Foto: Dejan DavidovićPorodica Slaviše Maksimović poljoprivredne poslove obavlja na tradicionalan način, seno ručno plaste, njihova živina spava na drveću pod vedrim nebom, a krave su svakodnevno na ispaši tokom najvećeg dela godine… Za sebe kažu da žive u skladu sa prirodom i da bi se vratili u vreme kada je sve bilo prirodno i zdravo.
Domaćinstvo petočlane porodice Maksimović iz sela Mrčići, smešteno je ispod Divčibara, na kosjerićkoj strani, kod Podbukova na granici sa valjevskom teritorijom. Slaviša, njegov otac Milosav, majka Milena, sestra Slavica i najmlađi Andrija od rane zore do mrklog mraka obrađuju zemlju i gaje stoku po princimpima organske poljoprivrede.
možda vas zanima
„Ovo je mala proizvodnja, u planinskom kraju ne možeš da se pouzdaš u neku veliku proizvodnju. Ovde predatora ima sa svih strana, poseješ kukuruz, pšenicu ili zob tu su odmah jazavci, gavranovi, u goste nam dolaze srne, divlje svinje, šakali. U principu svaštarimo, držimo ovce, živinu, planinske krave. Sve životinje su tokom cele godine na slobodi, krava nema u vezovima, jer nemamo ni savremenu štalu. Neostvarujemo podsticaje ni na ovce, krave, niti živinu, kopamo i rukama i nogama, borimo se i danju i noću, da bi imali kakvu takvu zaradu. Sve stvaramo svojim trudom i radom”, priča Slaviša Maksimović, koji za sebe voli da kaže je poslednji divčibarski čobanin.
Mnoga domaćinstva u njihovom kraju su ostala pusta, njive neobrađene, pa Maksimovići uz zemlju u njihovom vlasništvu koriste i livade svojih suseda, što je skoro 100 hektara. Na tim divčibarskim pašnjacima pase preko 130 ovaca sjeničke pramenke, 14 grla planinskog govečeta mešavina buše i simentalca od čega osam muznih krava, a njihovo dvorište prepuno je domaćih kokošaka, gusaka, ćurki, morki … Sve životinje su na slobodi i kako ističu Maksimovići onaj ko radi na ovakav način treba da shvati da životinje moraju da budu srećne i zadovoljne da bi opstale.
Foto: Dejan Davidović„Krave su dosta izdržljive, podnose niske temperature i od teleta su vani. Da je to ćist simentalac on bi se u ovim uslovima smrzao. Tokom zime daju do šest litara mleka, a leti oko osam, ali je ono jako kvalitetno, i posle muže i ceđenja jedva sa vrelom vodom operemo kante zbog velikog procenta masnoće. To sve zahvaljujući planinskim livadama koje su prepune kamilice, majčine dušice, kantariona … Ovo mleko ne može da se poredi sa onim od krava koje su non stop vezane i dnevno daju 25 litara. Litar mleka je 120 dinara, kilogram kajmaka 1.000 dinara, a sir 500, ali i te cene za ovakav vid proizvodnje su vrlo male”, kaže Maksimović.
Za njihove proizvode – jaja, jagnjad, teletinu, junetinu, sir, kajmak, voće, povrće, uvek ima kupaca i sve što proizvedu mogu da prodaju. Kako kaže Slaviša ”ko god dođe i vidi na koji način radimo, i kakve su nam životinje, to je trgovina za ceo život, jer kupce cenimo i poštujemo kao i oni nas”.
Foto: Dejan DavidovićIako žive na teritoriji Kosjerića, povezani su sa Valjevom, celom Srbijom. Ne bave se seoskim turizmom, ali im u goste često dolaze i ljudi iz inostranstva. Pre dve godine bili su domaćini auto – stoperima iz celog sveta, koji leta provode upoznajući svet, kulturu, tradiciju zemlje u koju ih put nanese.
„Oni su bili oduševljeni kada su videli našu proizvodnju i kako gajimo životinje. U Ražani i Kosjeriću ne možemo da nađemo radnu snagu, neće niko da radi na selu. Zato nam svake godine dolaze ljudi iz celog sveta Nemačke, Irana, Venecuele, Turske, Francuske i u sezoni radova puno nam pomažu, a mi im zauzvrat dajemo smeštaj i hranu. Mi želimo da postanemo zapadnjaci, a stranci bi da upoznaju izvor i tradiciju Srba”, navodi naš sagovornik.
Na kraju dodaje da samo dobri ljudi mogu da odgaje zdrave životinje, i da on i njegovi ukućani ne bi ovako radili da u njima nije jedno ogromno dete i da nema ljubavi prema životinjama, jer se, kako ističe, jedino tako može raditi na ovakav način.
Komentari