Globalni lanci snabdevanja hranom danas su složeniji nego ikada ranije. Hrana koju konzumiramo često prelazi više kontinenata, prolazi kroz ruke brojnih posrednika i dolazi iz zemalja sa različitim propisima i nivoima kontrole. Upravo ta složenost stvara prostor za obmane u vezi sa hranom.
Obmane u vezi sa hranom ne odnose se isključivo na zdravstveno nebezbedne proizvode, već i na namerno dovođenje potrošača u zabludu. Najčešći oblici ovih obmana uključuju razblaživanje proizvoda, zamenu skupljih sirovina jeftinijim, lažno deklarisanje porekla, kvaliteta ili sastava, kao i falsifikovanje prateće dokumentacije.
Možda vas zanima
Iako takve prakse ne moraju uvek direktno ugroziti zdravlje ljudi, one ozbiljno narušavaju poverenje potrošača i destabilizuju tržište.
Na koje načine se najčešće vara
Jedan od najrasprostranjenijih oblika obmana u vezi sa hranom jeste zamena skupljih sastojaka jeftinijim. Potrošač, na primer, kupuje proizvod koji se reklamira kao visokokvalitetan, dok je njegov sastav delimično ili u potpunosti zamenjen sirovinama nižeg kvaliteta. To se često dešava kod mesa, mlečnih proizvoda, maslinovog ulja, meda, začina i prerađevina.
Česta praksa je i razblaživanje proizvoda, naročito tečnosti – sokova, alkoholnih pića, sirupa i mlečnih proizvoda, čime se količina povećava, a kvalitet smanjuje. Potrošač dobija proizvod koji izgleda isto, ali ima manju nutritivnu i stvarnu vrednost.
Poseban problem predstavlja lažno ili obmanjujuće deklarisanje. Hrana se označava kao domaća, tradicionalna, prirodna ili premijum, iako realno ne ispunjava te kriterijume. Poreklo proizvoda se često prikazuje nejasno ili netačno, dok se sitnim slovima prikrivaju ključne informacije o sastavu ili načinu proizvodnje.
U praksi se javljaju i falsifikovani proizvodi, koji imitiraju poznate brendove ili zaštićene proizvode sa geografskim poreklom. Ambalaža, etiketa i naziv su slični originalu, što dodatno otežava potrošačima da prepoznaju razliku.
Još jedan vid obmana u vezi sa hranom jeste manipulacija količinama i sastavom, gde deklarisana težina ili udeo pojedinih sastojaka ne odgovara stvarnom stanju. Potrošač veruje da dobija određenu vrednost za svoj novac, dok je realna količina manja.
Globalni problem, lokalne posledice
Jedan od ključnih izazova u borbi protiv obmana u vezi sa hranom jeste činjenica da se one često dešavaju daleko od očiju krajnjih tržišta. Sirovine se proizvode u jednoj zemlji, prerađuju u drugoj, a prodaju u trećoj, što značajno otežava praćenje porekla proizvoda i utvrđivanje odgovornosti.
Razlike u zakonodavstvu, inspekcijskim kapacitetima i standardima dodatno komplikuju borbu protiv obmana u vezi sa hranom. Ekonomski pritisci, rast cena sirovina, klimatske promene i poremećaji u snabdevanju dodatno povećavaju rizik od ovakvih praksi. Kada je ponuda ograničena, a potražnja visoka, prostor za prevare postaje još veći, na štetu poštenih proizvođača i potrošača.
Kako se sistem brani?
Stručnjaci ističu da suzbijanje obmana u vezi sa hranom zahteva sistemski i dugoročan pristup. To podrazumeva procenu ranjivosti u lancu snabdevanja, jačanje saradnje između proizvođača, distributera i nadležnih institucija, kao i primenu savremenih analitičkih metoda za proveru autentičnosti proizvoda.
LAŽNO mleko, med i vino – alarmantni podaci o hrani na našim policama!
Transparentnost, sledljivost i razmena informacija između zemalja postaju ključni alati u sprečavanju obmana. Međutim, odgovornost ne leži samo na institucijama, već i same kompanije moraju aktivno upravljati rizicima i ulagati u kontrolu svojih dobavljačkih lanaca.
Poverenje kao najvrednija valuta
Iako se obmane u vezi sa hranom često posmatraju kao ekonomski prestup, njihove posledice su dalekosežne. Dugoročno, one urušavaju poverenje potrošača u proizvođače, brendove i čitav prehrambeni sistem.
U svetu u kome potrošači sve više žele da znaju odakle hrana dolazi i kako se proizvodi, poverenje postaje najvrednija valuta. Suzbijanje obmana u vezi sa hranom zato nije samo pitanje kontrole i kazni, već i očuvanja integriteta sistema koji direktno utiče na zdravlje, ekonomiju i sigurnost potrošača, bez obzira na to sa koje strane granice se hrana proizvodi ili prodaje.
Komentari