Poslednjeg ponedeljka u novembru ove godine sedam poljoprivrednika iz mačvanskog sela Klenja, dobilo je poziv da se jave u policijskoj stanici u Bogatiću, radi davanja iskaza u predistražnom postupku za događaj od 6. novembra. Iako većina njih još nije završila sa jesenjim setvenim poslovima svi su se odazvali. Tako nešto bezosećajnim birokratama ne znači ništa, ali nekoliko desetina njihovih kolega iz Mačve sve je dobro razumelo i sa traktorima siglo da ih podrži. Da u isto vreme ukažu na neke aveti koje i dalje kruže iznad domaćeg agrara.

Ključna reč i namera tog događaja vezana je za uvođenje gazdinstva poljoprivrednika Nemanje Lackovića iz sela Klenja kod Bogatića u pasivni status. Bezvazdušni prostor i potpuno izopštavanje zbog njegove, kako su određeni organi i službe procenile, podrške pobunjenim studentima.

Možda vas zanima

NOVEMBARSKA ISKUŠENJA

Kolumne

10/11/2025

Poljoprivrednici u Staroj Pazovi smanjuju arendu – OVO je nova cena zakupa zemlje!

Ratarstvo

28/10/2025

Ta mera eksperimentalno je počela da se primenjuje još pre godinu dana, na čijoj meti je bila oveća grupa uglednih poljoprivrednika i domaćina koji nisu čutali na teme i aktuelna događanja u njihovim sredinama i zemlji.

I kada se mislilo da je taj recidiv i oponašanje iz nekih nepristojnih vremena prošlo, ipak ispostavilo se da je sa disciplinovanjem „nemirnih“ poljoprivrednika nastavljeno.

NAVALENTNI INSPEKTOR

Kritičnog dana poljoprivredni inspektor je stigao na gazdinstvo Nemanje Lackovića, po četvrti put za nepuna dva meseca. Hteo je, bolje reći dobio nalog, za koji je ispostavljeno da nije bio validan da gazdinstvo uvede u pasivni status. Da ga na taj neprimeren način kazne.

S obzirom da paori nisu „laka meta“ oni su se usprotivili ovakvoj nameri inspektora. Kako je objasnio Milan Pajić, iz Udruženja „Naše mleko“ među poljoprivrednicima iz Mačve postoji solidarnost  pa tako kada se bilo ko od njih nađe u problemu dobija podršku od ostalih.

Tako je bilo i prilikom događaja u Klenju kada su na gazdinstvo Lackovića traktorima stigle njegove kolege i blokirali izlazak inspektora iz automobila.

Tom prilikom, uz savete da ne radi nešto što je van propisa i zdravog razuma, domaćini su mu ponudili neke od svojih specijaliteta a bilo je i pesme uz harmoniku. Dakle, kako je kazao Pajić, nikakvog nasilja.

Praktično, samo mu nisu dozvoiljavali da piše sramni izveštaj o izmišljenim nepravilnostima na gazdinstvu kako bi se omogućilo službama resornog Ministarstva da ga uvedu u pasivni status.

Ipak, ta priča je prekinuta kada su inspektori BIA pozvali Lackovića i tražili da oslobode automobil inspektora uz obećanje da će on prestati sa svojim učestalim posetama, odnosno kontrolama. Međutim, 24. novembra, dakle nekoliko nedelja kasnije, sedam poljoprivrednika je dobilo poziv za davanje izjave u predistražnom postupku vezanom za ovaj događaj.

Pored sprečavanja navalentnog inspektora da izvrši  kontrolu, poljoprivrednicima se stavlja na teret i to da nisu prijavili skup u dvorištu kuće kolege Lackpovića. Oni smatraju da je to izmišljen prekršaj ravan onom da kada neko na selu slavi rođendan ili krsnu slavu treba i tu vrstu okipljanja da prijavi policiji.

PODRŠKA ZA PONETI

PORUKE SA TRAKTORA

Na dan davanja izjava mačvanski poljoprivrednici ponovo su upalili traktore sa kojima nisu pošli na njive već ispred zgrade Policijske stanice u Bogatiću. Došli su da podrže kolege, ali da još jednom upozore kolika je šteta, drskost i nepoštovanje, da zbog političkog ili nekog ideološkog stava, neko poljoprivredno gazdinstvo gura u propast.

