U selu Šabačka Kamenica, nadomak Koceljeve, rađa se jedna posebna priča. Priča o povratku, hrabrosti i veri da se i u Srbiji može stvoriti nešto veliko, ozbiljno i dugoročno. Iza ovog poduhvata stoji Danijel Dodoš (34), rođen i nastanjen u Cirihu, koji se, nakon više od sedam godina vođenja sopstvene građevinske firme u Švajcarskoj, odlučio na životni zaokret – da deo svog života, rada i snova vrati u zemlju svojih predaka.
„U inostranstvu čovek ima sigurnost, ali često izgubi mir. Dani prolaze u rokovima, pozivima, mejlovima i stresu. U jednom trenutku shvatiš da ti fali zemlja pod nogama, miris sela, osećaj da gradiš nešto svoje, ne samo firmu, već dom“, kaže Danijel.
Možda vas zanima
Ideja o pokretanju farme rodila se spontano, kroz gledanje priča o ljudima koji su se iz dalekog sveta vratili u rodni kraj i uspeli da od nule naprave posao. „Gledao sam te snimke i mislio – svaka im čast. Neka im Bog da zdravlje i sreću. A onda sam shvatio da i ja želim da budem jedna od tih priča.“
U razgovorima sa prijateljima, umornim od puteva, granica i svakodnevne jurnjave, šala o ovcama polako je prerasla u ozbiljnu ideju. U priču se uključuje i treći prijatelj, Danijelov zemljak Krajišnik, koji ima više iskustva sa stočarstvom i predlaže rasu – romanovsku ovcu.
Ova rasa poznata je po izuzetnoj plodnosti, snažnom majčinskom instinktu, otpornosti i prilagodljivosti. Romanovske ovce važe za „radne majke“ – pouzdane, mirne i zahvalne za intenzivan uzgoj, sa velikim potencijalom za brzi razvoj proizvodnje.
Nakon dugih razmišljanja i obilazaka imanja širom Srbije, odluka je pala na selo Šabačka Kamenica. „Kada sam prvi put stao na to imanje, imao sam osećaj kao da sam već kod kuće. Nije to bila samo kupovina zemlje, to je bio povratak jednom osećaju koji sam godinama nosio u sebi“, priznaje Danijel.
Sledeći korak bila je potraga za kvalitetnim priplodnim grlima. Izbor pada na uzgajivača Nemanju Markovića, kod koga su se, kako kažu, uverili u kvalitet stada i iskren pristup. „Nije krio ništa – otvorio nam je vrata štale, pokazao grla, rezultate, način rada. To mi je odmah ulilo poverenje. Dogovorili smo da od njega uzmemo ženke za priplod, jer želimo da od samog početka postavimo jak temelj za farmu“, objašnjava Danijel. Prva tura ovaca stiže početkom maja, a saradnja je planirana dugoročno, kroz više faza nabavke. Sada se sa Nemanjom čujem bukvalno svaki dan.
Farma se ne gradi „malo po malo“, već sa jasnim ciljem. „Krećemo sa velikim brojem grla jer želimo brže da dostignemo ciljani kapacitet i da od starta postavimo ozbiljan sistem proizvodnje. Ovo nije hobi, već projekat u koji ulazimo srcem, ali i glavom“, ističe Danijel.
U toku je izgradnja prve štale od 500 kvadratnih metara, a posebna pažnja posvećena je ishrani i dobrobiti životinja. Hrana je unapred obezbeđena, isplanirani su obroci, prostori za jagnjenje i odmor jer, kako kaže, „zadovoljna i zdrava ovca je temelj svakog uspešnog gazdinstva“.
Iza ove priče ne stoji samo jedna osoba. Danijel posebno ističe podršku svoje porodice. „Bez roditelja, supruge i dece ovo ne bi imalo smisla. Oni su moja snaga. Moj stariji sin me skoro svakodnevno pita: ‘Tata, kada ćemo da se vratimo u Srbiju?’ To su trenuci koji te pogode pravo u srce. Tada shvatiš da ne gradiš samo farmu – gradiš budućnost za svoju decu.“
Vizija je jasna: stvoriti jednu od najozbiljnijih farmi ovaca u Srbiji, farmu koja će biti primer dobre organizacije, brige o životinjama i odgovornog poslovanja. „Švajcarska nas je naučila redu, preciznosti i disciplini. Srbija nam daje srce, korene i smisao. Ako te dve stvari spojiš, verujem da uspeh ne može da izostane“, poručuje Danijel.
Ova farma u Šabačkoj Kamenici tek počinje da piše svoju priču, ali već sada nosi snažnu poruku: da povratak nije korak unazad, već hrabar iskorak napred, ka životu sa više smisla, mira i vere u sopstvene ruke.
Komentari