Nagovaranje građana da piju više mleka nije ništa neobično niti loše. Naprotiv, mleko kao jedan od najvrednijih proizvoda, odnosno hranjiva zaslužuje da bude hvaljeno i preporučivano. Međutim, kada tako nešto umesto nutricionista i marketinških službi rade političari i ministri to dobija drugu dimenziju. Tačnije, njihova namera je poslovno-ekonomske prirode, jer na taj način smatraju da se mogu umanjiti nevolje u koje su dospeli domaći poljoprivrednici, odnosno proizvođači mleka. Onima koji muzu domaće „šarulje“ nejasno je čije mleko traba da kupuju građani, jer na tržištu su najveće količine onog koje je stiglo posredstvom uvoza. Ovakva kampanja nije ni nova niti orginalna, već se neko dosetio da, primera radi, pored toga što jedemo malo malina zaboravili smo i da pijemo više mleka. Uostalom, priča je zgodna, ako situacija ostane nepromenjena, najlakše je okriviti građane da nisu ispoštovali preporuku da se nešto više „otvore“ kada je u pitanju kupovina mleka.
Većina proizvođača, odnosno odgajivača mlečnih goveda kaže da je povećanje potrošnje mleka značajno, ali i nije preusdno u rešavanju njihovih nagomilanih problema. Njih duže vreme pritiskaju hronični problemi od nekontrolisanog uvoza, stalnih ucena od strane otkupljivača, u prvom redu mlekara kao i nesrazmerna pomoć za nivelisanje proizvodne i prodajne cene sirovog mleka.
IZOSTANAK REAKCIJE DRŽAVE
Dejan Trajković, iz Udruženja „Naše mleko“ koji dnevno predaje preko 3.000 litara mleka kaže da država izbegava da udari „šakom o sto“ kada je u pitanju ovaj strateški proizvod. Načelna izjašnjavanja, mere i obećanja daleko su od njihovih farmi i problemi koji umesto da se smanjuju i dalje se gomilaju.
Kada kaže država, objašnjava Trajković, misli pre svega na Vladu Srbije, resorno Ministarstvo za poljoprivredu, trgovinu i sve njihove službe. Mlečno govedarstvo tek što se nešto oporavilo našlo se pred nekoliko nesavladivih prepreka, ali na to se niko ne osvrće. Vlast, odnosno država iako ima sve mehanizme i mogućnosti umesto da im dobaci pojas za spasavanje, regauje tek kada se organizuju protesti i prosipanje mleka. To su najčešće umirujuće priče i obećanja.
Niko se, podseća Trajković, ne udubljuje u njihove osnovne pretpostavke i norme poslovanja, bolje reći, opstanka. Ko hoće da u farmi, odnosno staji ima 50 do 100 muznih grla, pored ostale opreme i mehanizacije za pripremanje hrane neophodno je da ima i kombajn.
Cena polovnih kreće se nekoliko desetina hiljada a onih novih i savremenih do pola miliona evra. Ako se za litar mleka u otkupu dobije 50 ili nešto manje dinara onda mnogima kombajn liči na svemirski brod udaljen od njihovog gazdinstva nekoliko svetlosnih godina.
MLEČNA KRIZA DO LETNJIH VRUĆINA
I proizvođače iz zemalja Evropske unije „boli“ glava od viška mleka. U rezervama imaju velike količine pa tako „prelivanjem“ u izvoz i kontrolom „dotoka“ iz drugih zemalja, najčešće uz rigorozne uslove, pokušavaju da ublaže krizu. I u tom razvijenom svetu smanjuju cene mleka i mlečnih proizvoda, ali razloga za brigu kod farmera nema, jer visoke subvencije i druge mere uspešno „peglaju“ svaki oblik minusa.
Po proceni njihovih analitičara i stručnjaka, koji ne daju objašnjenja šta je ovu krizu generisalo, odnosno pokrenulo, kažu da će ista potrajati. Svi sudovi su popunjeni i procenjuje se da će problemi sa njihovih „pražnjenjem“ biti do leta, odnosno bezmalo još pola godine.
Činjenica je da povremenu krizu poput mlečne imaju i drugi poljoprivredni proizvodi, najčešće žitarice, živinsko, svinjsko i druga mesa i prerađevine od istih, ribe i vina a znaju da „zabrljaju“ i tržišta najrazličitije logistike koja stoji uz skute svih sektora proizvođača hrane.
Od primarne do viših nivoa finalizacije. Dakle, kako na lokalnom tako i globalnom planu svi proizvodi su na iskušenjima ponude i potražnje. Posebno, kvaliteta i cenovnih uslova. Kod berzanskih roba, ako se glasnije nakašlje predsednik neke od velikih zemalja, odnosno super sila javljaju se histerične i često nekontrolisane reakcije…
PROSUTO mleko kao poruka vlastima – PROTEST proizvođača mleka u Kraljevu!
ZBOG ČEGA SE MANJE PIJE MLEKO?
U pravu su zadrigli političari i njihovi savetnici, kada kažu, da se manje pije mleko. Ne samo kod nas već i zemljama Evropske unije. Doduše, to je samo statistika dobijena na osnovu podataka sa prodajnih mesta, jer one koji su u lancima, otkupa, prerade i trgovine ne vode tu evidenciju, jer ih zanimaju samo procenti, marže i drugi finasijski „čičci“ koji se lepe za njihove novčanike.
Mleko je namirnica koja se „podrazumeva“ u svim potrošačkim korpama. To jeste dobar narativ, jer se radi o nadprosečno korisnom proizvodu, ali rezoni liberalnog kapitalizma i kartelizacije su drugačiji. Sve se svodi na profit. U toj trci oni su zaboravili da i potrošači imaju svoje ponašanje. Nekada uslovlejno a povremeno i hirovito. Naučili su da čitaju sitna slova na deklaracijama. Hoće kvalitet iznad svega. Ni cenkanje im nije strano…
Nisu oni ljuti što niko ne organizuje „brzo“ ispijanje mleka ili mlečne „fontane“ kao što sto to čine proizvođači piva i vina. Međutim mnogo toga ukazuje da je, makar i delimično, mlečna kriza krenula iz stomaka potrošača?! Preciznije sa „krštenicom“ ili ličnom kartom, jer stanovnici, hoću reći građani i kod nas i zemalja Evropske unije su među najstarijim na planeti.
Starije osobe konzimiraju svega manje pa i mleka. Mladi su zaokupljeni nekim drigim trendovima. Takve i njima slične okolnosti treba ozbiuljno shvatiti, pratiti i proučavati. Ko na njih ne obrati pažnju pravi probleme i sebi i proizvođačima.
FINCI KAO BOGOVI
S obzirom da istorija mleka traje preko 10.000 godina, tokom te duge životne linije uvek je bilo određenih ispada i problema. Jedino je ostala kostanta da je ono prva i najzdravija namirnica koju je čovek konzumirao. Njemu su se divili i bogovi i vladari pripisujući mu čudesne moći. Od pameti, snage do lepote. Po mleku je kaže legenda i naša galaksija Mlečni put dobila ime…
Čak je među 11 zanimljivosti 2017. godine „Agromedia“ objavila i onu da tamo gde se pije više mleka ljudi su zdraviji i pametniji uz postojanje velike verovatnoće da će neko od njih dobiti Nobelovu nagradu. Prema podacima iz novije istorije prva zemlja u svetu po konzumiranju mleka je Finska u kojojn svaki njen građanin godišnje potroši 360 litara. Više nego bogovi iz vremena Stare Grčke ili Egipta. Odmah iza Finaca su Šveđani, Holanđani, Švajcarci i Grci.
RED JE DA U TU ELITU UĐEMO I MI. ŠTO NE, AKO JE POTREBA, I PREKO REDA!!!
…
Komentari