Zbijeno zemljište, slaba infiltracija vode, usevi koji u sušnim godinama brzo posustaju, sve su to problemi zbog kojih se poljoprivrednici najčešće okreću dubokom oranju. Međutim, iskustva sa terena i dugoročna istraživanja pokazuju da doboko često rešava posledicu, ali ne i uzrok problema. U potrazi za održivijim rešenjima, sve češće se pominje zelenišno đubrivo i biološki pristup obnavljanju zemljišta. Kako pomiriti mehaniku i biologiju i šta zaista predstavlja budućnost obrade zemljišta?
U poslednjih nekoliko godina sve više poljoprivrednika u Srbiji postavlja isto pitanje: da li duboko oranje zaista rešava probleme zemljišta ili ih samo privremeno prikriva. Razlozi za ovu dilemu su jasni. Zemljišta su sve zbijenija, ekstremi u padavinama postaju pravilo, a troškovi goriva i rada rastu iz godine u godinu. Ono što je nekada bila rutinska mera danas se preispituje i to ne bez razloga.
Možda vas zanima
Duboko oranje decenijama ima status „teškog, ali sigurnog rešenja“. Kada njiva ne prima vodu, kada se vidi slabiji razvoj korena ili kada usev zaostaje u startu, plug se često vidi kao jedini izlaz. Međutim, praksa i dugoročna istraživanja pokazuju da stvari nisu tako jednostavne.
Sve češće se pokazuje da problem nije u tome koliko duboko obrađujemo zemljište, već u tome kako se prema njemu odnosimo tokom cele godine. Upravo tu na scenu stupaju teme poput zbijenosti, plužnog đona, biološke aktivnosti i zelenišnog đubriva.
Šta je zapravo plužni đon i zašto se stalno vraća
Plužni đon je zbijeni sloj zemljišta koji se najčešće formira na dubini na kojoj se godinama obavlja ista obrada. Kod klasičnog oranja to je obično između 25 i 30 centimetara. Na tom mestu dolazi do sabijanja čestica tla, smanjene poroznosti i otežanog kretanja vode, vazduha i korena biljaka.
Mnogi proizvođači prepoznaju problem tek kada usevi u sušnim godinama počnu brzo da pate ili kada posle obilnih padavina voda ostaje na parceli duže nego ranije. Tada se poseže za dubokim oranjem ili podrivanjem, često i preko 40 centimetara, sa idejom da se „razbije“ zbijeni sloj.
Kratkoročno, efekat je vidljiv. Zemljište deluje rahlo, setva ide lakše, a biljke u startu izgledaju snažnije. Međutim, već posle jedne do dve sezone, problem se često vraća. Razlog je jednostavan: ako se ne promeni sistem, plužni đon se ponovo formira, često još izraženije.
Zašto duboko oranje daje brz, ali kratkotrajan efekat
Duboko oranje je mehanička intervencija. Ono fizički razdvaja slojeve zemljišta, ali ne rešava uzrok zbijenosti. Ako se zemljište i dalje obrađuje u nepovoljnim uslovima, ako se teška mehanizacija kreće po vlažnoj njivi ili ako nema dovoljno organske materije, struktura se vrlo brzo ponovo urušava.
Jedan od ključnih problema je i prekid prirodne strukture zemljišta. Dubokim oranjem često se razbija stabilna agregatna struktura, prekidaju se kapilari kroz koje se voda podiže iz dubljih slojeva, a mikroorganizmi se izlažu uslovima koji im ne odgovaraju.
Istraživanja koja sprovode institucije poput Iowa State University Extension pokazuju da duboka obrada bez promene ostalih agrotehničkih mera retko donosi dugoročno poboljšanje. Naprotiv, u nekim slučajevima dovodi do još bržeg gubitka strukture i povećane osetljivosti na sušu.
Kada duboko oranje ipak ima smisla
Važno je naglasiti da duboko oranje nije „zabranjena“ ili pogrešna mera sama po sebi. Ono ima svoje mesto u određenim situacijama, ali samo ako se koristi ciljano i promišljeno.
Duboko oranje ili podrivanje može imati smisla:
-
kada je zbijenost potvrđena sondiranjem ili profilnom analizom
-
kada se problem javlja lokalno, a ne na celoj parceli
-
kada se izvodi u optimalnoj vlažnosti zemljišta
-
kada je deo šire strategije poboljšanja zemljišta
Problem nastaje kada duboko oranje postane rutina, a ne izuzetak. U takvim slučajevima ono prestaje da bude korektivna mera i postaje deo problema.
Biologija zemljišta: deo koji plug ne vidi
Zemljište nije samo fizička masa. Ono je živ sistem u kojem milijarde mikroorganizama svakodnevno rade na razgradnji organske materije, mobilizaciji hraniva i stvaranju stabilne strukture. Kada se ovaj biološki deo zanemari, nijedna mehanička obrada ne može dugoročno popraviti stanje.
Jedan od ključnih pokazatelja zdravlja zemljišta je sadržaj organske materije i humusa. Bez njih nema stabilne strukture, nema otpornosti na zbijanje i nema dobrog vodnog režima. Upravo tu dolazimo do teme zelenišnog đubriva.
Zelenišno đubrivo u praksi
Zelenišno đubrivo podrazumeva setvu biljaka čija primarna uloga nije prinos, već poboljšanje zemljišta. To mogu biti leguminoze, trave, krstašice ili njihove smeše, u zavisnosti od cilja i proizvodnog sistema.
Za razliku od dubokog oranja koje deluje trenutno, zelenišno đubrivo radi sporije, ali temeljnije. Koren biljaka prodire u dublje slojeve, razbija zbijenost prirodnim putem i stvara kanale koji ostaju aktivni i nakon razgradnje biljne mase.
Pored toga, biljna masa povećava sadržaj organske materije, hrani mikroorganizme i doprinosi stvaranju stabilnih agregata. Rezultat je zemljište koje bolje prima vodu, manje se zbijа i ima veću biološku aktivnost.
Kako biljke rade posao koji plug ne može
Jedna od ključnih razlika između mehaničke i biološke obrade je trajnost efekta. Plug razbija zemljište u trenutku, ali ga ostavlja bez „lepka“ koji drži strukturu. Biljke, s druge strane, grade strukturu iznutra.
Korenovi sistemi, naročito dubokokorenih biljaka, prodiru tamo gde plug ne može ili ne bi trebalo. Oni otvaraju put vodi i vazduhu, a nakon njihove razgradnje ostaju stabilni kanali koji poboljšavaju vodni režim.
Istraživanja institucija poput Penn State Extension pokazuju da parcele sa redovnom primenom zelenišnog đubriva imaju manju potrebu za dubokom obradom i stabilnije prinose u uslovima klimatskog stresa.
Pokrovni usevi – tehnologija za budućnost
Koje zelenišne kulture imaju smisla u ratarskoj proizvodnji
Izbor zelenišnog đubriva zavisi od cilja. Ako je cilj povećanje azota, leguminoze su logičan izbor. Ako je cilj razbijanje zbijenosti, dubokokorene vrste imaju prednost. U praksi se sve češće koriste smeše koje kombinuju više efekata.
Važno je naglasiti da zelenišno đubrivo nije univerzalno rešenje. Ono zahteva planiranje, dobar tajming i prilagođavanje lokalnim uslovima. Međutim, kada se pravilno uklopi u sistem, donosi rezultate koji se ne vide odmah, ali se jasno osećaju kroz godine.
Najčešće greške zbog kojih proizvođači odustaju
Jedna od čestih grešaka je očekivanje brzog efekta. Zelenišno đubrivo nije „čarobni preparat“. Njegov puni potencijal dolazi do izražaja tek nakon nekoliko sezona.
Druga greška je pogrešan izbor vrste ili loš termin setve. Ako biljka ne razvije dovoljno mase ili korena, efekat će izostati. Treća greška je odustajanje nakon prve godine bez vidljivog poboljšanja.
Upravo zato je važno gledati zelenišno đubrivo kao dugoročnu investiciju, a ne kao jednokratnu meru.
Duboko oranje i zelenišno đubrivo: suprotstavljeni ili komplementarni?
Često se ova dva pristupa predstavljaju kao suprotnosti, ali u praksi oni mogu biti komplementarni. Duboko oranje ili podrivanje može poslužiti kao početna korekcija ozbiljno zbijenog zemljišta, ali samo ako se nakon toga pređe na sistem koji sprečava ponovno formiranje problema.
Bez organske materije, biljnih korena i biološke aktivnosti, svaka mehanička intervencija ima ograničen rok trajanja. Sa druge strane, zelenišno đubrivo daje najbolje rezultate kada se primenjuje na zemljištu koje nije ekstremno degradirano.
Šta dugoročna istraživanja poručuju proizvođačima
Dugoročni ogledi u Evropi i SAD pokazuju da razlike u prinosima između sistema sa intenzivnom i umerenijom obradom često nisu dramatične. Međutim, razlike u stabilnosti prinosa, troškovima i otpornosti zemljišta jesu.
Institucije poput AHDB ukazuju da proizvođači koji prilagođavaju dubinu obrade stvarnim potrebama parcele i kombinuju je sa biološkim merama imaju dugoročno bolje rezultate.
Ključno pitanje danas nije da li treba orati duboko ili ne. Pravo pitanje glasi: da li znamo zašto to radimo i šta time dugoročno dobijamo ili gubimo.
Zemljište koje se svake druge ili treće godine „spašava“ dubokim oranjem šalje jasnu poruku da sistem ne funkcioniše. Rešenje nije u još dubljoj obradi, već u promeni pristupa.
Kombinacija ciljane mehaničke intervencije, povećanja organske materije, zelenišnog đubriva i pažljivog upravljanja mehanizacijom predstavlja put koji sve više proizvođača bira, ne iz ideologije, već iz potrebe.
I duboko oranje i zelenišno đubrivo mogu biti korisni. Međutim, budućnost obrade zemljišta ne leži u ekstremima, već u razumevanju procesa koji se dešavaju ispod površine.
Komentari