Pirotska pramenka, ovca koja je iznedrila nacionalne brendove poput pirotskog jagnjeta, pirotskog ćilima i pirotskog kačkavalja, suočava se sa ozbiljnom pretnjom potpunog nestajanja. Prema najnovijim podacima za 2025. godinu, u Srbiji je preostalo samo 334 grla ove autohtone populacije, što je svrstava u visoko ugrožene rase.
Pramenka predmet naučno-istraživačkog projekta
Tradicionalno gajena u Pirotu, Dimitrovgradu, Beloj Palanci i Babušnici, pramenka je postala predmet naučno-istraživačkog projekta koji sprovode timovi sa Instituta za stočarstvo i Instituta za biološka istraživanja ‘’Siniša Stanković’’, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Projekat ‘’Karakterizacija pirotske pramenke, najugroženije rase ovaca u Srbiji, u cilju njenog opstanka’’ pokrenut je sa ciljem morfometrijske i genetičke analize rase, a realizovan na području Pirota, Dimitrovgrada, Ljiga, Valjeva i Kruševca.
Možda vas zanima
Pirotska pramenka je mala, živahna i pokretna ovca, kasnostasne prirode, kombinovanih proizvodnih osobina mesa, mleka i vune. Najčešće je prekrivena belom ili rudom vunom, mada se sreću i primerci sa crnom i sivom vunom. Ovce su šute, a ovnovi rogati. Prosečna težina ovaca kreće se od 48 do 55 kilograma, a ovnova od 70 do 80 kilograma. U laktaciji od oko 180 dana daju 75 – 80 litara mleka, a prinos vune je između jedan i po i dva kilograma. Kasnostasnost se ogleda u tome što stasavaju za priplod tek sa 16 do 18 meseci.
Analizom morfometrijskih parametara utvrđeno je da se spoljašnja građa pirotske pramenke nije značajnije menjala u odnosu na ranije podatke. To ukazuje da je rasa bila najmanje izložena uticaju drugih rasa ovaca i promenama tehnologije proizvodnje, što predstavlja izuzetno važnu informaciju za program njenog očuvanja.
BARDOKA OVCA – autohtona rasa koja daje puno mesa i mleka
Rukovodilac projekta i naučni savetnik na Institutu za stočarstvo u Beogradu, dr Dragana Ružić-Muslić, navodi da se, i pored očuvane spoljašnje građe, ova ugrožena populacija suočava sa ozbiljnim genetičkim pretnjama.
‘’U populaciji dolazi do pojave inbridinga, genetičkog drifta i smanjenog protoka gena, što smanjuje genetičku raznovrsnost i može dovesti do inbriding depresije, koja se ogleda u smanjenoj produktivnosti jedinki’’, kaže dr Dragana Ružić-Muslić.
Kako bi se ove negativne pojave predupredile, sprovodi se genetička karakterizacija, koja omogućava kvantifikaciju genetskih rizika i pretnji po opstanak ugroženih populacija. Cilj ovih istraživanja bio je da se proceni genetička struktura i varijabilnost populacije pirotske pramenke u Srbiji primenom molekularno-genetičkih markera.
‘’Naši rezultati su pokazali da, iako je reč o veoma ugroženoj populaciji, genetička varijabilnost pirotske pramenke na nivou cele populacije je u celini očuvana. To znači da većina odgajivača primenjuje dobre prakse u upravljanju parenjem.
Međutim, stepen inbridinga je nizak na nivou cele populacije, ali značajno izražen u pojedinim stadima, što zahteva hitnu primenu dobijenih molekularnih podataka u njihovim planovima ukrštanja.
Osnova za dugoročnu stabilnost populacije pirotske pramenke leži u uvođenju nesrodnih jedinki iz drugih stada, ograničavanju upotrebe grla sa visokim inbridingom, edukaciji odgajivača i strateškom upravljanju genetičkim resursima. Očuvanje pirotske pramenke je nacionalni imperativ zbog njene neprocenjive genetičke vrednosti i brendova koje nam je dala’’, ističe dr Ružić-Muslić.
Pirotska pramenka se čuva i u drugim delovima Srbije
Pirotska pramenka, iako prirodno vezana za područje Stare planine, danas se uspešno čuva i u drugim delovima Srbije. Manja stada opstaju u Kolubarskom okrugu, na području ljiške opštine, u selima Poljanice i Paležnica, gde se u tri domaćinstva trenutno gaji ukupno 62 grla.
U ovim malim stadima lokalni odgajivači čuvaju deo preostale pirotske pramenke, čineći značajan deo ukupne populacije u Srbiji. Upravo svakodnevni rad ovih odgajivača ključan je za očuvanje rase. Domaćin Neša Stevanović, iz sela Paležnica, odgaja stado od 28 grla ove autohtone ovce.
‘’Veoma sam zadovoljan sa pirotskom pramenkom. Dobro iskorišćava pašu, otporna je i dobro gaji jagnjad. Ovce su privržene majke i maltene nemate puno posla oko njih. Znao sam da su ove ovce u manjini, ali nisam očekivao da je baš tako malo grla. Malo je problem za nabavku ovnova, ali snalazimo se.
Privuklo me što su jedinke manje u odnosu na druge rase, a pritom mnogo bolje koriste ispašu i nisu zahtevne za koncetrovanom hranom, pa mogu da držim više jedinki.
Planiram povećanje – počeo sam sa 12 grla, ženske ostaju, a mušku prodajem za priplod i za klanje. Izuzetno su kvalitetna jagnjeda za meso kada se hrane dobro ‘’, kaže Stevanović.
Iznoseći dobijene rezultate , prilikom predstavljanja projekta u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu, dr Marija Tanasković, populacioni genetičar Instituta za biološka istraživanja je kazala da je genetska analiza pokazala da je heterozigotnost u ovoj populaciji na izuzetno visokom nivou, što znači da su jedinke različite i manje u srodstvu, sa velikim potencijalom za ukrštanje i unapređenje osobina.
Istraživanje je obuhvatilo 264 grla, a rezultati pokazuju da 95,5 odsto ženki i 95,7 odsto mužjaka nema srodstvo, što potvrđuje da odgajivači poštuju preporuke za očuvanje genetičkih resursa. Jedino je u pojedinim lokalitetima zabeležen nešto viši stepen srodstva i inbridinga, ali ukupno gledano, rezultati su veoma povoljni.
‘’Stada iz valjevskog kraja imaju veoma niske prosečne srodnosti ženki. To pokazuje da se ovde radi odličan posao u odgajanju i selekciji pirotske pramenke – odgajivači poštuju preporuke i čuvaju genetske resurse na najbolji mogući način’’, rekla je dr Marija Tanasković.
Sjenička PRAMENKA u Valjevu: zahvalna za gajenje, ali EVO u čemu je PROBLEM!
Postoje i lokaliteti gde genetičko stanje nije optimalno. Stada Poljna i Poljaci pokazuju niže vrednosti heterozigotnosti, što ukazuje da se selekcija i ukrštanje ne sprovode na najbolji način.
Takođe, u ovim stadima je zabeležen i veći stepen srodstva među jedinkama. Inbriding iznad granične vrednosti (0,3) uočen je kod 25 jedinki, uglavnom ženki, a od ovnova je problematičan samo jedan ovan – upravo iz stada Poljna.
Ovo pokazuje da, iako je većina populacije u dobrom stanju, ova dva lokaliteta zahtevaju posebnu pažnju odgajivača u pogledu ukrštanja i očuvanja genetske raznovrsnosti.
Komentari