Jesen je doba značajnih promena u ponašanju životinja i zbog toga treba obratiti pažnju na one koje mogu biti opasne. Iako nisu aktivne kao u proleće i u jesen, zmije mogu napraviti probleme.
U Srbiji postoji mali broj zmija otrovnica, nisu uvek opasne po život ali treba biti na oprezu. U jesen se njihovo ponašanje menja i treba im se prilagoditi. Najpoznatije otrovnice su šarka i poskok, a na ovom spisku se nalazi i šargan koji je doduše najmanje opasna i najređa otrovnica Srbije. Ujed šargana, koji je uglavnom primećen na Prokletijama i na Šar planini, u rangu je sa ujedom ose.
Možda vas zanima
Važno je imati u vidu da su sve zmije korisne jer predstavljaju prirodne neprijatelje za mnoge štetočine. Nikada neće napasti prve, a poskok će dati znak upozorenja šištanjem. Sve otrovnice u Srbiji imaju cik-cak šaru na leđima i vertikalne zenice. Šarke mogu biti i potpuno crne pa ih manje iskusni često mešaju sa drugim neotrovnim zmijama.
Kao i zmije, i sove kukuvije su odlični pomoćnici u borbi protiv glodara.
Šarka i poskok su najrasprostranjeniji
Šarka je strogo zaštićena vrsta u Srbiji, ali je i pored toga ugrožena. Prisutna je u nizijama, uz Savu, u okolini Obedske bare, Zasavice, Fruške gore i Vršačkog brega. U Vojvodini se može naći i na obradivim površinama, naročito na obodima. Takođe je prisutna i u brdsko-planinskim područjima, primećene su na Kopaoniku, Šar planini, a pretpostavlja se da je ima i u okolini Zlatibora. Hrane se vodozemcima, malim sisarima, a ponekad i pticama. Boja šarke može varirati od svetlo sive, preko smeđe, riđe pa i potpuno crne. Hladni deo godine provode u hibernaciji tako da u ovom periodu traže mesta na kojima će da prezime.
Poskok, ne nastanjuje samo osunčane kamenjare, kako se obično misli, nego se može naći i na livadama, u visokoj travi dorasloj za košenje, obodima šuma, među suvim lišćem, gde ga je jako teško primetiti, čak i blizu naselja.
Poskok je prisutan južno od Save i Dunava, i prisutan je i u nizijama i u planinskim predelima ispod 2000 metara nadmorske visine. Mladi dolaze na svet krajem leta i početkom jeseni. Kao i šarka, poskok je takođe zaštićena vrsta i smatra se za najotrovniju zmiju u Srbiji. Hrane se sitnim sisarima, gmizavcima i pticama. Upravo u jesen poskoci se penju na žbunove i drveće, neretko i do 2 metra visine, da bi lovili ptice.
Sonja Nikolić iz Srpskog hepetološkog društva “Milutin Radovanović” u izjavi za Agromediu ističe: „Poskok, ne nastanjuje samo osunčane kamenjare, kako se obično misli, nego se može naći i na livadama, u visokoj travi dorasloj za košenje, obodima šuma, među suvim lišćem, gde ga je jako teško primetiti, čak i blizu naselja”.
U Srbiji ne postoji objedinjena baza podataka pa se ne zna tačan broj ujeda na godišnjem nivou. Međutim, ako pogledamo podatke i analize iz susednih zemalja, Ističe Sonja Nikolić, poljoprivrednici treba da se paze.
„Poljoprvrednici jesu ugrožena katergorija, prosto zato što najviše vremena provode u prirodi. Ljudi koji žive na selu i rade u polju dobro poznaju svoje okruženje i vrste koje ga nastanjuju, ali ne mogu neprekidno biti na oprezu, pa iz tog razloga može doći do ujeda” ističe Sonja Nikolić.
Za ubijanje ovih i drugih, neotrovnih vrsta, a u Srbiji su sve zmije zaštićene, predviđena je kazna od 14.400 do 100.000 dinara. I druge radnje koje ugrožavaju ove vrste su takođe kažnjive, a na spisku se nalaze: povređivanje, proganjanje, rasterivanje, hvatanje, držanje, uznemiravanje, pogotovo u vreme razmnožavanja, podizanja mladih, migracije i hibernacije.
Pored zmija i slepi miševi mogu biti oslonac poljoprivrednim proizvođačima.
Kako zaštititi i sebe i zmije?
Sonja Nikolić savetuje da se obrati pažnja na naslagana drva jer se zmije tu mogu zavući, a zajedno sa drvima mogu biti i transportovane u druge krajeve. Da bi se sprečilo zadržavanje u neposrednoj blizini ljudi preporučuje se redovno šišanje i uklanjanje trave, lišća, šuta, granja, i obavezno treba zapušiti rupe u zidovima. Obavezno obući duge nogavice i kožnu ili gumenu obuću koju zubi ne mogu da probiju. Grane i žbunove dobro pregledati pre nego što se pruži ruka ka njima. A s obzirom da poskok šišti kad upozorava, valja i oslušnuti dobro.
Ako do ujeda dođe, ne treba paničiti. Stopa smrtnosti je mala i zdravi odrasli ljudi nemaju razloga za brigu. Ali stariji sugrađani i deca su ugroženiji jer su osetljiviji. U slučaju ujeda zaputute se ka najbližoj ambulanti i nikako ne uzimajte protiv-otrov na svoju ruku jer se on ne daje uvek, kaže Sonja Nikolić, već samo ako dođe do sistemske reakcije organizma. A opšti savet koji izdvaja glasi – nemojte hvatati zmiju kad naiđete na nju, nemojte proveravati koja je vrsta i da li će vas ujesti ako je uplašite ili iznervirate.
Komentari