Radosavljevići iz Vrtišta kod Niša sa svojih 12 mlečnih simentalki važe za jedne od najvećih stočara u tom kraju. Oni trenutno imaju oko 190 litara mleka dnevno, a po jednoj kravi prosečno oko 20. Svo mleko od njih otkupljuje Niška mlekara koja je, iako plaća redovno, cenu mleka nedavno smanjila za prosečno 3 dinara po litru. Zato smo mi posetili ovaj kraj i pokušali da saznamo šta je razlog za nižu cenu mleka.
Porodica Radosavljević iz mesta Vrtište, nedaleko od Niša, mlečnim govedarstvom bavi se već 8 godina. Oni su svoju proizvodnju mleka započeli sa jednom kravom, a danas sa svojih 12 mlečnih simentalki važe za jedne od najvećih stočara u tom kraju. Uz to uskoro će zahvaljujući Upravi za poljoprivredu i razvoj sela Niša kupiti još 3 krave, a počinju i sa izgradnjom novog savremenog objekta.
Koliko krave daju mleka dnevno?
Danijela Radosavljević, stočarka iz Vrtišta, kaže: „Trenutno imamo oko 190 litara mleka dnevno, a po jednoj kravi prosečno oko 20. Ja sam lično zadovoljna tim prosekom jer za mene je ipak krava živo biće, koje treba i da živi, a ne samo da od nje iscrpimo maksimum i onda je pošaljemo na klanicu. Njoj bi trebalo da se pruži i ljubav i nega i pažnja, a ona nama da vrati onoliko koliko može“.
Možda vas zanima
Danijela kaže da bez dobrog ratarstva nema ni dobrog stočarstva. Zato ona i njen suprug obrađuju oko 30 hektara zemlje pod raznim žitaricama, koje kasnije koriste za ishranu svoje stoke. U skladu sa takvim pristupom poslu i mleko sa ove farme je veoma kvalitetno, sigurno i higijenski ispravno. Zato Niška mlekara po njega vrlo rado šalje svoj kamion svakoga dana.
Kako Niška mlekara plaća stočarima?
„Plaćaju redovno i to baš izuzetno iznenađujuće redovno. Cena je onakva kako je diktira tržište. Bila je malo veća, sad su pokušali sa mikrobiologijom i raznim drugim stvarima. Svi su spustili cene pa je malo spustila i Niška mlekara.”
Za mene je ipak krava živo biće, koje treba i da živi, a ne samo da od nje iscrpimo maksimum i onda je pošaljemo na klanicu. Njoj bi trebalo da se pruži i ljubav i nega i pažnja, a ona nama da vrati onoliko koliko može.
Ta mlekara cenu mleka nedavno je smanjila za 3 dinara, što zavisno od farme iznosi od 9 do čak 12,5% nižu cenu nego ranije. Sa tako velikim razlikama, naravno mnogi stočari počinju ozbiljno da razmišljaju o isplativnosti tog teškog posla, pa bi neki čak i da odustanu od mlečnog govedarstva.
Trenutno, zavisno od količine mleka koju stočari predaju i njegovog kvaliteta, mlekara plaća od 34 do samo 24 dinara po litru bez premije. Kao razlog, kažu stočari, uglavnom se navodi ispravnost mleka.
„Mleko je uglavnom ispravno. Ima proizvođača koj se ne trude dovoljno, jer ne žele ili ne žive od toga i onda im nije toliko u interesu da se potrude. Ako sa mlekom nešto nije u redu, znači da prvo sa kravom nešto nije u redu.”
Da li mislite da to možda ima veze sa uvozom mleka iz inostranstva?
„To sad već ja ne znam, ali da postoji uvoz mleka iz inostranstva sigurno postoji i to mnogo jeftinijeg, a mnogo lošijeg kvaliteta.”
Ipak, kao i u gotovo svakoj priči i u ovoj je istina negde na sredini. Bilo da je razlog za nisku cenu mleka uvoz te namirnice ili njen kvalitet i higijenski uslovi na farmama, sigurno je da su u ovom kraju brojni stočari koji mužu obavljaju ručno. To su poljoprivrednici koji imaju po svega jednu do nekoliko krava i kojima ovaj posao nije primarno zanimanje, pa zato ne mare mnogo ni o kvalitetu.
Za jednu porodicu, da može i da uradi sama posao i da živi od njega, 10 do 15 krava je sasvim dovoljno. Jeste da treba tu žrtvovanje, to je posao svih 365 dana u godini, nema ni godišnjeg odmora, ni bolovanja, krava ne razume ni vrućinu, ni hladnoću, mora da se pomuze i ujutru i uveče, mora da se nahrani…
Zato se niški stručnjaci trude da uvedu standarde na farmama i pomognu stočarima da im mleko bude kvalitetno, konkurentno i naravno što bolje plaćeno. Još jedan dobar znak da ima nade za mlečno govedarstvo i na jugu Srbije je, što se uprkos svemu, sve više mladih ljudi u tom kraju odlučuje za farme mlečnih krava, a u to smo se uverili upravo u porodici Radosavljević.
”Za jednu porodicu, da može i da uradi sama posao i da živi od njega, 10 do 15 krava je sasvim dovoljno. Jeste da treba tu žrtvovanje, to je posao svih 365 dana u godini, nema ni godišnjeg odmora, ni bolovanja, krava ne razume ni vrućinu, ni hladnoću, mora da se pomuze i ujutru i uveče, mora da se nahrani… Ali, ipak može da se živi.”
…ali da postoji uvoz mleka iz inostranstva sigurno postoji i to mnogo jeftinijeg, a mnogo lošijeg kvaliteta.
Ali Vi ipak i pored toliko posla ne samo da niste odustali od mlečnog govedarstva, nego ste i ćerke udali za stočare koji se bave istim tim poslom.
„Da, ćere su dve udate za dva brata koji se bave stočarstvom, oni imaju tridesetak krava. Eto, deca sa sela, vole životinje i videli su da od toga mogu da žive mnogo bolje nego da rade u nekom dragstoru za petnaestak hiljada dinara.”
Sagovornica:
Danijela Radosavljević, stočarka iz Vrtišta
Komentari