Srbija je jedina zemlja na Balkanu u kojoj se na pijacama i vašarima mogu videti sirevi sa francuskih Alpa. Za to je zaslužan Olivier Dlužni koji se ceo život bavi proizvodnjom i prodajom sireva, a već neko vreme jedan od najpoznatijih brendova Francuske donosi i prodaje po Srbiji.
Odluku da dođe u Srbiju i tu nastavi da radi ono što ga najviše ispunjava doneo je nakon što je postao srpski zet i zavoleo narod i kulturu naše zemlje. Kako nam je ispričao, mirniji i prisniji način života privukao ga je da ovde gradi i porodicu i dalju karijeru. Lakši uslovi poslovanja uticali su na to da se sa puno energije i motivacije upusti u prodaju alpskih sireva širom Srbije, a od kada je počeo, prepoznatljiv je na svim pijacama i događajima na kojima se pojavi.
Možda vas zanima
Na početku razgovora uputio nas je u to kako je organizovana proizvodnja jednog od najpoznatijih proizvoda Francuske.
„U Francuskoj, u Alpima, postoje farme koje se bave proizvodnjom mleka i podrumi koji se bave sazrevanjem sireva. Farma ne može da radi ono što radi podrum i obrnuto, zato moraju da vode računa jedni o drugima. Njihov dogovor je obično da podrumi po nižoj ceni kupuju bele sireve sa farme i to godinu dana unapred. Onda ih oni dalje prerađuju jer kad su beli, posao nije gotov“, ispričao je Olivier i naveo da je način sazrevanja sireva tajna koju čuvaju, a zbog koje su ti sirevi među najkvalitetnijim na svetu.
Od mnogo vrsta sireva koji se proizvode u podrumima u Francuskoj Olivier odabira najbolje i donosi ih ovde da predstavi mušterijama na beogradskim, subotičkim i novosadskim tržnicama. Tako za sad u ponudi ima 6-7 vrsta tvrdih i polutvrdih sireva.
„To su samo alpski sirevi, brendirani, a da bi se dobio brend proizvodnja mora biti sto posto organska. Krave smeju da se hrane isključivo pašom i ništa se ne sme dodavati. Svi sirevi su zreli, a ukoliko ima hemije u procesu proizvodnje, sir ne može da sazri, on se pokvari posle 3-4 meseca. To je neka tajna, niko ne zna zašto je tako. Sirevi su tvrdi i polutvrdi, a načini na koje ih uvodimo u proces sazrevanja su naše tajne“, kazao je Olivier i dodao da u Francuskoj prati nekoliko proizvođača od kojih uzima sireve i ukoliko imaju nešto novo u ponudi, prvo proba i razmisli da li bi se Srbima svidelo.
Kako Olivier svoju robu prodaje na pijacama, vašarima i bazarima, reklo bi se da za prosečne srpske kupce cene ovih sireva nisu baš pristupačne. Međutim, on nam je priznao da je veoma zadovoljan prodajom i da u poslednjih nekoliko godina osetio ekonomsko poboljšanje srednje klase, upravo one koja najčešće svraća i kupuje na njegovim tezgama.
„Cene sireva su otprilike 20 evra po kilogramu. Šta znači skupo? Ako čovek hoće da kupi sto grama sira koji košta dve i po hiljade dinara, to je njegov izbor, on tako uživa. Da li to znači da je skupo, ne znam, zavisi od čoveka koji se odlučuje šta će da kupi i za koje pare. Ja svoje ‘skupe proizvode’ prodajem uspešno, idem u Suboticu , Novi Sad i Beograd, i ljudi pazare“, ispričao je Olivier i posebno istakao da je srećan što vidi da su ljudi u Srbiji otvoreni da probaju nove stvari.
Na pitanje koja je prodaja uspešnija, direktna na pijacama ili ona putem interneta, Olivier nam je odgovorio da to pre svega zavisi od njega, a da mu je posebno važan lični kontakt sa ljudima.
„To zavisi od mojih želja. Ja sam u Francuskoj ceo život radio na pijaci, imao sam i prodavnicu i restoran ali pijaca je pijaca, pijacu obožavam, tako se osećam dobro i to mušterija oseti. Ja uživam na tezgama.“
A da bi direktan kontakt bio uspešan i mušterija sa zadovoljstvom kupila proizvode iz njegove ponude, nije dovoljno da se francuski sirevi samo pogledaju, za svaki od njih Olivier ima posebnu priču. Iz tog razloga sireve koje donosi u Srbiju ne želi da distribuira u trgovinske lance ili restorane.
„Ja sam baš protiv toga. Kada otvorim kotur od četiri kilograma, ja mogu da objasnim kakav je ukus i aroma u srcu, mogu da objasnim kakav je ukus na kori i kakav je između. Znači da u jednom siru ima tri sira da se proba. A da li će moći restoran svojoj mušteriji to da objasni? Nema šanse. Ti ljudi iz Francuske su takođe protiv velike distribucije, oni veruju meni da neću pokvariti robu i to treba da se poštuje“, navodi ovaj trgovac i dodaje da je jedini na Balkanu koji ima ove francuske sireve i ukoliko bi ih ustupio nekome sam sebi bi napravio konkurenciju. Zato mu je u planu da u narednom periodu otvori nekoliko prodavnica i restorana širom Srbije.
Za kraj razgovora otkrio nam je i kako se njegovi sirevi konzumiraju.
„Ovi sirevi se jedu na kraju večeri, jer se na kraju dana može bolje jesti, a treba osetiti sve ukuse koje imaju ovi kompleksni sirevi“, savetuje Olivije Dlužni.
Komentari