Maršalat ponovo radi

Dokle to ide! Poljoprivrednici Braničevskog okruga koji su 21. juna sa traktorima blokirali saobraćajnicu kod Velike Morave u blizini Požarevca, ocenili su da im se taj protest „isplatio“. Naime, iako nisu dobili bilo kakav odgovor na eventualne korekcije otkupne cene pšenice, odnosno prekida zabrane izvoza, stiglo im je obećanje od kojeg se brzinski „izduvala“ sva njihova srdzba. Rečeno im je da će ih lično primiti predsednik države sa kojim će moći da razgovaraju o problemima koji ih muče. Raspoloženje im nije pokvarila ni dodatna informacija, ako predsednik 24. juna bude zauzet vanrednim državničkim poslovima, da će kafu moći da popiju sa šefom njegovog kabineta. Ovo se najednostavnije može oceniti kao kombinacija: korone, političkog ludila i neprestanog ponižavanja domaćih proizvođača hrane.

kolumnista i portesti ispred skupštine

Zbog čega su (i) poljoprivredinici opsednuti sastancima u Maršalatu, kako se popularno zvalo mesto za žalbe, prigovore, zahteve, pa i prijem za „davljenike“ iz redova plebsa, još u vreme komunizma i vladavine Josipa Broza. To je naprosto našem čoveku i njegovom mentalitetu neoborivo verovanje da se „tamo“ nalaze sva rešenja i ključevi za najkomplikovanije brave!?

Donekle razumem zaposlene u „Fijatu“, taksiste, pijačare, građane kreditno zadužene u „švajcarcima“, vozače autobusa kao i sindikate i ljude drugih zanimanja, ali ne i uvažene proizvođače hrane koji imaju čak dva Ministarstva. Ono za poljoprivredu i novovosnovano za brigu o selu. U svakoj varijanti njihova „zadnja adresa“ trebala bi da bude u Nemanjinoj ulici u kabinetu kod Nedimovića ili eventualno Vlade Srbije.

Zagledanost u Andrićev venac

Preterana zagledanost u zgradu u kojoj stoluje predsednik države na Andrićevom vencu u Beogradu, sve više prelazi u naviku. Primera radi ratari hoće lično da prenesu predsedniku da je za njih jedina isplativa cena u otkupu pšenice 45 dinara. Niko ne spori da je to pitanje od opštega značaja, ali njegovo guranje u kabinet šefa države je, ipak, preterano.

Bukvalno zaobiđen je korpus institucija, službi kao i Vlade Srbije u čijem je to opisu radnih obaveza. Prečicama, kaže jedna narodna mudrost, nikada nije bio bliži put do cilja. Međutim, određene okolnosti poodavno su stavile na šiljak rad institucija koje su ključna armatura za održavanje i napredak zajednice u sistemu parlamentarne demokratije. To se mora jednom razumeti!

Dobri i vredni ljudi neka čine dobra dela. Ne valja kada u svom zanosu zaklanjaju ostale, posebno one koji su poranili, da na vreme stignu u kabinete, kancelarije, šaltere sve sa jedinstvenom namerom da se stave u službu servisa za građane, privredne organizacije, mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Da kada nekoga pogledaju u oči taj ne oseti strah ili prezir, već da u njima pročita poverenje i podršku.

Malinari i piloti

Zahuktava se berba malina i to u nezapamćenoj tišini kada su u pitanju, uvek tenzične, otkupne cene. Prema podacima koje su javnosti predočili učesnici kultne manifestacije u čast ovoj najprofitabilnijoj domaćoj voćki „Dan malina“ u Brankovini kod Valjeva, otkupna cena crvenih plodova je 600, a onih koji su proizvedeni oorganskim putem 700 dinara za kilogram. Dakle, još jedan rizik i hrabrost dobro će se isplatiti malinarima.

Ono o čemu se najviše govori je nedostatak sezonskih radnika, odnosno berača zbog čega su njihove dnevnice dostigle sumu od 4.000 do čak 7.000 dinara uz besplatan smeštaj kod domaćina i nekoliko obroka hrane. Tačno je da iz pomenute dobitne kombinacije uvek nešto „iskoči“, ali ako je malinarima za utehu, upravo zbog nedostatka pilota, pomoćnog i drugog osoblja, najpoznatije evrospke i svetske aviokompanije u proteklih 10 dana otkazale su blizu 50.000 letova.

Da nam je u Ministarstvu za prosvetu neko poput Stipe Šuvara, reč je o „biserima“ iz negdašnje Jugoslavije, uz perače salate sigurno bi imali i usmerena odelenja berača malina, kupina, trešanja, višanja, borovnica…

Rusija najskuplja srpska reč

Ratna zbivanja u Ukrajini, ni ovom prilikom, ne mogu se zaobići. Pre svega što traju puna četiri meseca bez izglednih nagoveštaja za skorašnji prestanak. U međuvremenu se množe problemi na globalnom planu a nisu naivne ni pretnje da ukupna situacija može izmaći kontroli.Svet se, nema sumnje, nalazi pred ozbiljnim ekonomskim, odnosno energetskim problemima, inflacijom, nestašicama hrane a jedna od pratećih reči je i glad.

Srbija, problema sa hlebom neće imati, jer uz postojeće značajne rezerve od predstojeće žetve ozimih useva očekuje se samo pšenice od 3,2 do 3,5 miliona tona hlebnog zrna. Nedavno je to potvrdio i ministar u tehničkom mandatu uz nesebičnu poruku da je kod nas rodilo pšenice za sve zemlje regiona.

Aforističar Miodrag Lazarević, zabeležio je: „Sada je naskuplja srpska reč Rusija“. Dobro je procenio jer mnoga politička prelamanja, procene, pritisci, okolnosti, razumevanja i navike tako nešto i potvrđuju. Hajde da pojednostavimo i kažemo da i dalje srpsko voće rado kupuju u Rusiji. Da rado čitamo ruske klasike, ali i da ćemo zbog, oklevanja sa uvođenjem sankcija, i mnogih drugih okolnosti još puno vremena provesti u „magarećoj“ klupi pre prijema u članstvo EU.

Važno je ne biti ravnodušan

U trenutku kada se ceo svet preispituje, strepi, gubi na kreativnosti, povlači poteze kao da živimo u srednjem veku, primera radi zabrana abortusa u Americi, sve manje pogleda i istraživanja Kosmosa, uz neprestana dežurstva na ekološkim barikadama, ipak i na sreću u tom zbiru sivila nismo svi ravnodušni.

Ruski novinar Dimitrij Muratov, jedan od prošlogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za mir, visoko odličje nedavno je prodao na aukciji za 103,5 miliona dolara. Celokupni iznos namenio je za pomoć raseljenoj deci iz Ukrajine.

Za tu odluku uvaženi ruski novinar nije morao da pita ili dobije saglasnost bilo čijeg Maršalata. To je tako kada nešto krene iz srca!!!

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti