Od 1964. godine, kada je priznat prvi ZP hibrid kukuruza, do danas, stručnjaci Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ stvorili su više od 650 hibrida. Svake godine stvori se novih desetak, a nekoliko desetina hiljada hibridnih kombinacija neprestano se ispituju. Zato je bilo dovoljno razloga da se o ovogodišnjoj ponudi ZP hibrida raspitamo malo detaljnije.
Gospodin dr Života Jovanović iz Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ objasnio nam je koji su ZP hibridi kukuruza najzastupljeniji u našoj zemlji, ali i u inostranstvu, kao i koji su to razlozi zbog kojih su upravo ovi hibridi najpopularniji među srpskim ratarima.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Vaši hibridi kukuruza već godinama unazad su među najzastupljenijima na njivama srpskih ratara. Ove godine su bili čak i najzastupljeniji.
„Jesu. Mi smo u samom vrhu kada je reč o prodaji hibrida u našoj zemlji. Uglavnom zauzimamo prvo ili eventualno drugo mesto. U Srbiji je veoma velika konkurencija, kako domaćih, tako i stranih semenskih kuća i kompanija koje se bave distribucijom hibrida kukuruza, više ih je od 30. Istovremeno, naše tržište je veoma malo za taj broj.“
„Zato, nije lako trajati, opstati i unapređivati proizvodnju kukuruza u našoj zemlji. Samo najkvalitetniji i najrodniji hibridi, sa veoma visokim zagarantovanim genetskim potencijalom, mogu da budu oni koje će ratari kupiti.“
Šta mislite da je razlog što su ljudi odlučili da baš vaši hibridi budu dominantni na njihovim parcelama? Da li je vaša prednost to što su ZP hibridi prilagođeni našem tržištu, podneblju i uslovima gajenja?
„Sigurno je da je i to jedan od razloga za naš uspeh. ZP hibridi stvoreni su u domaćim agroekološkim uslovima, oni su prilagođeni uslovima proizvodnje na imanjima naših ratara. Mi ne možemo, kada je reč o sistemu agrotehničkih mera, sve maksimalno da ispoštujemo, jer je to veoma skupo. Bez obzira na to, domaći oplemenjivači, odnosno domaća pamet, dovela nas je do samog vrha svetske proizvodnje.“
Mi smo u samom vrhu kada je reč o prodaji hibrida u našoj zemlji i uglavnom zauzimamo prvo ili eventualno drugo mesto.
„Naime, mi imamo hibride koji su tolerantni na sušu, a čak i na imanjima onih ratara koji ne koriste dovoljne količine mineralnih đubriva oni mogu da daju sasvim solidne prinose. Takođe, veliki deo naše proizvodnje se još uvek ne kombajnira, već se bere beračima. Kod nas se kukuruz, naročito u centralnoj Srbiji, još uvek koristi na klasičan način i čuva se u koševima. Za te uslove domaći ZP hibridi su neprikosnoveni!“
„Na kraju, mi smo veoma oprezni i sa gustinama. Naše preporučene gustine su između 55 i 70.000 biljaka po jednom hektaru, u zavisnosti od toga kojoj grupi hibridi pripadaju i za koje područje su rejonirani. Trenutno imamo više od 50 proizvodnih ogleda širom Srbije, pa uvek možemo da damo preciznu agroekološku rejonizaciju za gajenje ZP hibrida.“
„Osim toga, imamo i mnogo ljudi na terenu. Oni redovno prate stanje na njivama i odlično poznaju lokalne uslove proizvodnje. Oni su i neka vrsta garancije za ratare sa kojima sarađuju da će se sigurno opredeliti za hibrid koji će im odgovarati, bilo da im je potreban kukuruz belog zrna, za ljudsku upotrebu, ili pak u zrnu, klipu, ili za pravljenje kvalitetne silaže.“
Možete li da nam navedete neke od hibrida koji su se ove godine u pojedinim krajevima najbolje pokazali?
„Institut za kukuruz ‘Zemun Polje’ tradicionalno ima više tipova ogleda. Najpre, mi sarađujemo sa Poljoprivrednim stručnim i savetodavnim službama. Njih je ukupno 34, 12 u Vojvodini, jedna na Kosovu i Metohiji i ostale u centralnoj Srbiji. Svake godine Institut ZP 10 do 12 hibrida proverava zajedno sa stručnjacima iz ovih službi.“
Naši domaći oplemenjivači, odnosno domaća pamet, dovela nas je do samog vrha svetske proizvodnje hibrida kukuruza.
„Pored demonstracionih ogleda sa Poljoprivrednim stručnim savetodavnim službama, imamo i 46 proizvodnih ogleda, i to za sva područja gajenja kukuruza. To su ogledi u Vojvodini i to u proizvodnim rejonima zapadna, severna i južna Bačka, severni, srednji, istočni i južni Banat, severni, istočni i južni Srem i na kraju, centralna Srbija.
„U peskovitoj severnoj Bačkoj odlično se gaje hibridi iz grupe zrenja 300. Proizvođači iz tih krajeva se najčešće odlučuju za naše hibride ZP 341 i ZP 434, kao i za noviji ZP 366. U zapadnoj i južnoj Bačkoj gaje se uglavnom svi hibridi, ali veoma često ZP 666, ZP 606 i drugi.“
„U Banatu su se posebno istakli hibridi nešto ranije vegetacije, kao što su ZP 341, ZP 366, kao i ZP 606 i ZP 560 od kasnijih. U južnom Banatu odlične rezultate dao je i ZP 555, inače verovatno jedan od najlepših domaćih hibrida kukuruza. On se često gaji i za koš u centralnoj Srbiji.“
„U Sremu su se odlično pokazali svi naši hibridi, a u centralnoj Srbiji, gde su zemljišta uglavnom kisela, dobro su se pokazali stariji hibridi 434, ZP 555 i ZP 666. Kod intenzivne proizvodnje u uskim proizvodnim područjima, gde se primenjuje stajnjak i ima dovoljno padavina, često se gaji i vrhunske rezultate daje ZP 600.“
„Ove godine, na oglednim parcelama imali smo hibride kukuruza iz grupa zrenja od 300 do 600. Dolaze polako i novi hibridi, pa bih ovom prilikom najavio ZP 707.“
Koji su vaši hibridi ove godine bili najtraženiji među ratarima iz okruženja?
„U severnim zemljama, na primer u Rusiji, mnogo se traže raniji hibridi. Neki od njih su ZP 196, ZP 209 i drugi. Kod nas se oni retko gaje. U južnijim zemljama, kao što su Turska, Grčka, Makedonija i druge gaje se ZP 735 za silažu, ZP 434, kao i ZP 555 i drugi.“
Na kraju, možete li već sada da odredite koji će ove godine biti optimalni rokovi za žetvu vaših hibrida?
„Vegetacija je ove godine bila malo kraća i mi, sudeći po stanju kukuruza u raznim krajevima, mislimo da će žetva početi već sredinom septembra. U drugoj polovini septembra će se zahuktati, a trajaće, zavisno od regiona, verovatno do kraja oktobra.“
Sagovornik:
dr Života Jovanović, Institut za kukuruz „Zemun Polje“
Komentari