Odaberite idealnu živu ogradu za vaše dvorište

Odaberite idealnu živu ogradu za vaše dvorište

Odaberite idealnu živu ogradu za vaše dvorište - © Wikimedia

Linijskom i gustom sadnjom pojedinih vrsta drveća ili grmlja može se formirati živa ograda. Izbor vrsta pogodnih za formiranje žive ograde zavisi od osobina same vrste. 

Na izbor treba da utiče i estetska komponenta, a to je interesantan oblik ili boja lista, cvetovi i dužina trajanja cvetanja, plodovi koji je krase u jesen i slično, ali svakako treba dati prednost vrstama koje najbolje uspevaju na datim zemljištima i (mikro)klimatskim uslovima.

Vrste pogodne za sadnju

Vrste pogodne za sadnju niskih živih ograda, kao bordura za dekorativno oivičavanje (do 60 cm visine) su: japanska kurika (Euonymus japonica), šimšir (Buxus sempervirens), kalina (Ligustrum ovalifolium), tisa (Taxus baccata) i slično.

Za srednje visoke, sa funkcijom svojevrsne psihološke prepreke (do 1.2 m visine), pored prethodno nabrojanih mogu se saditi još i sledeće: dojcija (Deutzia scabra), pajasmin (Philadelphus coronarius), lovorvišnja (Prunus laurocerasus), fotinija (Photinia serrulata), hibiskus (Hibiscus syriacus) i slično.

Odaberite idealnu živu ogradu za vaše dvorište - © Wikimedia 

Za visoke žive ograde koje imaju funkciju potpune izolacije prostora (2 m visine) tu su: bukva (Fagus silvatica), grab (Carpinus betulus), klen (Acer campestre), dren (Cornus mas) itd, dok se za žive ograde, kao dobra fizička zapreka kako za ljude tako i za stoku, koristiti: glog (Crataegus ssp.), maklura (Maclura aurantiaca), žutika (Berberis ssp.), vatreni grm (Pyracantha coccinea) i slično.

Neobične, ali vrlo efektne žive ograde se mogu formirati od lavande, ruzmarina, ribizle, ali i santoline. Zanimljive su i kombinacije žive ograde formirane od vrsta srodnih po ekološkim osobinama i sličnoj brzini rasta.

Priprema zemljišta

Pre sadnje potrebno je pripremiti zemljište na sledeći način: prekopati zemljište širine 50 cm čitavom dužinom planirane žive ograde, a dubine 40 cm. Sama tehnika sadnje je identična standardnoj sadnji drveća i grmlja. Ako sadimo dvoredno sadnice, širina između redova treba da je 30-50 cm, a razmak između sadnica 15-50 cm, u zavisnosti od uzrasta sadnice, vrste i visine (gustine) buduće žive ograde. Jesen je svakako najpogodnije godišnje doba za sadnju.

Tehnika formiranja konačnog izgleda željene žive ograde počinje od momenta sadnje. Sadnice nakon sadnje u proleće prevršavamo na 10-15 cm, ukoliko su mlađe sadnice. Na ovaj način će se podstaknuti formiranje novih mnogobrojnih izdanaka sa svrhom formiranja gustoće i širine ograde.

Odaberite idealnu živu ogradu za vaše dvorište - © Pixabay 

Ukoliko su već formirane starije sadnice, izjednačavamo visinu sa najmanjom u nizu. Ukoliko se sadi u jesen, ostaviti prvo prevršavanje za proleće zbog niskih temperatura i opasnosti od izmrzavanja izdanaka. Svakim sledećim orezivanjem postepeno povećavamo visinu za 3-10 cm, u zavisnosti od vrste, brzine rasta i konačne željene visine.

Samo redovnim orezivanjem se postiže kompaktna, gusta i estetski prihvatljiva živa ograda. Prihranjivanje i čišćenje od korova se podrazumeva.

Autor: mr ing. pejzažne arhitekture i hortikulture, Davor Lahovski 

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti