Nacrt novog Zakona o bezbednosti hrane uvodi modernizovan sistem kontrole hrane po principu „od njive do trpeze“, sa ciljem da se dodatno zaštite zdravlje potrošača, obezbedi veća transparentnost u lancu snabdevanja i unapredi trgovina hranom.
U praksi, to znači jasnija pravila za sve koji učestvuju u proizvodnji, preradi i prometu hrane, ali i bolje uslove za plasman proizvoda na zahtevna tržišta, posebno Evropske unije.
Možda vas zanima
Jedan od važnih razloga za donošenje novog zakona jeste razdvajanje propisa: hrana za životinje biće regulisana posebnim zakonom, dok se ovaj u potpunosti fokusira na bezbednost hrane namenjene ljudskoj ishrani. Istovremeno, zakon se usklađuje sa evropskom Uredbom (EZ) 178/2002, koja predstavlja osnovni pravni okvir za bezbednost hrane u Evropskoj uniji, naročito u oblasti procene i komunikacije rizika.
Ovaj zakon predstavlja i deo obaveza Srbije u procesu evropskih integracija, odnosno u okviru Poglavlja 12 koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku. Takođe je uključen u Reformsku agendu Srbije za period 2024–2027, što je povezano i sa korišćenjem evropskih sredstava namenjenih unapređenju zakonodavnog okvira u ovom sektoru.
Jasna podela nadležnosti između institucija
Nacrt zakona preciznije definiše nadležnosti između dva ključna sistema kontrole – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja.
Ministarstvo poljoprivrede imaće centralnu ulogu u kontroli bezbednosti hrane kroz sve faze proizvodnje, prerade i distribucije. To uključuje kontrolu hrane u veleprodaji, prodavnicama, supermarketima, hipermarketima i ugostiteljskim objektima, kao i nadzor nad uvozom i izvozom hrane biljnog, životinjskog i mešovitog porekla, bezalkoholnih pića, vina i alkoholnih pića.
Sa druge strane, Ministarstvo zdravlja preko sanitarne inspekcije kontroliše određene specifične kategorije hrane. To se pre svega odnosi na tzv. novu hranu, hranu za posebne grupe potrošača (dojenčad, malu decu, osobe na posebnom režimu ishrane ili dijeti), dodatke ishrani, vodu za piće i materijale koji dolaze u kontakt sa hranom. U nadležnosti ove inspekcije biće i kontrola hrane u objektima kolektivne ishrane, poput bolnica, škola, studentskih domova i ustanova socijalne zaštite.
Uprava za veterinu – tvrdnje o hormonima i antibioticima u mesu LAŽ!
Za proizvođače i prerađivače to znači jasnije definisane nadležnosti i manju mogućnost preklapanja kontrola različitih inspekcija.
Registracija i odobravanje objekata: poslovanje samo u sistemu
Jedna od važnijih novina odnosi se na registraciju i odobravanje objekata u kojima se posluje sa hranom.
Prema nacrtu zakona, svaki subjekt u poslovanju hranom može da radi isključivo u objektu koji je registrovan ili odobren i koji ispunjava propisane higijenske i tehničke uslove.
Zakon razlikuje dva nivoa postupka:
Registracija objekata podrazumeva upis u Registar objekata na osnovu zahteva subjekta, bez prethodne inspekcijske kontrole. Međutim, nakon registracije sledi obavezna službena kontrola. Ako se utvrde nepravilnosti, inspektor određuje rok za njihovo otklanjanje. U slučaju da se neusklađenosti ne isprave, može se izreći zabrana rada i brisanje objekta iz registra.
Odobravanje objekata primenjuje se na određene vrste poslovanja koje zahtevaju ispunjenje i opštih i posebnih higijenskih uslova, poput pojedinih prerađivačkih kapaciteta. U tom slučaju komisija koju formira ministar najpre izdaje uslovno odobrenje na period do šest meseci. Nakon ponovne provere objekat može dobiti trajno odobrenje i broj odobrenja.
Ako se naknadno utvrdi da objekat više ne ispunjava propisane uslove, određuje se rok za otklanjanje nepravilnosti, a ukoliko se to ne učini – odobrenje se ukida i rad objekta zabranjuje.
Poseban registar za izvoz hrane
Novi zakon uvodi i preciznija pravila za izvoz hrane.
Hrana neće moći da se izvozi iz objekata koji nisu registrovani ili odobreni za izvoz u skladu sa zahtevima ovog zakona i pravilima države uvoznice. Komisija procenjuje da li objekat ispunjava te uslove, nakon čega dobija izvozni broj i upisuje se u poseban registar.