Tek pre koji mesec iz kućnog pritvora je puštena grupa njihovih kolega iz Vojvodine, zbog protesta ispred zgrade Banovine. Tada su, posle dolaska jednog od registrovanih provokatora, nešto energičnije reagovali zbog čega su dobili „elektronske bukagije“, odnosno kućni pritvor. Saslušavani su i upozoravani poljoprivrednici iz Šumadije, Rače i drugih krajeva zbog iskazivanja nezadovoljstva i protesta.

Sve ovo govori o neverovatnoj lakoći privođenja i kažnjavanja poljoprivrednika čija osnovna misija je da proizvedu što više tržnih viškova hrane. Niko ne spori da država nema sluha za njih što se najbolje vidi i oseća preko stalnog povećavanja agrarnog budzeta, subvencija i drugih podsticaja.

Međutim, hronični „pik“ na njihovo političko delovanje remeti mnogo toga u radu i životima. Najgore od svega je što takvo ponašanje šalje loše poruke budućim mladim paorima kojima je društveno angažovanje i aktivizam značajan koliko novi traktor i neka slična poljoprivredna mašina. Ko to pojednostavljuje ili izjednačava sa novcem ne poznaje dovoljno mentalitet našeg čoveka.

ŽUTE MINUTE

Bitno je da poljoprivrednici uz edukacije o novim tehnologijama, standardima i pravilima u proizvodnji hrane, koja se najčešće usklađuju sa onima iz EU, imaju i punu slobodu političkog izjašnjavanja i da ih po tom pitanju niko ne uznemirava a ponajmanje kritikuje ili kažnjava. Tu vrstu pritiska kategorički odbacuju smatrajući da su sloboda govora, mišljenja i političkog istupanja osnovne linije svakog demokratskog društva.

Naravno, ovo ne treba mešati sa slučajevima gde postoje sumnje za počinjeno krivično delo ili neku sličnu nezakonitu radnju. Bezdušna mera administrativnbog uvođenja poljoprivrednog gazdinstva u pasivno stanje, izvađena je iz okvira najgoreg perioda domaće poljoprivrede, odnosno agrara.

To je vreme prvih godina posle Drugog svetskog rata kada je sprovođen takozvani „obavezni otkup“. Napisane su brojne knjige, snimani filmovi o vremenu „crvenog jarma“, ali pojedinci kao da od toga nisu ništa naučili. Najveći greh prema seljaku poljoprivredniku je oduzeti mu zemlju ili zabraniti da je obrađuje. Odmah iza toga su ideološka i druga ućutkivanja čime se ograničava njihovo samopoštovanje.

Ne mogu niti treba da se zaborave ponašanja „kreativnih“ komunista, koji su u vreme nasilnog otkupa maltretirali tadašnje proizvođače hrane. Mahom seljake zemljoradnike. Oni koji nisu uspevali da ispune obavezu kažnjavani su i zatvorom. U tadašnjim kazamatima za nepune tru godine bilo je utamničeno oko 70.000 zemljoradnika.

Taj svojevrsni paradok dešavao se upravo u vremenu kada je vođena borba za svaki kilogram žitarica i drugih proizvoda da bi u isto vreme moćna armija zemljoradnika čamila po apsanama.

Podsećanje na ta vremena dijamentralno su suprotna od današnjih. Poljoprivreda je stekla epitet privredne grane od vitalnog značaja za domaću ekonomiju. Doduše, i ona ima dosta „žutih“ minuta na koje treba stalno upozoravati, jer će to biti od opšte koristi.

NASTAVAK KRUŽENJA AVETI PASIVNOG STATUSA ZA SVAKO POLJOPRIVREDNO GAZDINTVO JE I ŠTETNO I NEPRIMERENO. LJUDE KOJI SU U POTPUNOSTI POSVEĆENI SVOJIM ORANICAMA , POVREMENO VALJA OPOMENUTI, ALI IH ONEMOGUĆIVATI DA ŽIVE OD SVOG RADA, I TO ZBOG LIČNOG STAVA PREMA POLITIČKIM KULISAMA U ZAJEDNICI U KOJOJ ŽIVE, JE NEDOPUSTIVO!!!

…