Industrijski prerađena hrana danas čini osnovu ishrane velikog broja ljudi širom sveta. Gotovi obroci, grickalice, zaslađeni napici i proizvodi sa dugačkim spiskom sastojaka postali su svakodnevica, često zbog brzine, dostupnosti i niže cene. Ipak, sve veći broj naučnih istraživanja ukazuje da ovakav način ishrane ima ozbiljne posledice po zdravlje, čak i onda kada se na prvi pogled uklapa u zvanične nutritivne preporuke.
U jednoj novoj studiji čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Medicine, naučnici su odlučili da uporede efekte ultraprerađene hrane sa ishranom zasnovanom na minimalno prerađenim, celovitim namirnicama. U istraživanju su učestvovali odrasli dobrovoljci koji su tokom više meseci striktno pratili unapred definisane jelovnike, prenosi portal Futurism.
Možda vas zanima
Jedna grupa se hranila isključivo hranom pripremljenom od osnovnih namirnica poput povrća, voća, integralnih žitarica, mesa i ribe, dok je druga grupa jela pretežno industrijski prerađene proizvode, karakteristične po velikom broju aditiva, industrijskih masti i šećera.
Iako su oba jelovnika bila osmišljena tako da zadovolje osnovne nutritivne smernice i da deluju „uravnoteženo“, rezultati su pokazali značajne razlike u reakcijama organizma. Učesnici koji su jeli neprerađenu hranu imali su bolju kontrolu telesne mase, povoljnije vrednosti šećera u krvi i krvnog pritiska, kao i stabilniji osećaj sitosti tokom dana.
Njihov metabolizam je efikasnije sagorevao masti, a prijavljivali su i manje problema sa varenjem i opštim umorom.
Šta je ultraprerađena hrana i je li svaka NEZDRAVA?
Nasuprot tome, kod onih koji su konzumirali ultraprerađenu hranu poboljšanja su bila znatno slabija, a kod pojedinih učesnika zabeleženi su i negativni efekti poput nadutosti, gorušice, zatvora i oscilacija u nivou energije.
Zanimljivo je da razlike nisu proisticale iz količine kalorija ili osnovnih hranljivih materija, već prvenstveno iz stepena industrijske prerade hrane.
Ovi nalazi dodatno potvrđuju tezu da problem savremene ishrane ne leži samo u „previše kalorija“, već u samoj strukturi i poreklu namirnica koje unosimo. Hrana koja prolazi kroz brojne industrijske procese gubi prirodnu strukturu, a umesto nje dobija kombinaciju veštačkih dodataka koji mogu poremetiti rad hormona, osećaj gladi i sitosti, kao i funkciju digestivnog sistema.
Zaključak istraživanja je jasan: čak i kada izgleda da se hranimo „po pravilima“, izbor ultraprerađene hrana može imati dugoročne posledice po zdravlje. Povratak jednostavnijoj, manje prerađenoj ishrani ne predstavlja trend ili nostalgiju, već jedan od ključnih koraka ka očuvanju zdravlja u savremenom okruženju.
Komentari