Neočekivan ulazak u 2026. godinu. Ne kroz mala, već velika vrata. Po stoti put sam u svojim tekstovima i kolumnama podsećao da svaki đavo trči na selo i seljaka. Tačnije, na poljoprivrednike i sve ostale u lancu proizvodnje hrane. Najnoviji, kako ga nazvasmo đavo, viđen je nedavno u selu Konjuh kod Kruševca, i to u obliku više stotina kartonskih kutija u kojima je bilo upakovano čak pet tona opojne droge marihuane. Dodatni šok za agrarnu, ali i najširu javnost, bila je informacija da je zaplenjena marihuana pronađena u pomoćnom objektu gazdinstva Rada Spasojevića (68), tamošnjeg uglednog domaćina i uz to aktivistu vladajuće SNS stranke. I do sada se događalo da policija otkrije na seoskim posedima ili utrinama zasade marihuane, ali se uvek ispostavljalo da među uhapšenima nije bilo meštana. Zbog toga je zaplenjeni šleper marihuane u Konjuhu iznenadio mnoge, ali i isto tako otvorio brojna pitanja u vezi sa tim događajem.
Pored prvoosumnjičenog Rada Spasojevića iza rešetaka, odnosno u pritvoru, su još njegov sin Nebojša Spasojević (40), kao i Ivan Dragnić, suvlasnik kompanije „Alfafarm“ iz Skoplja, koja ima dozvolu za preradu aromatičnog bilja i promet određenih proizvoda od marihuane, čija je inače upotreba u medicinske svrhe legalizovana u Severnoj Makedoniji. U istražnom postupku su još tri osobe, ali po mnogim procenama, to nije konačan broj.
Možda vas zanima
NOVA SEZONA OBEĆANJA
10/01/2026
KORNIŠONI KAO PARAVAN
Javnost je obaveštena da je Rade Spasojević, koji se kao i ostali pritvoreni u istrazi branio ćutanjem, vlasnik firme „Florakom“, čija je osnovna delatnost gajenje sadnog materijala voća, a bavila se otkupom i plasmanom kornišona. U njegovoj biografiji stoji da je bio i aktivni član SNS, odnosno odbornik u skupštini grada Kruševca.
Kada je šifra „kornišon“ otključana, ispostavilo se da je bavljenje sa simpatičnim krastavcima bilo samo paravan za trgovinu narkoticima, u ovom slučaju marihuanom, koja je u Spasojevićevo gazdinstvo pristizala iz nekoliko okolnih zemalja. Tako je utvrđeno da su pomoćni objekti „Florakom“ bili neka vrsta distributivnog centra za njen dalji transport, odnosno prodaju.
Vrednost zaplenjene marihuane je procenjivana, prema nezvaničnim licitacijama, od pet do sedam, pa sve do 50 miliona evra. Zanimljivo je i to u vezi sa ovim događajem da su prvih dana zaplene udarna saopštenja i komentare imali mesni i gradski odbori stranke kojoj je pripadao osumnjičeni, nego, na primer, nadležno tužilaštvo koje postupa u ovom slučaju.
Niko ne kaže da nije bitno da stranka čiji je član osumnjičeni saopšti da partijska knjižica ne sme biti paravan za bilo čije kršenje zakona i nedozvoljene radnje, ali je isto tako nije manje važno da javnost čuje i nešto više pojedinosti oko motiva da se jedan ugledni poljoprivrednik bavi švercom i prodajom marihuane?! Tačno je da u svakom žitu ima kukolja i da svi paori nisu nepogrešivi, ali ovaj slučaj, prema komentarima sa društvenih mreža, traži da bude transparentniji i da do kraja istrage bude razjašnjen.
SNEG IZBEGAO ZABRANU
Prvi ovogodišnji sneg se otopio, ali priče i događaji, a posebno nevolje koje je pričinio pojedinim naseljima i njihovim žiteljima, dugo će se pamtiti. Tom belom pokrivaču posebno su se radovali poljoprivrednici, očekujući da im „ušuška“ ozime useve, ali i natopi vlagom dublje slojeve oranica. Tako nešto je i preduslov za dobru i rodnu godinu.
