Hibridi bez baruta

Hibridi bez baruta

Poljoprivreda i proizvodnja hrane nisu više discipline za potkusurivanje niti fakultativne ekonomske priče koje se podrazumevaju. Takav utisak stekao se posle nedavno završenog dvodnevnog zasedanja Narodne Skupštine, kojoj je prisustvovao i predsednik države, o pregovaračkom i drugim izveštajima o Kosovu i Metohiji. Koliko god da je glavna tema bila potiskivana zbog međustranačkih pa i ličnih viđenja cele situacije, prozivki i optuživanja, svaka pa i najmanja epizoda u kojoj se našla poljoprivreda, nije podvrgnuta ni omalovažavanju niti podsmehu. Čak ni jagode koje su pre koju godinu zajednički na području Peći sadili Srbin i Albanac. Neka nova verzija „Bore i Ramiza“?! Naprosto, narodni predstavnici i ne samo oni dobro su razumeli da je poljoprivreda jedna od retkih čovekovih aktivnosti koja ne može da se kreće mimo realnosti i životnih tokova.

klipovi kukuruza

Ona se nije „spotakla“ i slučajno dospela na dugo očekivanu, za mnoge i istorijsku sednicu pod krovom Narodnig Doma, gde je nekoliko poslanika, doduše iz opozicije, glasno kazalo da su budućnost naše zajednice hrana i voda. To je zapravo bila replika svima onima koji ostaju pri mišljenju da u „svetlu“ budućnost možemo jedino preko rudarenja retkih minerala bora i jadarita, odnosno litijuma za koji je ponajviše zainteresovana internacionalna kompanija Rio Tinto. Iako joj je poželjen srećan put iz Srbije, i dalje vlada uveravanje, da pomenuta kompanija još nije kupila povratnu kartu?!

Čuo se podatak da se od proizvodnje poljoprivrednih kultura mogu zaraditi mnogo veće pare nego od rudne rente kao i onaj da se na području Jadarske doline i dela Mačve, koje bi se devastiralo rudarenjem, nalaze rezerve pijaće vode za čak 80 miliona stanovnika.

Krave u Zoo vrtu

I dok neiskorišćeni agrarni potencijali stoje na dugom štapu a strateške planove još niko ne piše, situacija na terenu često dolazi do usijanja. Pre nešto više od mesec dana svoje probleme javno su izneli ratari a brzo je došao red i na stočare, farmere ili još bliže proizvođače mleka. Kada je nedavno na zamerke potrošača da nema dovoljno mleka u rafovima prodavnica država se preko noći oglasila i kazala da će nedostatak rešiti uvozom iz Poljske i Čehoslovačke. Farmeri su odgovorili da će to biti završni udarac za domaće proizvođače. Neka vrsta, bokserski rečeno, nokauta.

U svemu je najslikovitiji bio farmer Josip Mačković iz Nakova kod Kikinde, koji je pored ostalog predložio da se „dva teleta domaćih farmera odnesu u neki od Zoo vrtova da bi deca jednog dana mogla da vide da su se nekada goveda uzgajala u Srbiji“.

Komšijski paradaoks

Nije za utehu, ali sličan odnos prema stočarstvu i proizvodnji mlaka beleži se i u Crnoj Gori i BiH. Potrošači se žale da nema mleka a vlast problem rešava uvozom umesto da se pomaže domaćim farmerima za veću i kvalitetniju proizvodnju za koju postoje sve pretpostavke.

Primera radi nedavno je Anri Gujon, potvrđeni humanitarac inače i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, na području opštine Pljevlja, uručio 20 rasnih steonih junica koje su kupljene za pet miliona dinara. Junice su podeljene višečlanim porodicama sa tog područja čija je obaveza da njihovu telad ustupe u novih 20 domaćinstava.

Inače, istog dana kada su urađeni ovi mali, ali vredni koraci objavljena je informacija da je u slobodnoj zoni Luke Bar, zaplenjeno 5.000 kartona duvanskih proizvoda vrednih oko tri miliona evra. Za sumu od te zaplene može se kupiti oko 2.000 rasnih krava. Za period od tri do pet godina stado bi se višestruko uvećalo i stvorila mogućnost za prave reke mleka sa godišnjom proizvodnjom od nekoliko miliona litara.Da li se tako razmišlja na bilo kojoj od pomenutih strana?


