Na kolubarskim njivama još uvek se odvijaju dva najvažnija jesenja posla za zemljoradnike – berba kukuruza i jesenja setva. Iako se na pojedinim parcelama radilo od jutra do mraka, setva pšenice i drugih ozimih kultura znatno je kasnila, a optimalni rok za setvu pšenice, koji je za ovo područje od 10. do 25. oktobra, već je prošao.
Svemu je prethodila teška proizvodna godina, čemu svedoče i ovdašnji proizvođači, koji oslikavaju stvarnu situaciju na terenu. Dragan Ivanović, odgajivač svinja iz Gorića kod Valjeva, pored stočarstva bavi se i ratarskom proizvodnjom, pa su mu prinosi žitarica direktno povezani sa količinom hrane za stoku.
Možda vas zanima
Na svojih 13 hektara kukuruza imao je samo pet hektara sa dobrim prinosom, dok na preostalih osam hektara praktično „nije bilo ništa“.
„Soju sam posejao na pet hektara. Samo sam jedan hektar ovršio i to je bilo 700–800 kilograma. U ostalo kombajn ne ulazi. Nema ništa. Izgorelo je sve“, priča Ivanović.
Rekordni prinosi strnih žita
Pokušaj setve soje nakon ječma takođe nije uspeo zbog suše – „nije nikla, nije mogla“. Sa druge strane, strna žita donela su mu rekordne prinose.
„Na njivama gde je bio ječam i pšenica, to je bio rekordan prinos. Bilo je preko osam tona po hektaru, što je za nas ovde dobar i veliki prinos“, ističe Ivanović.
Ovi rezultati, zajedno sa blagim zimama prethodnih godina, podstakli su ga da se više okrene ozimim usevima. Ove jeseni posejao je četiri hektara ječma i pšenice, dok planira za proleće deset hektara kukuruza i oko pet hektara soje.
„Od ukupno 20 hektara koje obrađujem, samo su četiri hektara u mom vlasništvu, dok ostatak uzimam u najam. Smanjujem površine u zakupu jer vlasnici ne mogu da mi daju ugovor da bih mogao da osiguram useve. Bez ugovora ne mogu ni kukuruz ni strna žita osigurati kod osiguravajućih kuća“, objašnjava naš sagovornik.
Manjak stočne hrane
Loš prinos kukuruza direktno se odražava i na stočarstvo. Ivanović gaji stado svinja od nekoliko desetina grla, a njegovim životinjama je potrebno preko tone koncentrata dnevno, što predstavlja trošak od oko 40 hiljada dinara dnevno.
„Nemam dovoljno hrane i morao sam da prodajem prasad. Ipak, ove hrane imam za šest meseci minimum i neću se zaduživati. Ako propadnem, ne dugujem nikom ništa“, kaže Ivanović.
Premalo padavina, oranje NEMOGUĆE: setva pšenice u Sremu pod znakom PITANJA!
Inače, ove godine proizvođači su pogođeni sušom, koja je desetkovala prinose kukuruza, naročito na području ubske opštine.
„Poslednje obilne padavine, niže dnevne temperature i niske jutarnje temperature dovele su do otežanog, sporog zrenja kukuruza, a samim tim i berbe, što ograničava setvu pšenice“, objašnjava Snežana Stojković Jevtić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.
Podaci o planu setve za ovu godinu pokazuju da će biti zasejano ukupno 13.903 hektara pšenice, 4.144 hektara ječma, 926 hektara tritikalea, 726 hektara ovsa, 138 hektara raži i 136 hektara ostalih strnih žita. Pored toga, planirana je setva 386 hektara lucerke, 155 hektara uljane repice i 35 hektara ostalog krmnog bilja.
„Pod pšenicom je planirano čak 11 odsto više površina nego prethodne godine, što je direktna posledica nekoliko sušnih godina koje su smanjile prinos i kvalitet kukuruza. Proizvođači su svesni klimatskih promena, koje su dovele do pojave visokih temperatura i nedostatka padavina, pa raste interesovanje za setvu strnih žita. Poslednje godine bile su pogodne za razvoj strnih žita: vegetacija je išla dve do tri nedelje napred, pa se žita požanju pre visokih temperatura i daju solidne prinose uz manja ulaganja“, navodi Stojković Jevtić.
Za setvu tokom novembra stručnjaci savetuju povećanje setvene norme za 0,5 odsto po danu kašnjenja, ali ne više od 10 odsto. Uspeh kasnije setve zavisi od vremenskih uslova – temperature od 10 do 20 stepeni omogućile bi brzo klijanje i nicanje, dok slabije razvijeni usevi postaju podložni bolestima i štetočinama.
Komentari