Većina potrošača danas zna da obrati pažnju na „crvene zastavice“ kada je reč o hrani, poput dugih lista sastojaka koje je teško izgovoriti. Ipak, neka upozorenja su mnogo suptilnija. Svet deklaracija i marketinških poruka na ambalaži često liči na gustu šumu termina, brojeva i nutritivnih podataka u kojoj svi postajemo detektivi, samo pokušavajući da shvatimo šta zapravo jedemo.
I dok su sastav i nutritivne vrednosti važne informacije, njih uglavnom regulišu propisi, pa se može očekivati da su tačni. Ono što je daleko problematičnije jesu marketinški izrazi sa nejasnim, nedefinisanim obećanjima.
Možda vas zanima
„Prirodno“ – reč koja zvuči zdravo, ali ne znači mnogo
Jedan od najčešćih primera je oznaka „prirodno“. Ovaj izraz dugo nije imao jasno pravno značenje, pa su ga proizvođači koristili kako bi proizvod zvučao zdravije nego što možda jeste. I danas, iako postoje određene smernice, ne postoji precizna i sveobuhvatna definicija šta tačno znači „prirodno“ kada je reč o hrani.
U praksi, to obično znači da proizvod ne sadrži veštačke ili sintetičke sastojke i dodatne boje. Međutim, to se odnosi samo na gotov proizvod – ne i na način na koji je sirovina uzgajana ili prerađena.
Hrana sa oznakom „prirodno“ i dalje može biti proizvedena uz upotrebu sintetičkih pesticida, može biti visoko prerađena ili sadržati GMO sastojke. A „prirodno“ je zapravo jedna od bolje definisanih marketinških oznaka, mnoge druge su još neodređenije.
Najčešći marketinški trikovi na deklaracijama
Posebno treba obratiti pažnju na uporedne i subjektivne izraze, koje je gotovo nemoguće precizno definisati. Najčešći su „sa manje masti“, „sa manje šećera“ ili „light“. Iako postoje preporuke o unosu masti i šećera, ovakve oznake često ne navode u odnosu na šta je nešto „manje“. Bez jasnog poređenja, te tvrdnje ostaju prilično maglovite.
Neki proizvođači preciziraju da proizvod ima, na primer, 20% manje šećera u odnosu na prethodnu recepturu ili konkurentski proizvod i to je svakako konkretnija informacija.
Ali što je oznaka neodređenija, to bi trebalo da bude veće upozorenje za potrošača. Čak i kod izraza koji imaju određenu definiciju, poput „sa niskim sadržajem soli“, važno je proveriti kolika je zapravo porcija na koju se ta tvrdnja odnosi.
Zaključak je jednostavan: velike zdravstvene tvrdnje treba uzeti sa dozom rezerve i uvek proveriti tabelu sa nutritivnim vrednostima.
OBMANE u vezi sa hranom ne poznaju granice – znamo li šta jedemo?
„Zeleno“, „održivo“, „slobodan uzgoj“ – koliko vam te oznake zaista znače?
Nejasne oznake nisu ograničene samo na nutritivne tvrdnje. One su prisutne i kada je reč o ekologiji i etici proizvodnje. Izrazi poput „zeleno“ ili „održivo“ nemaju jasno pravno definisano značenje u kontekstu deklarisanja hrane.
Slično je i sa oznakama koje se odnose na dobrobit životinja. Termini poput „slobodan uzgoj“ ili „uzgoj na pašnjaku“ mogu stvoriti sliku životinja koje slobodno borave na otvorenom, ali su u praksi često vrlo široko i neprecizno definisani. Uz to, kontrola primene tih oznaka nije uvek dosledna.
Sertifikati kao pouzdaniji vodič kroz rafove
Iako je tržište prepuno nejasnih tvrdnji, postoje i oznake koje su strože regulisane. Na primer, oznaka „organsko“ podrazumeva jasno propisane standarde proizvodnje. Organski proizvodi moraju da ispunjavaju određene uslove – od načina đubrenja i zaštite bilja, preko zabrane GMO, do ograničenja upotrebe antibiotika i hormona u stočarstvu.
Proizvod označen kao „organski“ mora da sadrži najmanje 95% organskih sastojaka, dok oznaka „100% organsko“ znači da su svi sastojci tog porekla.
Kada je reč o etičkim aspektima proizvodnje, pouzdanije su nezavisne sertifikacije, koje se mogu proveriti i koje podrazumevaju konkretne standarde i kontrolu.
Pitanje poverenja
Na kraju, suština svih ovih oznaka – bilo jasnih ili nejasnih – svodi se na poverenje. Da li je proizvođač spreman da svoje tvrdnje potkrepi proverljivim standardima i sertifikatima, ili se oslanja na zvučne, ali neodređene izraze?
U vremenu kada je ambalaža često snažniji marketinški alat od samog proizvoda, potrošači moraju biti informisani i proaktivni. Čitanje deklaracije, razumevanje termina i kritičko razmišljanje postaju deo odgovornog izbora hrane, kako za zdravlje, tako i za životnu sredinu.
Komentari