Prihodi od ratarstva i stočarstva u Šumadiji prošle godine bili su ispod očekivanog. Rod kukuruza bio je za jednu tonu manji od proseka. Na trećini posejanih parcela uopšte nije bilo roda. Stočni fond u Šumadiji je prepolovljen. S druge strane, u Topoli, koja je uglavnom voćarski i vinogradarski kraj, zadovoljni su berbom i očekuju veće prihode od vina i izvoza voća u Rusiju.
Prema rečima Dobrivoja Popovića, agronoma iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Kragujevcu, duga suša i kašnjenje subvencija glavni su razlozi nezadovoljstva ratara.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
„Prvo je setva kasnila zbog neadekvatne pripreme zemljišta. A onda je suša koja je trajala oko mesec i po dana, uzela svoj danak. Ekstremno visoke dnevne temperature negativno su uticale na rod. U 2015. godini prosečni prinos strnih žita bio je ispod tri tone po hektaru. A prosek je između četiri i pet tona“, kaže Dobrivoje Popović, stručni saradnik za ratarstvo.
Duga suša i kašnjenje subvencija glavni su razlozi nezadovoljstva ratara.
U Šumadiji je kukuruz rodio oko tri tone po hektaru, ali tamo gde je bilo roda.
„Na 20 do 30 odsto parcela kukuruz uopšte nije rodio. Jedino rod suncokreta nije podbacio, ali pod ovom kulturom u našem regionu je najmanje hektara, tako da to nije moglo da popravi opšti utisak o lošoj godini“, dodaje Popović.
U Šumadijskom regionu pod kukuruzom je ove godine bilo 26.000 hektara, pšenice na 20.000, dok je krmno bilje bilo zasejano na 15.000 hektara.
Suncokret, koji je jedini odoleo suši, zauzimao je tek 4.000 hektara. Rod ove biljke je imao najmanje odstupanje od prosečnog prinosa sa 1.500 kilograma po hektaru. Pored suše, kaže naš sagovornik, problem poljoprivrednicima je predstavljalo i kašnjenje državnih subvencija. Neke od njih nisu ni isplaćene, već su prenete za ovu godinu.
Ni stočarstvo u ovom kraju nije doživelo bolje dane. Broj grla je značajno smanjen zbog niskih cena otkupa mleka koji je manji za trećinu nego prethodnih godina. Glavni razlog prepolovljenog stočnog fonda je taj što troškovi proizvodnje nisu mogli da budu pokriveni, a o profitu nije bilo ni govora.
Stočari su prodavali svinje, junad i krave u bescenje klanicama ili nakupcima. Primera radi, uoči nove godine otkupna cena svinja je bila 160, pa čak i 140 dinara po kilogramu.
„I po toj ceni nije bilo kupaca. Ovo je opasan period, jer zanavljanje stočnog fonda može da potraje i do pet godina“, navodi Popović.
Glavni razlog prepolovljenog stočnog fonda je taj što troškovi proizvodnje nisu mogli da budu pokriveni, a o profitu nije bilo ni govora.
U Topoli pak trljaju ruke. Iako je bila suša, voće i grožđe su dobro rodili. Vinari, kojih je preko 15 u oplenačkom vinogorju, kažu da se šećer zadržao u grozdovima i najavljuju dobra vina, koja se prodaju ne samo u Srbiji, već i na inostranom tržištu.
„Grožđe je postiglo dobar kvalitet. Od ove berbe biće vina o kojima će se tek pričati. Osim dobre godine, uspeli smo da dobijemo i oznaku geografskog porekla, te će se prvi put u istoriji naša vina prodavati pod oznakom da su proizvedena u Šumadiji“, kaže Božidar Aleksandrović, predsednik Udruženja vinara Šumadije, čiji vinari poseduju nekoliko stotina hektara pod vinovom lozom.
Ove godine ubrano je preko 10.000 tona voća prve klase.
U topolskom kraju je i 14.000 hektara pod voćem, uglavnom pod jabukama i breskvama. Ove godine ubrano je preko 10.000 tona voća prve klase. U novcu to iznosi od 15 do 17 miliona evra, s obzirom na to da ceo rod odlazi u inostranstvo. Voće je uglavnom završilo na ruskom tržištu.
Sagovornici:
Dobrivoje Popović, agronom iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Kragujevcu
Božidar Aleksandrović, predsednik Udruženja vinara Šumadije
Foto: Biljana Nenković
Komentari