Čovečanstvo za konoplju zna već 10.000 godina. Oblačila je i hranila čoveka vekovima. Od njenih vlakana pravila se odeća, njeno seme služilo je da utoli glad stanovnika Starog sveta. A kako je danas?

Konoplja je bila uzrok zavade Rima i Kartagine koji su se borili za prevlast nad tržištem ove izuzetne biljke. Kraljevi i kraljice su se sahranjivali u odeždi od njenog sukna, a kralj Karlo Veliki je doneo prvi zakon o njenom uzgoju. Svi podanici su bili obavezni da je gaje jer je imala važnu ulogu i u miru i u ratu.

Možda vas zanima

Trikovi iskusnih baštovana: Kako brzo da osušite origano i druge začinske biljke

Ukrasno i lekovito bilje

03/09/2023

Kako se GAJI VIRAK u bašti – najbolji PRIJATELJ ŽENA

Ukrasno i lekovito bilje

04/04/2024

Orlovi nokti: Brzorastuća puzavica za prekrivanje neuglednih zidova

Ukrasno i lekovito bilje

04/07/2023

Takođe, kažu da nije bilo nje, ne bi bilo ni Amerike. Zahvaljujući njoj jedrenjaci su bili opremljeni kvalitetnim jedrima i užadima te su tako mogli da doplove i do drugih kontinenata.

Da li je domaća Cannabis sativa na crnom spisku?

Tolikim dijapazonom korisnosti i upotrebe malo koja biljka može da se pohvali: ona je i lek, energent (biogorivo), građevinski materijal (daske, parket, nameštaj), stočna hrana, od nje se može napraviti papir, pa i oružje (lukovi za strele). Procenjeno je da postoji više od 20.000 načina upotrebe konoplje.

I pored toliko lepih reči o konoplji, u čemu je problem? U njenom zanemarivanju koje započinje tokom prošlog veka i pored njenih nepobitnih zasluga. Da li je to samo zato što se u njenom cvetu mogu naći i psihogene supstance? Čovečanstvo zaboravlja da je sklono raznim opijatima od pamtiveka. Šta su vino, pivo, razna žestoka alkoholna pića, duvan, medicinski morfijum, tablete za smirenje…? Svakako da konopljin cvet nije jedini razlog.

Mladog preduzetnika i uzgajivača ove biljke, Miroslava Ivića iz Sokobanje, po struci molekularnog biologa, nije odvratio status tabua koji je konoplju bacio u zapećak. Pogotovo ako se uzme u obzir da su još 30-ih godina 20. veka američki politički i farmaceutski lobiji medijskim neistinama i lažnim izveštajima izdejstvovali da se ona zabrani za slobodan uzgoj.

„Treba nekoliko stvari razjasniti“, kaže Miroslav Ivić.

„Konoplja raste kao samonikla biljka, ali se takođe već nekoliko hiljada godina uzgaja širom planete, što je rezultiralo izuzetnom varijabilnošću vrste. Postoje tri varijante iste botaničke vrste:

• Cannabis sativa (koja je uzgajana u Evropi),
• Cannabis indica (biljka donesena iz Indije) i
• Cannabis ruderalis (samonikla u jugoistočnim delovima centralne Azije).

Cannabis sativa, za razliku od hašišne ili indijske konoplje, ne može se zloupotrebiti za proizvodnju droge zbog niske koncentracije psihoaktivne komponente THC-a (0,3%) u cvetu, što omogućava njenu legalnu proizvodnju i upotrebu.“

„Inače, ova biljka se nekada masovno gajila u našoj zemlji. U seoskim domaćinstvima morala je da se sadi sa drugim poljoprivrednim biljkama jer je to bila jedna od mera kojom je država smanjivala zavisnost uvoza sirovina. Treba reći i to da je cela srpska narodna nošnja istkana i sašivena od konoplje.“

Šta je sve potrebno za uzgoj industrijske konoplje?

„Cannabis sativa može da živi u različitim klimatskim uslovima, a herbicidi i pesticidi se skoro uopšte ne koriste u njenom uzgoju. Nije zahtevna ni kada je đubrenje u pitanju. Jedino je potrebno da zemljište bude u dobroj kondiciji, sa dovoljnim količinama hranjivih materija i dovoljnim količinama vlage. Mada, ona može opstati i na mnogo siromašnijem zemljištu i u suvoj klimi, s tim što je tada i njen kvalitet drugačiji.“

„Ima takvu otpornost da retko oboleva, nakon grada brzo se uspravlja, a i efikasno suzbija korov. Kada se posadi kraj krompira, odbija krompirove zlatice, a kada bi zakon dozvoljavao da se sadi između redova kukuruza, ne bi bilo potrebe da se uništava korov herbicidima niti da se seme kukuruza hemijski tretira jer blizina konoplje odbija insekte i druge štetočine.”

„Koristi se i za sanaciju terena koji je degradiran, a kako ima svojstvo da izvlači teške i radioaktivne metale iz zemljišta, njome se može očistiti tlo čak i od osiromašenog uranijuma, što je rešenje za zemljište koje je postradalo usled NATO bombardovanja. Takva sanacija terena primenjivala se u Černobilju.“

Da li Ministarstvo poljoprivrede stimuliše poljoprivrednike da uzgajaju konoplju?

