Četvrta je godina kako Aleksandar Simić iz sela Brezovice i njegova porodica malinu gaje po organskim principima na površini od hektar i pedeset ari.

Prve količine maline ovogodišnjeg roda iz valjevskog kraja u hladnjače će stići u prvim danima naredne sedmice.

Kada se sadi malina? Da li je za njene plodove povoljnija prolećna ili jesenja sadnja? Evo odgovora na sve vaše zablude.

Vlada Srbije je ispunila nekoliko zahteva malinara i kupinara među kojima je i otpis duga zbog suše 2013. godine za mineralno đubrivo.

Radna grupa za unapređenje proizvodnje maline posle jučerašnjeg sastanka u Čačku odredila je maksimalnu proizvodnu cenu maline.

Poslednjih godina proizvodnja maline u studeničkom kraju, pored stočarstva, seče i prerade drveta, glavni je izvor prihoda.

Cena maline je još niža od prve cene zbog koje se protestovalo početkom meseca.

Slobodan Borović, iz Šljivića u okolini Ivanjice gaji malinu, u ovom poslu je 30 godina, a ovo je prvi put da maline odnosi u hladnjaču „na slepo“, jer ne zna cenu.

Na sastanku ministra poljoprivrede i malinara dogovoreno je da će Ministarstvo „obezbediti komunikaciju“ između proizvođača i hladnjačara.

Zaštita geografskog porekla je naporan posao, ali je odličan korak ka brendiranju i prepoznavanju proizvoda.

U prethodnom periodu došlo je povećanja površina pod zasadima maline, a opao je prinos po hektaru.

Okončani su radovi u malinjacima, a proizvođači koji su primenili sve neophodne agrotehničke mere ove godine očekuju dobar prinos.

Dok se proizvodnja maline odvija na nivou skoro cele Srbije, jedna zanemarena sorta voća polako uzima primat među mladim poljoprivrednicima.

Na sastanku miinistra poljoprivrede i Asocijacije malinara Srbije dogovoreno je osnivanje Nacionalnog saveta.

Gajenje neke biljne vrste po organskim principima podrzaumeva poštovanje određenih agrotehničkih mera. Evo su mere za gajenje organske maline.

Kombinacija raznolikih karakteristika reljefa, guste hidrološke mreže i klimatskih obeležja u Arilju stvara idealne uslove za gajenje maline.

Još početkom prošlog veka srpski poljoprivrednici uvedeli su veliku korist od maline, voća koje se u Srbiji kao baštenska biljka gaji od 1880. godine.

Srbija je treća najkonkurentnija zemlja kada je reč o malinama pokazala je studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije.

Institut za voćarstvo u Čačku proizvodi standardni i sertifikovani sadni materijal. Sada planiraju i organsku proizvodnju sadnica maline Vilamet.

Prelazak sa ratarstva na voćarstvo u Sremu je evidentan. Sve se veći broj porodica bavi proizvodnjom maline. Saznajte koliko je porodica Žiga bila uspešna u tome.