Virusna pneumonija može da izbije kod teladi stare 3-6 meseci, junadi i odraslih goveda. Najčešći izazivači oboljenja su adenovirusi, virus parainfluence-3 i virus infektivnog bovinog rinotraheita. Uvođenje novokupljenih mladih životinja, može da unese infekciju u zapat.
Bez obzira na vrstu virusa, klinička slika virusne pneumonije je slična i karakteriše se povišenom telesnom temperaturom, serozno mukoznim iscedkom iz nosa i usne šupljine koji kasnije može da bude i purulentan (gnojav). Kašalj je jedan od simptoma bolesti koji se može javiti kod obolelih jedinki. Usled nadovezivanje sekundarnih bakterijskih infekcija, simptomi bolesti se mogu pojačati i dovesti i do uginuća.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, a identifikacija uzročnika zahteva i laboratorijske preglede.
Terapija nije potrebna kod nekomplikovane virusne pneumonije, dok kod sekundarnih bakterijskih infekcija neophodan je antibiotski tretman. U slučajevima sa teškim opštim stanjem potrebna je potpomažuća terapija, glukoza sa fiziološkim rastvorom i vitaminsko-mineralnim tretmanom istovremeno.
Bolesne životinje izolovati i obezbediti im dobre uslove držanja i ishrane.
Profilaksa se zasniva na suzbijanju delovanja pojedinih grupa etioloških faktora. Značajno je da telad i junad dospeju u tovilište u dobrom zdravstvenom stanju, da im se omogući povoljan proces adaptacije na uslove u novoj sredini i da im se smanje stresogeni agensi. Prostorije u kojima će životinje biti smeštene treba da su očišćene, dezinfikovane i potom napunjene istovremeno sa grlima iste starosti i kategorije. Ako se za tov skupljaju telad sa raznih strana, bez preduzetih mera zdravstvene zaštite, pri odabiranju treba voditi računa da se takva grla drže i do 15 dana u odgajalištu pre ulaska u tovilište i najbolje je da se tada vakcinišu. Kod vakcinacije taladi mlađe od 6 meseci preporučuje se revakcinacija, da bi se postigao imunitet na duži period.
Ako se pojavi oboljenje odmah izvršiti klinički pregled svih životinja i bolesne odvojiti od zdravih. Prostorije u kojima su boravile bolesne i sumnjive životinje treba odmah dezinfikovati. Posle završenog tova poželjno je da se objekat isprazni, temeljno očisti i dezinfikuje za naredni turnus.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: DVM. sci. Šitrov Robert PSSS Vranje
Stočarstvo
14. januar 2020.
Ulje origana, ne samo da smanjuje prisustvo bakterije ešerihije koli kod teladi, već i smanjuje njenu otpornost na antibiotike, kažu najnovija istraživanja.
Stočarstvo
15. decembar 2019.
Pre trideset godina u Južnom Banatu proizvodilo se 170.000-180.000 tovljenika godišnje. Sada se ta proizvodnja svela na 40.000-50.000.
Stočarstvo
13. decembar 2019.
Vlažno vreme može da dovede do pojave bolesti papaka i šepanja kod krava, što dalje izaziva povećan rizik pojave povreda od stajanja na betonskim površinama.
Stočarstvo
19. april 2019.
Ako se ne tretira na vreme, bakterija koja izaziva šepavost, u težim oblicima može da izazove smrt grla.
Stočarstvo
28. mart 2019.
Prase koje je tek nedelju ili dve staro proizvodi zvukove slične hrkanju dok diše ili jede. Tražite pomoć veterinara.
Relevantne službe
