Godina 2025. ostaće upamćena kao jedna od najtežih za domaće voćare u poslednjih nekoliko decenija. Ekstremni vremenski uslovi, od kasnih prolećnih mrazeva do dugotrajnih suša i temperaturnih šokova, ostavili su ozbiljne posledice na prinose širom Srbije. Čak deset voćnih vrsta zabeležilo je drastičan pad roda, dok su maline i višnje imale najslabiju sezonu u više od 20 godina.
Posle mrazeva, Srbiju je zahvatio rekordno sušan jun, kada u velikom delu zemlje tokom čitavog meseca nije pala ni kap kiše. Iako su jul i avgust bili nešto kišovitiji, nedostatak iz juna nikada nije bio nadoknađen, a leto 2025. ostalo je zabeleženo kao četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.
Možda vas zanima
Istovremeno, tokom leta bilo je više toplotnih talasa i perioda ekstremne vrućine, koji su zajedno sa nedostatkom padavina drastično uticali na razvoj kasnih voćki kao što su kruške i jabuke.
Konačni rezultat bio je – katastrofa. Tokom 2025, čak 10 od ukupno 16 vrsta voćki čije godišnje prinose beleži RZS imali su rekordno loše berbe.
Prinosi različitih voćaka u Srbiji tokom 2025. godine u odnosu na desetogodišnji prosek
Vizual prikazuje odstupanje od proseka za 2016-2025 za svih 16 voćki čije prinose na godišnjem nivou beleži RZS. Jedino je grožđe imalo iznadprosečnu sezonu.
Rekordno niski prinosi se ovde odnose na prinose u tonama po hektaru, od 2005. do 2025. godine.
Primera radi, prosečni prinosi nektarina tokom 2025. bili su 4,5 tona po hektaru voćnjaka.
U pitanju je gotovo polovina naših prosečnih prinosa, jer je desetogodišnja „normala” 8,3 tone po hektaru. Rekordno visoki prinosi nektarina zabeleženi su 2015. godine, kada su poljoprivrednici širom zemlje u proseku ubrali čak 14,2 tone nektarina po hektaru.
Ne pamti se decenijama – Kako je 2025. godina uništila voćarsku proizvodnju
Naravno, nije sve u prosecima, nešto je i u apsolutnim količinama. Kada je u pitanju voćarstvo, u Srbiji vlada šljiva, a posle nje jabuka, višnja i malina; ove voćke se uzgajaju na gotovo 65% od ukupno preko 200.000 hektara voćnjaka u Srbiji.
I sve ove ključne kulture su podbacile prošle godine. Višnje i maline imale su najlošiji rod u najmanje 20 godina; jabuke i šljive najgore prinose od 2012. godine, inače najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.
Godine kao što je 2025. nam pokazuju koliko nam vremenski uslovi – u kombinaciji sa nedovoljnim planiranjem, pre svega u pomoći poljoprivrednicima – uništavaju poljoprivrednu proizvodnju.
Ono što znamo jeste da će se ovakvi rizici, od mraza do toplotnog stresa i suše, povećavati u budućnosti usled klimatskih promena.
Izvor: Klima 101
Komentari