Vreme je za svođenje računa. To je instinktivna reakcija čim uđemo u „šesnaesterac“ završnice jedne godine. Neko će se u startu zapitati: koje to račune da svodimo, osim posledica prolećnog mraza, dugotrajne suše i, između ostalog, nezapamćeno velikog broja požara na čijoj meti su bili ruralni prostori naše zajednice.
U sektoru agrara, odnosno poljoprivredne proizvodnje, malo je stavki za bilo koju crtu, a da jednu priču i podatke nisu iznosili predstavnici resornog ministarstva i statističari, a sasvim drugu neposredni proizvođači.
Na sreću, i pored tih mimoilaženja, hrane je bilo sasvim dovoljno. Treba naglasiti da ona nije pala s neba, već je u nepovoljnim uslovima proizvedena na imanjima domaćih paora.
Kada sam početkom ovog meseca posetio Sajam etno hrane i pića, koji je prevashodno namenjen predstavljanju malih poljoprivrednih gazdinstava, video sam pune štandove. Čak i zadovoljstvo na licima vlasnika brojnih gazdinstava.
Posebnu pažnju privukli su brendirani proizvodi, savremena pakovanja, istaknuti sertifikati, kao i osvojene diplome i pehari za kvalitet, dobijeni od stručnih žirija na najprestižnijim domaćim i međunarodnim izložbama i smotrama.
MESA KAO DRVA
Posetiocima i javnosti bili su na uvidu mlečni, kiseli, slatki, mesni i brojni drugi programi, koji su više govorili o jednoj uspešnoj nego teškoj godini.
Primera radi, sušenog mesa, slanine, drugih proizvoda i prerađevina bilo je „kao drva“, što bi naš narod rekao.
Sve se to događa u godini kada su brojna poljoprivredna udruženja iz sektora stočarstva i proizvodnje mesa kritikovala i protestovala protiv nekontrolisanog uvoza, koji toj proizvodnji bukvalno vezuje ruke.
Kritike su se pre svega odnosile na uvoz svinjskog mesa, za koji će u ovoj godini biti izdvojeno blizu 100 miliona evra. Kakva bi to bila podrška domaćim proizvođačima i prerađivačima – nije teško proceniti.
Za navedenu ponudu i brojna pozitivna iznenađenja „krivi“ su mali proizvođači i njihova gazdinstva, koja su još jednom pokazala svu svoju vitalnost i sposobnost brzog prilagođavanja svim izazovima – od klimatskih i tržišnih do globalnih.
Istovremeno, imaju urođeni imunitet na političke prilike, određena nerazumevanja od strane resornog ministarstva, ali i na besparicu pred kojom se uspešno povijaju.
SLATKO OD SLANINE
Iako je Hala 2 Beogradskog sajma moćna i prostrana, nije mogla da priguši „uzavrele“ štandove tamo gde su nuđeni nadaleko čuveni pirotski sirevi, pre svega kačkavalj, zatim prastari proizvod od punomasnog ovčjeg mleka – belmuž, med, sokovi, kolone tegli sa kiselim povrćem, vina i prirodne rakije.
Nije to bilo samo za slikanje, već i za degustaciju, prodaju, dogovaranja i razmenu recepata. Naravno, tajne niko ne odaje.
Jedan od manjih proizvođača vina iz Negotinske krajine kazao nam je da nema vremena da se opterećuje problemima. Ima ih, veli, jako mnogo i kada bi svakom posvetio po deset minuta – izgubio bi ceo dan.
To ne podnosi ni njegova omanja vinarija, ni vinograd. A što se tiče zarade, tvrdi – i zašto mu ne verovati – do nje se stiže kvalitetom.
Poljoprivredno gazdinstvo „Kovačević“ iz Desimirovca od 2018. godine bavi se uzgojem borovnica. Proizvodnju na skoro dva hektara organizovali su po GlobalGAP standardima i specijalizovali se za proizvodnju sokova.
Kažu da je njihov kvalitet prepoznat i da su tim poslom zadovoljni.
Na štandu gazdinstva Jovanović iz Venčana kod Aranđelovca videli smo pravu lepezu proizvoda – sirupe od sedam vrsta voća, slatka, vino, likere, pa čak i pivo „skuvano“ u njihovoj mini-pivari.
Međutim, dva proizvoda su posebno pokazala kreativnost, posvećenost i stalna istraživanja malih gazdinstava u približavanju tržištu i potrošačima: slatko od slanine i koktel „Pijano voće“, u kojem se kombinuje 15 vrsta voća sa četiri vrste rakije.
Nije to bio kraj iznenađenjima. Kada sam se zaustavio ispred štanda sa mikro-biljem, znatiželjno sam probao nežnu biljku graška.
Ukus – privlačan, da ne kažem izvanredan.
Međutim, kada sam pitao odakle dolazi mikro-bilje, dobio sam neočekivan odgovor: iz jedne bašte na Vračaru. Skoro pa iz centra Beograda.
MALA GAZDINSTVA – VELIKA ŠANSA
Na tradicionalnoj manifestaciji Etno hrane i pića, pored proizvođača, videli smo i nekoliko stručnjaka, predstavnika resornog ministarstva i Privredne komore, što potvrđuje interesovanje za ono što rade mala, odnosno porodična poljoprivredna gazdinstva.
Doduše, ne postoje precizni podaci o njihovom doprinosu ukupnoj proizvodnji hrane, ali je nesporno da on nije zanemarljiv, već vrlo značajan.
Tome doprinose njihova vitalnost, istrajnost i sposobnost brzog prilagođavanja raznovrsnim okolnostima koje ugrožavaju proizvodnju pod vedrim nebom.
Još poodavno sam pročitao da mnoštvo malih kapljica vode pravi moćan vodopad. Takvih kapljica u domaćem agraru ima nekoliko stotina hiljada.
To nije samo statistički podatak, već velika i realna šansa da mala poljoprivredna gazdinstva budu jedan od ključnih faktora nacionalne strategije poznate kao prehrambena sigurnost.
Njihovo tehnološko i stručno unapređenje, specijalizacija u proizvodnji, kao i podsticanje podmlađivanja, mogu samo dodatno ojačati mala gazdinstva, čija bi himna mogla da bude refren dobro poznate pesme:
„Jači smo od sudbine”
Komentari