Jedna od „radnih“ obaveza poljoprivrednika kako u ovoj tako i nekoliko predhodnih godina bilo je gledanje u nebo, odnosno čekanje kada će kiša da padne. Nebo se bukvalno poigravalo sa njima a izostanak padavina ispostavljao im je krupne račune. Međutim, umesto meteoroloških kiša padale su neke druge za koje se, ne može reći, da su bile suvišne i loše. Iz resornog Ministarstva i njegovih službi mesečno a nekada i češće obaveštavali su paore i najširu javnost o novim paketima mera podrške, propisima za unapređenje proizvodnje, uredbi za usklađivanja sa strandardima EU, zakonska i druga akta vezana za upotrebu i skladištanje zaštitnih sredstava o bezbednosti hrane pa sve do toga kako se prilagoditi sve naglašenijim klimatskim promenama. Sve te „papirnate“ kiše upregnute su sa namerom da povuku poljoprivrednu proizvodnju ka vrhu domaće ekonomije.
Ipak, kada je u pitanju podrška države pravi „pljusak“ bila je nedavna izjava Dragana Glamočića, aktuelnog resornog ministra da se više od polovine SVIH subvencija u Srbiji, izdvaja za poljoprivredu. U prvi mah malo ko je mogao u tako nešto da poveruje, jer svako anketiranje poljoprivrednika pokazuje njihovo nezadovoljstvo, neku vrstu teskobe pa i izopštenosti u odnosu na druge privredne sektore.
Možda vas zanima
KRUPNE BROJKE
Iako je sve ovo vezano za projekciju budžeta za narednu godinu a sve začinjeno sa predizbornim tonovima i populističkim konfetama, brojke su najbolji pokzatelji da domaćem agraru dolaze bolji dani. Naime, na skupštinskom Odboru za poljoprivredu usvojen je predlog da u agrarnom budžetu za 2026. godinu bude izdvojeno 136,5 milijardi dinara, odnosno uz refrakciju od 11 milijardi za akcize na gorivo, ukupna suma iznosi 147,5 milijardi dinara.
To je 7,1 odsto svih poreskih prihoda čime se državna podrška primakla blizu idealnog okvira od 10 procenara BDP-a što su još pre nekoliko godina tražili poljoprivrednici. S obzirom da je za ukupne subvencije u Srbiji predviđeno izdvajanje 214,4 milijarde dinara to govori da je, zaista, polovina usmerena u agrar.
Inače, od planiranog iznosa za agrarni budžet 110,8 milijardi dinara namanjeno je isključivo za podsticaje, odnosno 89,1 milijardu dinara za direktne podsticaje od plaćanja po hektaru, po grlu, premije za mleko… do pčelara po košnici.
RAZVOJNI BUDŽET
Za svaki agrarni budžet predstavnici resornog ministarstva, njihovi glasnogovornici kao i političari opšte prakse kažu da je razvojni. To je tek delimično tačno, jer bilansi na kraju godine ili određenog proizvodnog ciklusa govore nešto drugo. Poljoprivrednici iskazuju nezadovoljstvo a i ukupni prilivi u BDP od agrara ostaju na nepromenjenom ili smanjenom novou.
Naravo, da postoji „sto i jedan“ razlog za opravdanje takvih trendova, jer je uostalom poljoprivreda specifična, kompleksna, nepredvidiva i visokorizična privredna grana. Samo jedna duža suša može ozbiljno da poremeti sva očekivanja a s obzirom da su ključni poljoprivredni proizvodi berzanska roba kretanja na globalnom tržištu takođe prete sa sijaset iznenađenja.
Što se tiče samih poljoprivrednika njima podrške i novca od države nikada nije doviljno. Naprosto, opekli su se više puta na neispunjenim obećanjima a kad uz sve dodaju konstantna ucenjivanja sa otkupnim cenama, oni često, gube orjentaciju i dobar glas.