Hibridni rat

Neki pametnjakovići iz vlasti i njihovi satrapi za većinu problema koje ne mogu, ili i ne žele, da reše koriste termin-hibridni rat. U taj plićak gackaju za sve i svašta pokazujući ne svoju pamet, već nemoć, nespremnost i loš izbor za upravljanje problemima i kriznim situacijama.

Da budemo jasni, hibridni rat nije izmišljotina, već predstavlja vojnu strategiju u kojoj se konvencionalna sredstva kombinuju sa raznim nekonvencionalnim sadržajima kao što su: delovanja preko privatnih formacija, sprovođenjem ekonomskih mera kao što su sankcije, širenjem propagande, laži i u najnovije vreme putem sajber napada.

U proteklih godinu dana postao je manir da se taj termin koristi poput papirnih maramica. Obrišeš nos i baciš. Nema nikakve selekcije, provere i obzira pa su tako „hibridni ratnici“: neki zapušteni i rasčinjeni likovi, osobe druge seksualne orjentacije i slične papirnate figure, ali i svi oni koji određene pojave i situacije u društvu vide sopstvenim a ne očima takozvanih provladinih medija i ranoranilaca.


Ta etiketa „zakačena“ je i ratarima prilikom prošlomesečnih protesta zbog loše situacije u kojoj su se našli: niskih otkupnih cena suncokreta, skupog goriva, nepodnošljivo visokih cena mineralnih đubriva, ponižavajuće niske cene mleka. Dakle, oni koji nas hlebom hrane, sa neverovatnom lakoćom, se nazivaju neprijateljima, petom i sličnim kolonama.

Neprimereno je predstavnike sve brojnijih, vrlo agilnih, ekoloških udruženja i pokreta koji čuvaju svaki izvor i pedalj zemlje od devastacije i zagađivanja nazivati grupama koje državi rade „iza“ leđa. Dug je spisak efemernih (prolaznih) trabunjanja gde se bukvalno sve i svašta podvodi pod takozvani hibridni rat.


Klimatske promene nas samo posmatraju

Kada je već tako onda ne bi začudilo ni pitanje: da li je uvoz mleka oblik hibridnog rata? Lično mislim da nije, već kratkovido i nerazumno ponašanje onih koji brinu o stanju u ovoj oblasti. Nakon što su prodali sve mlekare, velike kombinate sa farmama izostala je podrška i za one najupornije koji su decenijama ubeđivani da je stočarstvo jedna od ključnih grana poljoprivrede.

Ali, ne samo što smo prinuđeni da uvozimo mleko, dugotrajno spravljeno od onog u prahu, značajne količine mesa, već ćemo biti dovedeni u ponižavajuću situaciju da uvozimo i goveđe balege kako bi održali minimalni procenat humusa u našim oranicama. Taj domino sistem, u najmanju ruku, glupo je poređivati sa bilo kakvim ratom, jer je u pitanju nastavak lošeg postupanja prema domaćem agraru.

Rat koji bi trebao da mobiliše sve koji brinu o domaćoj poljoprivredi je onaj protiv klimatskih promena. Suština te borbe je u prilagođavanju, odnosno pronalaženju novih sorti i hibrida koji će moći svojom genetikom da se suprostave sve izraženijim i ekstremnijim klimatskim događanjima. Na punu ozbiljnost opominje i to,da je više naučnih istraživanja potvrdilo, da se globalne klimatske promene na mogu zaustaviti.

Dok se budemo zamajavali sa nekakvim hibridnim ratovima ćudljive klimatske promene će samo da nas posmatraju i uzimaju meru. Ona nas je samo u ovogodišnjim prinosima kukuruza, zbog skoro dvomesečne suše, „uštinula“ za preko 300 miliona evra. Hoću da kažem da je ova priča sa ciljem da bi imali dovoljno hrane. Pristojnog kvaliteta i po povoljnim cenama. Čak i za, čovekovu lošu naviku, da je baca.

Dakle, ratu, lakim kvalifikacijama, neobuzdanim jezicima, patos-populizmu, bahatosti i bezobrazluku daleko kuća. Svaki hibrid bez baruta i loših namera je dobro došao. Pade mi na pamet da je u Starom Rimu i Atini bilo dugo na snazi pravilo: “Ko gaji masline ne mora u vojsku“. Kakvo uvažavanje proizvođača hrane!!!

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica