Tokom novogodišnjih i božićnih praznika, pored prazničnih sadržaja, portal Agromedija i društvene mreže nastavili su da se bave temama koje su poljoprivrednicima najvažnije – zemljom i njenom obradom. Upravo ti sadržaji izazvali su najveće interesovanje publike i pokazali koliko je pitanje zemljišta danas u fokusu domaće poljoprivrede.
Posebno se izdvojio tekst „No-til obrada zemljišta bez oranja – kako preći na direktnu setvu i zašto prve godine traže strpljenje?“, koji je zabeležio stotine lajkova, veliki broj deljenja i oko 50 komentara. Poljoprivrednici su u njima razmenjivali iskustva, ali i iznosili suprotstavljena mišljenja o tradicionalnim i savremenim načinima obrade zemljišta.
Možda vas zanima
„Koliko duboko su orali naši đedovi sa konjima? Šta reći na to da čovek godinama ne ore zemlju za proizvodnju repe, a prinosi su čak i nešto bolji u odnosu na oranje?“, pita se jedan od čitalaca.
Drugi podsećaju na specifičnost određenih tipova zemljišta: „Zemlje nastale krčenjem stoljetnih šuma danas su izuzetno teške za obradu. Zašto? Znamo svi kakvo je to šumsko tlo.“
Neki komentari bili su i izrazito skeptični prema obradama bez oranja: „Da li je iko orao ledinu na suši? Fantazirate. Neorano je puno suvlje i teže čuva vlagu.“
U raspravi se često povlačila paralela između nekadašnjih i današnjih uslova rada: „Moralo se nekada sa stokom kako se moglo, a danas sa jakim traktorima i plugovima – ne valja da se ore…“, dok su drugi bili izričiti: „Neke zemlje ne rode bez oranja, pogotovo crljenica.“
Različita i često suprotstavljena mišljenja jasno pokazuju da se poljoprivreda danas nalazi na prekretnici između tradicionalnih metoda i novih sistema obrade zemljišta.
Još veće interesovanje publike izazvao je tekst „Humus nije ‘opao’ – on je nestao! Zašto bez živog zemljišta poljoprivreda staje!“, koji je otvorio ozbiljnu raspravu o kvalitetu zemljišta, organskoj materiji i dugoročnim posledicama pogrešne obrade.
„Samo bez obrade ili uz minimalno pomeranje tla može da se sačuva ovako siromašno zemljište, a sa pokrovnim usevima može i da se poboljša“, navodi jedan čitalac.
Drugi ističu važnost povratka organskoj materiji: „Stajsko đubrivo i zeleno đubrivo, i naravno bez veštačkih đubriva, odnosno hemikalija, omogućavaju da se zemlja oporavi kroz koju godinu.“
U komentarima se često ukazuje i na greške koje su se godinama gomilale: „Ljudi su odavno prestali prirodnim đubrivom da đubre njive. Zemlju su isprali, hemikalijama zakiselili, otrovima raznim i tretiranjem dodatno uništili i posledice se vide.“ Uz to, čitaoci povezuju stanje zemljišta i sa klimatskim promenama, kasnim mrazevima, ekstremnim vrućinama i sve izraženijim nedostatkom vode.
Posebno se naglašava problem smanjenog stočnog fonda: „Uništen stočni fond, nema stajnjaka, nema prinosa. Ni veštačka đubriva nemaju efekat osim daljeg uništavanja zemljišta. Pogrešna obrada i agrotehničke mere daju zemlju bez humusa. Narušili smo prirodne resurse – problem je mnogo veći od očiglednog.“
Kao mogući izlaz, čitaoci navode realna, ali zahtevna rešenja: „Pošto stajnjak trenutno nije realno rešenje jer je nedovoljan broj grla stoke, jedino rešenje je zelenišno đubrivo i zaoravanje žetvenih ostataka. To poskupljuje proizvodnju, ali je dugoročno isplativo.“
Svi ovi komentari jasno potvrđuju da su poljoprivrednici svesni koliko je zemljište dragocen i ograničen resurs, ali i da put do održivih rešenja nije jednostavan. Izazovi su brojni – od nedostatka stajnjaka i smanjenog stočnog fonda, do klimatskih promena i sve zahtevnije proizvodnje.
Veliki odziv čitalaca i aktivna diskusija još jednom su pokazali da portal www.agromedia.rs želi da razume procese u poljoprivredi i da otvara teme koje su za proizvođače zaista važne.
I u 2026. godini nastavljamo da govorimo o ključnim pitanjima domaće proizvodnje, jer bez zdravog zemljišta nema ni stabilne poljoprivrede.
Pratite i dalje naš portal i društvene mreže i uverite se zašto AGROmedia beleži najveći broj poseta kada je poljoprivreda u pitanju.
Komentari