PRIORITETI
Subvencije i drugi podsticaji su nesporno od velikog značaja za funkcionisanje najvećeg broja gazdinstava kao i prilika da se sa njima izvrši proširenje i unapređenje proizvodnje. Dobra šansa da se oslobode od svaštarenja, obnove mehanizaciju i ostvaruju u značajnom procentu tržišne viškove. Pored novih ulaganja od ključnog značaja je podmlađivanje gazdinstava bez čega mnoge priče i snovi padaju u vodu. Uz sve poodavno naši poljoprivrednici, pre svega zbog kašnjenja isplata, sumnjaju u fer dodele, isplate i iznose sredstava namenjenih za subvencije.
Zbog toga je i jedan od prioriteta za uspostavljanje reda u finansijske tokove u toj oblasti propisana obaveza da svaki korisnik subvencija i drugih davanja računima pravda utrošena sredstva. To će biti preduslov za svako naredno apliciranje za tu vrstu podrške. Bez obzira na početna negodovanja, iz resornog Ministarstva su poručili da će dosledno pratiti poštovanje te mere.
U prilog tome najavljeno je formiranje Registra poljoprivrednih gazdinstava po modelu evropskog IAKS sistema kojim će se tačno i blagovremeno utvrđivati sve uplate što će smanjiti broj grešaka i svih drugih nepravilnosti po tom pitanju.
Posebno mesto u novom budžetu ima DIGITALIZACIJA, odnosno nove pltforme na čelu sa e-agrarom koje se koriste za sve vrste apliciranja, konkurisanja i informisanja na relaciji Ministarstva za poljoprivredu, njegovih službi i poljoprivrednika.
KLIMATSKE promene, o kojima se do sada govorilo tek usput, konačno su stigle u fokus svih planiranja i aktivnosti u domaćem agraru. Nekoliko uzastopnih suša, poplava, ekstremnih oluja poslale su ozbiljno upozorenje da se na te pojave mora obratiti puna pažnja s obzirom da je na njihovom udaru prvestveno poljoprivreda, odnosno proizvodnja hrane.
Istovremeno se očekuje, što je predviđeno podrškom iz agrarnog budžeta, da se više pažnje obrati na zalivne sisteme i navodnjavanja iz kanalskih mreža od kojih su mnoge zapuštene i zaboravljane.
POVRATAK NA ZASLUŽENO MESTO
Više od dve decenije najznačajniji privredni resurs koji imamo poljoprivreda je bila u nekoj vrsti zapećka. Glasnost je podizana samo u situacijama rasprodaje preostalih agrarnih kombinata ili u slučaju masovnijeg pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište.
Čak su i brojni ekonomski stručnjaci ignorisali značaj tog potencijala ceneći da je za velike i brze obrte agrar spor i da su profiti mali. Država je ipak, uz sve greške i „preče“ poslove, u poljoprivredi videla jednu veliku socijalno-ekonomsku kompaniju u kojoj je posredno i neposrdno zaposleno preko milion građana.
Značaj prehrambene sigurnosti koja je uz energetsku na prvom mestu, stalne globalne turbulencije na tržištu hrane ali i shvatanje da uz IT sektor, pojedine grane industrije, građevinarstvo i turizm i poljoprivreda, odnosno prodaja hrane, posebno voća, može da doprinese rastu BDP-a okrenut je list. Za početak to je adekvatno povećanje agrarnog buzdeta, odnosno direktih davanja poljoprivrednicima i nastojanje vraćanja agrara na mesto koje zaslužuje u našoj ekonomiji.
IPAK, ZBOG NEPRECIZNE EVIDENCIJE I NEJASNIH PODATAKA KO JE SVE NA SUBVENCIJE „PRIKAČEN“, POSTOJI REALAN STRAH DA I OVA OBILNA DRŽAVNA PODRŠKA ZA 2026. GODINU NE PROĐE U MANIRU „ZA PONETI“. PA KO BUDE BRŽI, SPRETNIJI I FORMACIJSKI BLIŽI ĆUPU IMAĆE ŠTA I DA PONESE!!!
…
Komentari