Kriza u stočarstvu poslednjih nedelja izbila je u prvi plan javnosti kroz proteste proizvođača mleka, blokade puteva i otvorene poruke da je veliki broj farmi pred zatvaranjem. Ono što je počelo kao borba za višu otkupnu cenu, brzo je preraslo u širu raspravu o pravcu u kome se domaća agrarna politika kreće godinama unazad.
Prema navodima domaćih medija, među kojima i specijalizovani agrarni portali, deo stručne i političke javnosti smatra da je situacija zahtevala brzu reakciju države. U javnim nastupima, bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izneo je tri mere za koje tvrdi da bi mogle odmah da ublaže pritisak na proizvođače.
Prva je interventni otkup viškova mleka preko robnih rezervi, uz preradu i skladištenje, čime bi se smanjio tržišni višak i stabilizovala cena. Druga podrazumeva prilagođavanje prelevmana i snažniju kontrolu uvoza mlečnih proizvoda, kako bi se domaći proizvođači zaštitili od nižih uvoznih cena. Treća mera odnosi se na hitnu isplatu zaostalih subvencija, jer je likvidnost, prema njegovim rečima, ključna za opstanak farmi.
S druge strane, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u medijskim istupima upozorava da problem ne može da se svede samo na trenutnu cenu mleka. On ističe da stočarstvo u Srbiji godinama beleži pad, uz smanjenje stočnog fonda i gašenje manjih farmi.
Prema njegovoj oceni, bez jasne dugoročne strategije razvoja, preciznijeg usmeravanja agrarnog budžeta i dosledne primene propisa u oblasti uvoza i tržišne kontrole, kriza bi mogla da se ponavlja. Posebno naglašava potrebu za stabilnim i predvidivim sistemom podsticaja, jer bez sigurnosti proizvođači teško planiraju investicije i modernizaciju proizvodnje.
Protesti su privukli pažnju i van granica Srbije. Agencija ANSA izvestila je o najavi nastavka blokada puteva i zahtevima farmera za zaštitu domaće proizvodnje. Beta Briefing je međunarodnoj publici preneo informacije o blokadama Ibarske magistrale i zahtevima za ograničavanje uvoza, dok su N1 i Radio Slobodna Evropa izveštavali o radikalizaciji protesta i upozorenjima proizvođača da bez hitne reakcije države sledi dalje gašenje farmi.
U pojedinim izveštajima Srbija se pominje i u kontekstu šireg evropskog talasa nezadovoljstva poljoprivrednika, što ukazuje da se domaći problemi prepliću sa globalnim tržišnim pritiscima.
Kada se sagledaju različiti stavovi, postaje jasno da se rasprava ne vodi samo o visini otkupne cene, već o modelu funkcionisanja celog sektora. Jedan deo javnosti zagovara brze intervencije koje bi stabilizovale tržište i omogućile farmama da prežive trenutni pritisak.
Drugi upozorava da bez dubinskih promena, od strateškog planiranja i budžetske politike do jačanja konkurentnosti i organizovanja proizvođača, svaka intervencija može imati samo privremeni efekat.
Kriza u stočarstvu tako otvara suštinsko pitanje: da li je reč o prolaznom poremećaju ili o posledici dugogodišnjeg izostanka jasne i dosledne politike razvoja? Od odgovora na to pitanje zavisiće i sudbina domaće proizvodnje mleka, ali i šira slika budućnosti srpskog agrara.
Komentari