Srbija ove godine zaista beleži značajan pad proizvodnje kukuruza, kako u odnosu na prošlu sezonu, tako i u odnosu na desetogodišnji prosek. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), očekivana proizvodnja iznosi oko 4,45 miliona tona, što je 12,9% manje nego 2024. godine i čak 27,2% manje od proseka iz perioda 2015–2024. Time se potvrđuje da se naša zemlja suočava sa ozbiljnim izazovima u ratarskoj proizvodnji, a naročito u uzgoju kukuruza — kulture koja je ključna za stočarstvo i izvoz.
Zašto je kukuruza manje?
Prema proceni RZS, kukuruz je u Srbiji ove godine požnjeven sa oko 961.000 hektara, uz prosečan prinos od oko 4,6 t/ha. To je znatno niže od rekordnih godina, koje su prethodne decenije bile česte. Sve ukazuje na to da je 2025. godina jedna od slabijih sezona, sa proizvodnjom koja se opasno približava minimalnim domaćim potrebama.
Možda vas zanima
Ako se posmatra desetogodišnji period, jasno se vidi trend — Srbija je u poslednjih deset godina izgubila skoro trećinu proizvodnje kukuruza. Razlog nije u jednoj lošoj godini, već u akumulaciji klimatskih i ekonomskih faktora koji utiču na setvu, rast i prinose.
Promenljive godine: od suše do rekordnog roda, pa opet nazad
U prethodnim sezonama zabeležene su ogromne oscilacije. Suša iz 2022. godine ostavila je dubok trag, jer je dugotrajni nedostatak padavina drastično smanjio prinos kukuruza širom zemlje.
Već 2023/24. godina bila je znatno bolja, pa je proizvodnja dostigla oko 6,8 miliona tona, što je jedna od najuspešnijih sezona u poslednjoj deceniji.
Međutim, povoljan trend nije nastavljen. Ovogodišnji pad vratio je proizvodnju na nivo koji je daleko ispod višegodišnjih očekivanja i potreba domaće poljoprivrede.
Kukuruz na udaru klimatskih promena: Preti pad prinosa do 70% – šta preduzeti?
Proizvodnja kukuruza: zašto ga je sve manje?
Glavni razlog slabljenja proizvodnje jesu klimatske promene, naročito sve češće i izraženije suše. Tokom leta 2025. godine pojedini regioni Srbije, posebno jugoistok, imali su drastično sušne periode. Na parcelama bez sistema za navodnjavanje zabeležena je potpuna propast useva, što je direktno uticalo na pad ukupnog roda.
Drugi važan faktor jeste nedovoljna primena sistema za navodnjavanje. Većina površina pod kukuruzom oslanja se isključivo na prirodne padavine, što u uslovima klimatske nestabilnosti postaje sve rizičnije.
Tu su i promene u strukturi setve. Deo ratara se odlučuje za setvu uljarica, soje ili pšenice, što dodatno smanjuje površine pod kukuruzom. Istovremeno, druge kulture bolje podnose stresne uslove, pa se sve više proizvođača odlučuje za njih.
Moguće oscilacije u ceni stočne hrane
Procenjuje se da su domaće potrebe za kukuruzom oko 3,5 miliona tona godišnje. Ovogodišnji rod biće dovoljan da zadovolji domaće tržište, ali ostavlja veoma malo prostora za izvoz. To pre svega znači znači smanjen devizni priliv od izvoza, veću osetljivost tržišta i moguće oscilacije u ceni stočne hrane.
Srbija je inače veliki izvoznik kukuruza i slab rod direktno utiče na ukupnu poljoprivrednu bilansu zemlje.
Privremena kriza ili dugoročni trend?
Kada se posmatraju podaci za poslednju deceniju, jasno je da se Srbija suočava sa dugoročnim trendom opadanja proizvodnje kukuruza. Klimatske promene, neujednačene padavine, nedostatak ulaganja u navodnjavanje i promenjena struktura setve doveli su do toga da kukuruz više nije sigurna kultura kakva je nekada bila.
Ako se ovaj trend nastavi, Srbija bi u godinama sa ekstremnim vremenskim uslovima mogla biti suočena ne samo sa smanjenim izvozom, već i sa potrebom da uvozi kukuruz za sopstvene potrebe.
Srbija beleži značajan pad proizvodnje kukuruza, i to već godinama. Ovogodišnji rod samo je dodatna potvrda da se domaća poljoprivreda nalazi pred ozbiljnim izazovima. Rešenje se nalazi u modernizaciji proizvodnje, širenju sistema za navodnjavanje, razvoju otpornijih hibrida i boljem upravljanju rizicima.
Bez ovih koraka, kukuruz, nekada najstabilnija ratarska kultura, mogao bi postati jedan od najvećih izvora neizvesnosti na gazdinstvima širom Srbije.
Komentari