Stručnjak za krompir dr Živko Bugarčić upozorava da je krompir koji se na zapadu Evrope tovari ispod 10 centi direktno oborio cenu domaćeg krompira na 25 do 28 dinara po kilogramu. Iako bi se moglo očekivati da krajnji potrošači osete korist od ovako niskih nabavnih cena, to se u praksi ne dešava.
„Krajnji potrošač, nažalost, ne oseća blagodeti od toga što se krompir uvozi. Nešto jeste izuzetno jeftino, ali to ne znači da je i dostupno potrošačima po nižim cenama“, ističe Bugarčić.
Možda vas zanima
Višak krompira u Evropi utiče i na Srbiju
Prema njegovim rečima, većina zemalja severozapadne Evrope značajno je povećala proizvodnju krompira, što je dovelo do rasta površina za oko 50–55.000 hektara. Samim tim, potencijalni rod je veći za najmanje 2 do 2,5 miliona tona.
„Dešavanja na evropskom tržištu imaju i te kako veze sa domaćim tržištem krompira. Srbija je poslednjih desetak godina u stalnom padu proizvodnje, imamo deficit i potrebu da uvozimo merkantilni krompir“, objašnjava Bugarčić.
U pojedinim godinama uvoz se kretao između 10 i 30.000 tona, dok je u nekima dostizao i 40 ili čak 50.000 tona. Kako kaže, i ove godine bi uvoz bio neophodan, ali problem je u tome što je započet prerano – već u septembru, odmah po završetku vađenja domaćeg krompira.
Pad cene ispod granice isplativosti
Na početku sezone, cena krompira na veliko, „franko magacin“ proizvođača, kretala se od 35 do 38 dinara po kilogramu za kvalitet koji traže supermarketi, što je pokrivalo visoke troškove proizvodnje. Međutim, sa pojačanim uvozom cena je počela da pada.
„Dok se uvozio krompir po cenama od 15 do 17 centi, činilo se da domaći proizvođači još mogu da izdrže. Ali kada je krenuo uvoz krompira ispod 10 centi, domaća cena je pala na 25 do 28 dinara, što je za većinu proizvođača tek pokrivanje troškova“, navodi on.
Prema njegovim procenama, samo troškovi vađenja, skupljanja, pakovanja i vreće iznose oko 12–13 dinara po kilogramu. Kada se dodaju seme, zaštita i navodnjavanje, gubici su neizbežni.
Zašto proizvođači odustaju od krompira i kako neki uspevaju? | Agro Priče EP 14 | dr Živko Bugarčić
Hiperprodukcija i ponavljanje scenarija iz 2017/18.
Situacija na evropskom tržištu, kaže Bugarčić, bila je nagoveštena još u proleće. Zemlje poput Nemačke i Francuske povećale su površine za oko 10–11.000 hektara, dok su Belgija, Holandija, Poljska, Rumunija, Danska i Španija takođe značajno proširile proizvodnju.
Uz povoljne vremenske uslove, rod je bio još veći – procenjuje se da je proizvedeno i do tri ili četiri miliona tona krompira više nego inače, što je dovelo do hiperprodukcije.
„Sličnu situaciju smo imali u sezoni 2017/18. Tada su cene po kojima se krompir tovario za Srbiju bile od 5 do 7,5 centi, oko 50 odsto ispod cene koštanja. Rezultat je bio dalji pad domaće proizvodnje“, podseća Bugarčić.
Sve manje proizvođača i sve veća zavisnost od uvoza
U takvim uslovima, naročito su ugroženi manji i slabije mehanizovani proizvođači, kao i oni koji imaju problema sa plasmanom. Mnogi odustaju od proizvodnje, a ove godine se to videlo i kod hobista, koji su masovno odustajali od kupovine semenskog krompira.
„Za očekivati je da će i ove i naredne godine interesovanje za gajenje krompira nastaviti da opada. Kao zemlja, sve više tonemo u zavisnost od uvoznog krompira“, upozorava stručnjak.
Potrošači bez koristi, ali pomfrit u porastu
Iako je krompir jeftin u nabavci, potrošači to ne osećaju. Cena u marketima često dostiže 80 do 100 dinara po kilogramu, bez obzira na to da li je krompir domaći ili uvozni.
„I 2017/18. godine krompir je bio izuzetno jeftin na tržištu, ali krajnji potrošač to nije osetio – plaćao je 60 do 70 dinara. Isto se dešava i danas“, kaže Bugarčić.
Jedina stavka koja je, paradoksalno, profitirala u ovakvoj situaciji jeste pomfrit, čija je potrošnja poslednjih godina u velikom porastu. Međutim, upravo industrijski krompir za pomfrit, koji se sada zbog viškova plasira kao konzumni, dodatno obara cene i stvara pritisak na proizvođače.
„Taj krompir nema gde da se skladišti ni preradi, pa se nudi po damping cenama. Tako problem jeftinog krompira pogađa i zemlje Evropske unije, ali i Srbiju, iako nismo njen član“, zaključuje dr Živko Bugarčić.
Komentari