Čim zagusti na globalnom planu, najčešće zbog oružanih sukoba i ekonomske nestabilnosti, poljoprivreda dobija na značaju. Tokom duge civilizacijske linije i ništa kraće istorije ratovanja pokazalo se da one zajednice koje u vanrednim okolnostima imaju dovoljno hrane, imaju u rukama, jedno od najmoćnijih sredstava ratovanja. Zahvaljujući toj okolnosti „zadnja“ rupa na svirali dobija na značaju od publiciteta preko davanja obećanja na „kilo“ pa sve do niza drugih podrški koje će motivisati, bolje reći, usrećiti proizvođače hrane. Kada spustimo loptu onda nas zapljusnu druge prozaičnije priče koje su u zamahu prolećne setve neizbežne, a pre svega, koliko će ona da košta u trenutku kada najnoviji rat u Iranu remeti snadbevanje naftom i pojedinim mineralnim đubrivima. Istovremeno, javnost je po prvi put saznala da smo uz brojne klanove dobili još jedan „kačkavaljski“. Reč je o švercu sira iz uvozna zbog čega su, između ostalog, proizvođači mleka 20 dana dangubili na raskrsnicama i putevima. Sve sa traktorima.

Ipak, ova godina je, uz strah od eskalacije rata na Bliskom istoku, berzanskih potresa, ali i nesporne podrške od strane agrarnog budžeta i neskrivenog optimizma resornog ministra, značajnim delom u rukama neba. Mislim na vremenske prilike, gde u redu već nekoliko godina stoje kasni mrazevi, suše, a ne retko požari i poplave. Ako nas to zaobiđe, biće lakše svima, a najviše poljoprivrednicima.

Možda vas zanima

MLEKO JE POKIPELO

Kolumne

18/02/2026

Kad je mleko jeftinije od krem bananice – poruke čitalaca pokazuju koliko je situacija ozbiljna!

Stočarstvo

16/02/2026

MINISTROV OPTIMIZAM

Aktuelni ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je jedan od retkih iz tog resora koji „uredno“ u svakoj kriznoj i teškoj situaciji „osedla“ belog konja kao simbol optimizma. To je dobra osobina koja je, doduše, u sektoru kao što je poljoprivreda na brojnim proverama i iskušenjima, upravo zbog svoje kompleksnosti i nepredvidivosti.

S obzirom da su dizel gorivo i veštačka đubriva dve bitne komponente u funkcionisanju biljne proizvodnje, to je bio razlog više za strepnju od eskalacije rata u Iranu. U svetskoj produkciji azotnih đubriva i sirovina za iste ta zemlja učestvuje sa preko 20 procenata. Kada je u pitanju nafta i njeni derivati, dobro je poznato šta bi značilo zatvaranje Ormudskog moreuza.

Međutim, u nedavnom obraćanju javnosti, jer cenim da Javni servis služi toj svrsi, ministar je poručio poljoprivrednicima i građanima Srbije da mogu da budu mirni. Dizel za poljoprivrednike koji se trenutno prodaje po ceni od 181, može u najlošijem scenariju, neće biti skuplji od 184 dinara za litar. Goriva ima dovoljno i nigde u Srbiji nema gužvi na pumpama.

Što se tiče fosfornih, odnosno MPK đubriva, on je istakao da njih imamo čak i za izvoz, jer spadamo u red najvećih proizvođača u ovom delu Evrope. Dakle, ustvrdio je da za prolećnu setvu ima dovoljno i uree. Bolji poznavaoci prilika kažu da je optimizam dobar za zdravlje, silne analize svakoraznih stručnjaka i eksperata za smirivanje nervoze, dok poljoprivrednika „žulja“ nešto treće. Tačnije, cena.

Urea se početkom marta prodavala za 418 evra po toni, i to bez PDV-a, da bi na iskraj meseca, upravo u zamahu prolećne setve, cena porasla na 460 evra. U nameri da se i to povećanje relativizuje, izašlo se u javnost sa podatkom kako je cena veštačkih đubriva znatno skuplja na evropskom tržištu i tamošnje farmere.

