu domaćeg tržišta, čak i njenu spremnost za uvođenje prelevmana i drugih protekcionističkih mera, jer u postojećem ambijentu oni nisu u stanju da funkcionišu. Da li je ovo samo spisak lepih želja ili dobra osnova za postizanje dogovora, teško je proceniti.
Pre svega što ni posle više dana protesta niko iz resornih institucija nije bio konkretan, jasan i glasan po tim zahtevima. Bukvalno iz Vlade i resornog ministarstva, kako kažu poljoprivrednici, dolazio je samo MUK!
U svom karakterističnom stilu, reakcija na protest proizvođača mleka stigla je iz skupštinskog Odbora za poljoprivredu, koji su, navodno, u potpunosti razumeli njihov problem. Ipak, u prvi plan su istakli da uz maksimalnu podršku države preko nikad većeg agrarnog budžeta i visokih subvencija, ima dosta onih među nezadovoljnicima koji su „opijeni“ politikom i da se ponašaju kao drumski razbojnici.
Uz njih su „prepoznati“ i takozvani profesionalni „bukači“ koji koriste svaku priliku da bi dizali graju.
Poljoprivrednici poslali ultimatum Vladi: Ovo su zahtevi na koje traže HITNU reakciju!
Naravno, da nije bilo ni reči o prosutom mleku, kako simbolično tako i o šteti, o desetinama izjava ogorčenih poljoprivrednih proizvođača zbog čega protestuju i koliko su realni njihovi zahtevi.
Bilo je naprosto nebitno šta su kazali i poručili poljoprivrednici: Milija Palamarević, Milan Pajić, Dejan Trajković, Vladan Đokić, Slobodan Miljević, Zlatko Kokanović, Slaviša Nedeljković, Žika Jovičić, Predrag Veljković, Milan Milošević, Goran Filipović, Dragan Grujičić, Nenad Jeftić, Goran Danilović i mnogi drugi…
MIŠLJENJA STRUKE: DŽABA KREČE
Iako je mleko pokipelo, procene agro i ekonomskih stručnjaka bile su u startu protesta da se, osim poljoprivrednika, niko neće opeći. Kada su u pitanju njihovi zahtevi, da džaba „kreče“ i da će kroz neka nova obećanja i priče doći do smirivanja situacije.
Proizvođači mleka treba da se prisete kroz kakve turbulencije su prošli mlinari u protekle dve decenije i mnogo toga će im biti jasnije. Bukvalno i jedni i drugi traže da se njihovi proizvodi tretiraju kao da su od nacionalnog značaja i da im država garantuje minimalne, odnosno isplative otkupne cene. U tržišnoj ekonomiji takve zahteve niko ne prihvata.
Našem agraru, odnosno proizvođačima mleka, povrća, mesa i svih drugih poljoprivrednih proizvoda, kako su tokom protesta isticali stručnjaci, država treba da stvori normalan ambijent koji će ih, uz svu podršku, štititi od nelojalne konkurencije i drugih nedozvoljenih ponašanja. Drugim rečima, ona mora biti kontrolor uređenog tržišta poljoprivrednih proizvoda o kojem se govori godinama, ali ništa bitnije ne preduzima.
Država, čulo se takođe, treba da izvlači poljoprivredu iz kategorije socijalno-ekonomske delatnosti podsticanjem ulaganja u nove tehnologije i veću produktivnost. To posebno važi za nove generacije poljoprivrednika, jer stariji odlaze ili su pri kraju radne forme. Za državu je značajno što u agraru neposredno i posredno radi preko milion ljudi, znači oko 9 procenata ukupnog stanovništva, dok je to u visokorazvijenim zemljama EU od 1 do najviše 2,5 procenta.
NA PRAVOJ ADRESI RAZOČARENJE
Iako su sve vreme pobunjeni poljoprivrednici govorili da neće prihvatiti nijedan poziv iz Beograda radi razgovora i dogovora oko najnovijeg protesta i zahteva, ipak su u utorak 17. februara seli za sto sa predstavnicima resornog Ministarstva na čelu sa ministrom Draganom Glamočićem. Time su i priznali da je Beograd, ipak, prava adresa i zadnja pošta u rešavanju svih njihovih problema.
I upravo na zahtev hitne zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda dok se tržište ne stabilizuje, što su inače proizvođači mleka označili za najveći problem, okliznuli su se i dodatno razočarali. Rečeno im je da je to nemoguće izvesti bez posledica, jer se država preko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a i kao potpisnica CEFTA, obavezala na slobodnu trgovinsku razmenu. U više navrata je istaknuto da mi više izvozimo nego što uvozimo mleka i mlečnih proizvoda.
Dakle, ako mi nekome zabranimo uvoz, i on nama može da uvede kontramere, uz očekivane kritike pa i sankcije Evropske komisije. Inače, ovu priču je znala većina poljoprivrednika i oni su tražili da bilo kakvim merama bude zaustavljen nekontrolisani uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Zbog zaštite njihove egzistencije i nikakve druge politike i interesa.
Naprosto, poljoprivrednici su uvučeni na birokratski teren koji nema previše osećanja za one kojima je voda do grla, već im umesto bacanja pojasa za spasavanje nude nerazumljive priče i nejasna obećanja. Uz njihovo razočaranje bilo je i neprimerenih komentara i sugestija od strane „njihovog“ ministra. Kao što je ona da, ako su nezadovoljni proizvodnjom mleka, treba da potraže neku drugu isplativiju delatnost i posao.
Razočarani i povređeni napustili su sastanak u Beogradu bez ijednog postignutog dogovora. Sa velike beogradske adrese vratili su se u svoja mala mesta uz najavu da će, posle dogovora sa ostalim stočarima i kolegama, stupiti u radikalnije oblike protesta.
NEMA IM DRUGE. KAŽU!!!
Komentari