Međutim, za kratko vreme, doduše nešto veći i vlažniji sneg, zatekao je nespremne mnoge službe. Putevi su se loše čistili, trotoari uopšte, a pravu pometnju napravio je nestanak električne energije u više hiljada domaćinstava, uglavnom u mestima i selima centralne i zapadne Srbije. U jednom momentu čak u 11 naseljenih mesta proglašena je takozvana vanredna situacija.
Zajedno sa pojedinim medijima koji su zaluđeni političkim performansima i praćenjima navođenja oko belosvetskih tema, ali i usput opravdanim razočarenjem stanovnika onih mesta koja su nedelju pa i više dana bila bez struje, stvorena je jedna čudna atmosfera. Ona je pokazala slabost svih kojima je posao da kontrolišu takve vremenske okolnosti, a nisu se proslavili ni građani kojima je prešlo u naviku da umesto lopata u ruke okrivljuju druge – što je pao sneg?!
Naprosto, u jednom momentu samo je nedostajalo da neko predloži usvajanje amandmana ili sličnog spisa da se: „snegu zabrani padanje“, kao i svako drugo gostoprimstvo. Ovo šaljivo zvuči, ali je bilo na korak od istine, bolje reći naše nemoći, lenjosti, neodgovornosti i nepoštovanja jednog vremenskog i meteorološkog dara kao što su vodene bele pahuljice.
Na sreću, na tematskoj sednici Vlade Srbije u ovaj slučaj se umešao i sam predsednik države, koji je otvoreno poručio da će ubuduće svaka nespremnost za „doček“ i kontrolu snežnih padavina biti kažnjavana smenjivanjem odgovornih u javnim preduzećima i ustanovama čija je to obaveza. Ovim je, na našu opštu radost, a posebno poljoprivrednika, sneg izbegao zabranu?!
POKLON KALENDAR
U slalomu kroz prve dane i okolnosti u 2026. godini, uz loše bilo je i dobrih informacija. Ona koja svakako zaslužuje pažnju agrarne javnosti je u obliku KALENDARA u kojem su precizno ispisane isplate svih podsticaja i drugih davanja, kao i termini konkurisanja za finansijske podrške tokom narednih godinu dana. Time je ispoštovano obećanje dato poljoprivrednicima o blagovremenom orijentiru kojom brazdom da se kreću, odnosno posluju.
Novina je što će se subvencije za biljnu proizvodnju isplaćivati u dve rate, i to pred prolećnu i jesenju setvu. Prvi deo takozvanih osnovnih podsticaja po hektaru u biljnoj proizvodnji očekuje se u periodu februar–mart. Stočari, primera radi, premiju za mleko za prvi kvartal u ovoj godini mogu da očekuju u aprilu, a za kvalitetna priplodna grla u aprilu i maju.
Za period septembar–novembar najavljena je u kalendaru druga rata subvencija za biljnu proizvodnju, dok je subvencionisanje organske biljne i stočarske proizvodnje planirano u oktobru i novembru. U istom periodu planirano je da budu isplaćeni podsticaji za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze i voća, kao i subvencija za rasadničare… Naravno, da su u kalendaru navedeni precizni podaci o isplati podsticaja za druge sektore poljoprivrede i svi korisnici mogu se detaljnije o njima informisati na sajtu resornog Ministarstva.
Za dobar prolaz kroz 2026. godinu navedeni kalendar je izuzetno značajna podrška poljoprivrednim gazdinstvima, da uspešno planiraju i investiraju u sopstvenu proizvodnju. Istovremeno on treba da smanji tenzije i sumnje na višegodišnje primedbe kako se i kome subvencije dodeljuju, jer će biti i svojvrsni alat za unošenje više reda u ovu oblast.
Možemo ga zvati zidni ili džepni kalendar, ali po prvi put je omogućeno poljoprivrednicima da znaju kada mogu da očekuju mere podrške. Da zaokruže datum. To će biti, ili treba da bude, kraj njihovom tumaranju kroz nepredvidive agrarne lavirinte.
KONAČNO, ĆE ONI SA ŽULJEVITIM RUKAMA MOĆI ZADOVOLJNO DA TRLJAJU RUKE!!!
….
Komentari