„U našim uslovima od industrijske konoplje mogu se dobiti prinosi zrna do 1.000 kg/ha i prinosi stabla do 10 t/ha. Sadržaj ulja u zrnu je oko 30% a sadržaj vlakna u stablu takođe oko 30%. Na mojoj zemlji, na četiri hektara raste dva miliona stabljika. Trudim se da svaka biljka bude ručno obrađena, čak i da se ručno čupa. Kako je Sokobanja privredno i industrijski izolovana, zemlja je još uvek kvalitetna i nezagađena.“

„Od 2006. se bavim ovim poslom i ne želim da se odreknem prava da gajim domaću konoplju. To je naše pravo i dužnost. Da li neko namerno odvraća stanovništvo od upotrebe konoplje koja je i hrana i lek, ne znam.”

„Otpor sistema je popriličan. Ako neko hoće da je gaji, imaće problem da nađe tj. kupi seme. Nema setvenog materijala u slobodnoj prodaji niti može da se uveze. Monopol na seme drži država i ono mora da ima deklaraciju. Ako se i nabavi seme, potrebna je dozvola da se to seme baci na njivu. Ako se i kada se dobije dozvola, tržište je još uvek nerazvijeno.”

„Po srpskom zakonu, pod udar strogo kontrolisanih psihogenih supstanci je i domaća konoplja, bez obzira što nije opijat. U EU to nije tako, ne samo da je konoplja na potpuno slobodnom tržištu već su ozvaničili i marihuanu.“

„Srbija na pola miliona hektara može da gaji konoplju i da mnoštvo stvari ne uvozi. Zanimljivo je da je planirano, pred raspad Jugoslavije, da se u Bačkom Petrovcu pokrene pogon prerade konoplje sa 13.000 hektara. Trebalo je i jedna elektrana da koristi konoplju kao energent, što je ekološki korisnije od drva. Njen kapacitet biomase je ogroman, odlična je hrana za stoku, i za šta god da se primeni, pokazaće svoja korisna svojstva.”

„Zašto, na primer, državna politika ne razmotri ideju da se pokrene proizvodnja tekstila tj. džinsa u Novom Pazaru čija bi osnovna sirovina bila konoplja? Zašto se od nje ne pravi biogorivo ili industrijska maziva, materijali za građevinarstvo ili sirovine za prehrambenu industriju…“

Koja su njena lekovita svojstva?

„Danas se u medicini konoplja najčešće upotrebljava kao lek protiv stresa, gubitka apetita, mučnine izazvane hemoterapijom, radi ublažavanja posledica od teških bolesti, u lečenju žutice i drugih bolesti jetre, teškog zatvora, hroničnog reumatizma, autoimunih bolesti, multipleks skleroze, protiv malarije, reume, za smanjenje nivoa šećera u krvi, za jačanje mišića srca i dr.“

„Seme je veoma kvalitetno kao hrana. Može se koristiti sirovo, prženo, mleveno i ceđeno. Bogat je izvor svih 20 aminokiselina, uključujući i 9 esencijalnih koje organizam ne može da proizvede. Sadrži vitamine A, B1, B2, B3, B6, C, D i E. Mleveno seme je dosta postojano, može da ostane sveže i nekoliko meseci. Od brašna se mesi hleb, prave kolači, nadevi…“

„Konopljino ulje od semena je orašastog ukusa zelenkaste boje. Sprečava povećanje nivoa lošeg holesterola, vitalizuje, ubrzava zaceljivanje rana, smanjuje upalne procese i zadržavanje vode u organizmu, poboljšava imunološke funkcije, neguje kožu i kosu.“

Imate li savet za buduće uzgajivače?

„Osim uzgoja konoplje, gajim i tartufe, pčele, lavandu i valerijanu. Moja firma pravi 72 vrste proizvoda, pretežno od domaće konoplje: univerzalni melem za kožu, melem za opekotine i sunčanje, sapune, jestivo ulje hladno ceđeno, kolače, podloge za picu, medovaču od konoplje, čajeve, semenke za grickanje… Izvozimo za Makedoniju, Crnu Goru, Holandiju.“

„Ja sam se posvetio ovom poslu i u njemu vidim budućnost. Jeste naporno, pogotovo papirologija, stalne kontrole i provere inspekcije, ali uz upornost i dosledan rad i to se može izdržati.”

„Svako ko ima komad zemlje treba da zasadi ovu, zaista u svakom smislu, vrednu biljku koja je nepravedno zapostavljena, a donosi toliko koristi i dobrobiti. A dobre stvari se ne smeju odbaciti zarad nekakvih GMO biljaka koje za sobom nose puno kontroverzi i nepoznanica a u igri su samo kao sredstvo za zgrtanje novca koncerna poput Monsata i farmaceutskih giganata koji se ne brinu o našem zdravlju već o dominaciji i moći. Tome se treba odupreti.”

„Treba razmišljati i o zdravlju svog naroda i o kvalitetu zemlje koja je jedna od najboljih na ovim prostorima. Poljoprivreda, zemljište i domaće kulture su naši dragoceni resursi koje treba čuvati i pametno koristiti“, zaključuje Miroslav Ivić.

Ako vas je ova priča podstakla da i vi počnete da uzgajate konoplju, korisno je znati da informacije vezane za prijavljivanje proizvodnje možete naći u Pravilniku o uslovima gajenja industrijske konoplje koji se nalazi na sajtu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Autor teksta i fotografija: Maja Rašeta, mr ekološke politike