Poljoprivrednike to interesuje koliko „lanjski“ sneg i jedino što uvažavaju je da mineralnih đubriva ima dovoljno, a hoće li do njih doći uz pomoć kredita ili nekih drugih zaduženja oni će odlučiti. Ovo osetljivo pitanje lakše amortizuju veći proizvođači, dok su srednji, a posebno mali, na svojevrsnom iskušenju.

Stočarstvo između hitnih mera i sistemskih promena: Da li je kriza u mlečnom sektoru vrh ledenog brega?

I pod pretpostavkom da je „počeo“ Treći svetski rat, i jedna i druga setva moraju se organizovati bez ikakvog stresa i kalkulacija. Samo ko poseje imaće šta i da požanje. Spinovane priče da li će biti dovoljno pšenice, kukuruza, krompira, prasetine ili jagnjećih prečnjaka služi samo za zbunjivanje i jeftinu zabavu javnosti. Sa trenutno obradivih 3,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta Srbija je velesila!

NOVI KLAN POKAZAO LICE

Dobro je da se resorni ministar sa svojim saradnicima sve češće sastaje sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika iz različitih sektora. S obzirom da je mlečno govedarstvo u fokusu, to je bio razlog za sastanak polovinom marta koji će ostati upamćen po ljutnji reprezentativnog udruženja „Šajkača“, čiji predstavnici nisu pozvani na sastanak.

Kako su u to udruženje uključeni stočari, odnosno proizvođači mleka iz Šumadije, Pomoravlja i centralne Srbije, smatrali su da je nedopustivo ignorisanje ne samo zbog njihovog broja, već i konstruktivnog učešća na svim sastancima. To je bio razlog da ponove sumnju da iz resornog Ministarstva i dalje, na osetljive teme i razgovore, pozivaju „podobna“ udruženja koja neće praviti probleme na bilo kakve dogovore i zaključke.

Međutim, upravo na tom sastanku još jednom je otvorena priča o nekontrolisanom uvozu jeftinih mlečnih proizvoda, konkretno sira kačkavalja. Doduše, nije bilo detaljisanja iz kojih zemalja, već je načelno rečeno iz Evrope. Ono što posebno zabrinjava su tokovi ilegalnog uvoza koji uspešno izbegavaju kontrolne službe.

Pored toga što je primećeno da jeftini „evropski“ kačkavalj ulazi najčešće iz susedne Mađarske, još nije utvrđeno gde taj sir završava. Misli se na pijace, mlekare, ugostiteljske objekte ili trgovine… S obzirom da se radi o pozamašnim količinama i organizovanom švercu, javnost je tu nedozvoljenu aktivnost krstila kao „kačkavaljski“ klan.

NEOSNOVANO IGNORISANJE

Upravo otkrivanje tog klana, na čiji račun su se mnogi podsmevali ili u najboljem slučaju ignorisali, pa i iz resornog Ministarstva, domaći proizvođači mleka i mlečnih proizvoda su pune tri nedelje protestovali. Ta vrsta mutnih radnji pokazala se kao istinita, odnosno da je naše tržište na udaru nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda, i to duži period. O jeftinim sirevima se govorilo skoro cele prošle godine, a kako stvari stoje, priča će se nastaviti, jer su procene, pa i od samog ministra, da će u najboljem slučaju ilegalni uvoz biti prepolovljen.

Očekivanje da će naše proizvođače od ove nevolje spasiti jedinstvena oznaka za hranu „100 odsto iz Srbije“ je još uvek na dugom štapu. Previše je u tome optimizma, jer naši potrošači i dalje su fokusirani na cenu, ne samo tog, već i mnogih drugih proizvoda. To spada u takozvano ponašanje potrošača, njihove navike i ćudi, ali i iznuđenu potrebu. Ali, to je neka druga priča.

DAKLE, BAUK ZVANI „KAČKAVALJ SA FANTOMKOM“ I DALJE ĆE NASTAVITI DA KRUŽI IZNAD STAJA I FARMI DOMAĆIH PROIZVOĐAČA MLEKA I MLEČNIH PROIZVODA. DOBRO JE ŠTO JE „ISTERAN“ NA VIDELO, ČIME ĆE SE OLAKŠATI OBRAČUN SA ISTIM. AKO BUDEMO ŽELELI!!!

…