Položaj proizvođača mleka u Srbiji godinama je na ivici opstanka, a trenutna situacija dodatno je pogoršana naglim padom otkupnih cena i nekontrolisanim uvozom, upozorava Dejan Trajković, član udruženja Naše mleko. U razgovoru za AGROmedia portal govori o uzrocima krize, odgovornosti institucija i razlozima zbog kojih su protesti sve izvesniji.
Decenije problema i kratkotrajni pomaci
Kako ističe Trajković, loš položaj proizvođača mleka traje decenijama, zbog čega protesti u ovom sektoru nisu novost. Prvi veći protesti zabeleženi su još 2003. godine, a sistemskih rešenja, kako kaže, gotovo da nije bilo.
Možda vas zanima
Određeni pomaci napravljeni su 2023. godine, kada su uvedene kvote i povećane subvencije, što je kod proizvođača probudilo nadu da će se problemi početi rešavati na održiv način. Kvote su, prema njegovim rečima, trebalo da budu osnova za dugoročno uređenje tržišta mleka.
Međutim, situacija se ubrzo ponovo pogoršala.
Uvoz i pad otkupne cene
Trajković navodi da je prelomni trenutak nastupio dolaskom novog ministra poljoprivrede, kada je došlo do, kako kaže, ekspresno brzog potpisivanja papira za uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Time je, prema njegovim rečima, započeo novi sunovrat domaće proizvodnje.
Kako ističe, takva politika ide isključivo u korist uvozničkih lobija i velikih trgovačkih lanaca, dok domaći proizvođači snose najveći teret.
„Tako ispada da par uvoznika uništava kompletnu proizvodnju mleka u Srbiji“, upozorava Trajković.
Otkupna cena mleka, dodaje, danas je niža za 15 do 30 dinara u odnosu na period od pre dve godine, što direktno ugrožava opstanak farmi. Kao dodatni problem navodi situacije u kojima su mlekare u pojedinim delovima Šumadije nekim proizvođačima potpuno otkazale otkup, dok su drugima dodatno snizile cenu.
Mlekari iz Gruže najavljuju protest i prosipanje 3 TONE mleka zbog mizerne otkupne cene
„Nema šta se ne uvozi“
Na pitanje AGROmedia portala da li se mleko u prahu i dalje uvozi, Trajković odgovara kratko i jasno: „Nema šta se ne uvozi.“
On očekuje da će se uvoz u narednom periodu još povećati, zbog viškova koji će se pojaviti na tržištu usled složene geopolitičke situacije. Istovremeno, upozorava da se često kao opravdanje navodi pritisak Evropske unije, što, kako tvrdi, ne odgovara istini.
Trajković podseća da svaka država članica EU ima pravo da štiti sopstvenu proizvodnju i tržište, kao i da je damping cena strogo zabranjen.
Sastanci bez rezultata i poruka ministarstvu
Govoreći o komunikaciji sa institucijama, Trajković se osvrnuo i na sastanak sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem, održan 21. decembra u motelu Ravni gaj kod Knića, u organizaciji Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije.
Tom prilikom, kako kaže, ministru je poručeno da, ukoliko ministarstvo nije u stanju da zaštiti proizvođače, potrošače i domaću privredu, treba da se povuče. Opravdanja, naglašava, nisu dovoljna.
Od ljudi koji imaju izvršnu vlast očekuju se konkretne mere, posebno jer je, prema njegovim rečima, trenutna situacija mogla biti predupređena.
Proizvođači mleka: protest kao poslednja opcija
Upitali smo Trajkovića koji su sledeći koraci i da li još postoji prostor za razgovor.
On navodi da je udruženje „Naše mleko“ zatražilo sastanak sa ministrom u vezi sa ugovorom koji je 2023. godine potpisalo sedam udruženja sa tadašnjim ministrom, ali koji se danas ne poštuje. Cilj sastanka bio je da se utvrdi u kom smeru novo ministarstvo planira da vodi politiku u sektoru mlekarstva.
Kako kaže, sastanak nikada nije održan, što proizvođačima šalje jasnu poruku.
„Mi smo saterani uza zid.“
Zbog toga, zaključuje Trajković, prostora za dalji dijalog praktično nema, a protest ostaje jedina opcija u borbi za opstanak. Stočarstvo je, kako kaže, već ozbiljno desetkovano, a broj stočara iz godine u godinu se smanjuje.
Komentari