Svi registri vodiće se elektronski, a podaci će biti javni i povezani sa drugim bazama. Time se povećava transparentnost sistema i olakšava dokazivanje statusa objekta u međunarodnoj trgovini.
Laboratorije i procena rizika: veća uloga nauke
Nacrt zakona detaljno definiše i ulogu Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.
Ova institucija obavlja laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, kontrole kvaliteta i bezbednosti mleka, zdravlja bilja, semena i sadnog materijala, za metode za koje je akreditovana. Takođe koordinira rad službenih laboratorija, organizuje međulaboratorijska ispitivanja i obuke, pruža naučnu i tehničku podršku Ministarstvu i učestvuje u dijagnostici epidemija bolesti koje se prenose hranom.
Predviđeno je i formiranje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, koji će pripremati naučna mišljenja i preporuke u situacijama kada postoji potencijalna opasnost po zdravlje ljudi. U radu saveta koristiće se smernice i preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), čime se dodatno usklađuju domaći standardi sa evropskim.
Šta se smatra bezbednom hranom
Zakon jasno propisuje da je zabranjeno stavljanje na tržište hrane koja nije bezbedna.
Nebezbednom se smatra svaka hrana koja može biti štetna po zdravlje ljudi ili nije pogodna za ishranu, na primer zbog kvarenja, isteka roka trajanja ili prisustva nedozvoljenih supstanci.
Rizici mogu biti različiti – od ostataka pesticida i biocida iznad dozvoljenih granica, preko farmakološki aktivnih supstanci, pa do kontaminanata, mikrobioloških opasnosti poput bakterija, virusa i parazita, ali i fizičkih nečistoća koje mogu ugroziti zdravlje potrošača.
Kraj LAŽNIM mlečnim proizvodima u Srbiji – Počele inspekcije i obaveza JASNOG deklarisanja!
Bezbednost hrane procenjuje se kroz sve faze proizvodnje, prerade i distribucije, ali i u odnosu na način na koji se hrana koristi i priprema.
Ministar poljoprivrede i ministar zdravlja biće ovlašćeni da kroz podzakonske akte dodatno propisuju maksimalne dozvoljene nivoe određenih supstanci, metode uzorkovanja i laboratorijskih analiza, kao i posebne uslove za zamrzavanje hrane, kontrolu temperature i kvalitet vode.
Šta zakon znači za proizvođače i prerađivače
Za proizvođače i prerađivače hrane novi zakon znači strožija pravila, ali i jasniji sistem rada.
Poslovanje hranom biće moguće isključivo u registrovanim ili odobrenim objektima, uz obavezno poštovanje higijenskih i tehničkih standarda. Subjekti u poslovanju hranom moraće da obezbede sledljivost proizvoda, odnosno da u svakom trenutku mogu da utvrde poreklo sirovina i kretanje gotovog proizvoda kroz lanac snabdevanja.
Takođe će biti obavezni da svaku promenu u vezi sa poslovanjem prijave nadležnim organima u roku od 15 dana.
U slučaju nepravilnosti, moraće da postupe po nalozima inspekcije u predviđenom roku, jer u suprotnom mogu da se suoče sa zabranom rada ili brisanjem iz registra.
Koristi i za privredu i za potrošače
Iako zakon uvodi stroži sistem kontrole, on istovremeno donosi i određene prednosti.
Usklađivanje sa pravilima Evropske unije može olakšati izvoz domaćih proizvoda na evropsko tržište i povećati poverenje stranih partnera u sistem kontrole hrane u Srbiji. Elektronski registri i jasna podela nadležnosti trebalo bi da smanje administrativne nejasnoće i povećaju transparentnost.
Za potrošače, novi zakon znači viši nivo zaštite, više informacija o poreklu i bezbednosti hrane, ali i brže reagovanje nadležnih institucija u situacijama kada postoji sumnja da neki proizvod može predstavljati rizik po zdravlje.
Javna rasprava otvorena do 19. marta
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pozvalo je stručnu i širu javnost da učestvuje u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o bezbednosti hrane.
Javna rasprava traje od 27. februara do 19. marta 2026. godine, a tekst nacrta zakona dostupan je na sajtu Ministarstva poljoprivrede i na portalu e-Konsultacije.
Zainteresovani građani, privredni subjekti, udruženja i stručna javnost mogu dostaviti svoje primedbe, predloge i sugestije elektronskim putem na adresu [email protected], ili poštom na adresu Ministarstva poljoprivrede u Beogradu.
Tokom trajanja javne rasprave biće organizovani i okrugli stolovi na kojima će se detaljnije predstaviti predložena rešenja i razmotriti komentari zainteresovanih strana.
Komentari