Kako klimatske promene ubrzavaju, a globalna potražnja za hranom neprestano raste, poljoprivreda se brzo razvija zahvaljujući novim tehnologijama. Primena održivih praksi više nije izbor, već nužnost – ključna za obezbeđivanje sigurnosti hrane, očuvanje prirodnih resursa i podršku opstanku poljoprivrednika. U ovom tekstu predstavljamo pet ključnih inovacija u poljoprivredi koje oblikuju budućnost. Svaka od njih odgovara na aktuelne izazove, kombinujući brigu o životnoj sredini sa ekonomskom održivošću.
1. Inovacija u poljoprivredi: Autonomni električni dron za prskanje useva
Efikasna zaštita useva je presudna za ostvarivanje visokih prinosa, ali tradicionalno prskanje iz aviona često je skupo, neprecizno i štetno za životnu sredinu. Helikopteri i mali avioni pokrivaju velike površine, ali često promašuju ciljeve ili hemikalije raspršuju na neželjena mesta.
Možda vas zanima
Do sada su obični dronovi bili premali da upravljaju velikim poljima. Guardian Agriculture SC1 je autonomni električni dron koji rešava ove probleme.
Savezna uprava za avijaciju SAD-a (FAA) odobrila je ovaj dron veličine SUV vozila 2024. godine. Može da nosi do 90 kilograma tečnih đubriva ili pesticida i koristi napredne sisteme za precizno prskanje. Sa rasponom prskalice od 5 metara, može da pokrije desetine hektara na sat, uz minimalno rasipanje.
Kako AI u poljoprivredi može da transformiše čitav sektor?
U testiranjima u Kaliforniji, SC1 težak 270 kilograma uspešno je zamenio tradicionalne avione za prskanje, pružajući preciznu aplikaciju prema potrebama poljoprivrednika.
SC1 dron promoviše održivost, bezbednost i efikasnost u poljoprivredi. Potpuno je električan, što znači da ne emituje ugljen-dioksid kao konvencionalna vazdušna vozila. Velika baterija i mogućnost brze zamene omogućavaju mu neprekidan rad, dok nisko letenje obezbeđuje precizno nanošenje hemikalija uz minimalno rasipanje.
Dron se kreće potpuno samostalno i automatski se vraća na bazu, smanjujući troškove rada i povećavajući bezbednost eliminacijom potrebe za pilotom. Sa više od 100 miliona dolara u predbilježbama, SC1 pokazuje snažnu potražnju za ekološki prihvatljivom tehnologijom zaštite useva i potvrđuje opredeljenje ka održivoj poljoprivredi.
2. Biorazgradiva ambalaža od poljoprivrednog otpada
Startapi sve više pronalaze načine da pretvore ostatke useva u biorazgradivu ambalažu. Dr Nasim Amiralian iz Australije razvila je metod kojim se otpad od šećerne trske pretvara u ambalažu koja održava svežinu hrane duže od obične plastike.
Materijal je postao dostupan 2024. godine preko kompanije C4C Packaging i već ga koriste australijske vinarije i proizvođači gotovih pića. Ova inovacija pomaže u smanjenju bacanja hrane i smanjuje upotrebu plastike na bazi fosilnih goriva.
Slično tome, EverGrain, filijala AB InBev-a, preradom ostataka ječma iz proizvodnje piva stvara biorazgradive ambalažne filmove bogate proteinima. Lansirani krajem 2024. godine, ovi filmovi su potpuno kompostabilni i cenovno konkurentni sintetičkim alternativama.
Korišćenjem poljoprivrednih nusproizvoda, ovakve inovacije podržavaju principe cirkularne ekonomije i odgovaraju na sve veću potražnju potrošača za ekološki prihvatljivim rešenjima. Analitičari predviđaju da će globalno tržište ambalaže napravljene od poljoprivrednog otpada rasti po stopi od 5,5% godišnje do 2030. godine.
3. Robotska berba uz pomoć veštačke inteligencije (AI)
Nedostatak radne snage i rast plata ubrzali su primenu robota za berbu zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Ovi roboti smanjuju gubitke nakon berbe i troškove rada, naročito kod visokovrednih kultura koje zahtevaju ručnu berbu.
U nedavnom istraživanju objavljenom u Journal of Field Robotics, naučnici su razvili napredni robotski sistem za selektivnu berbu jagoda, uspešno rešavajući izazove berbe u gustim klasterima. Sistem ima modularni dizajn i specijalnu glavu za branje koja se kreće u više pravaca, čime se izbegava oštećenje plodova.
Kina razvija AI robota koji radi složene poljoprivredne poslove!
Ugrađeni sistem percepcije tačno prepoznaje 95% zrelih plodova, omogućavajući efikasnost berbe od 87% kod različitih sorti jagoda. Startap Advanced.Farm predstavio je robota koji koristi stereo kamere i bezbedne hvataljke za prepoznavanje i berbu proizvoda na osnovu veličine i zrelosti.
Takođe, kompanija Robovision razvila je novi AI sistem za sadnju lukovica lala u saradnji sa holandskim hortikulturistima. Sistem koristi 3D dubinsko učenje za sortiranje i sadnju lukovica, radeći duplo brže od ljudi. Od početka 2025. godine, ova tehnologija upravlja sa 50% svetske proizvodnje lala. Njena primena smanjuje sabijanje zemljišta i pomaže očuvanju njegove strukture za buduće sadnje.
4. Inovacija u poljoprivredi: Zeleni vodonik iz poljoprivrednog otpada
Zeleni vodonik, proizveden uz pomoć obnovljive energije, predstavlja čistu alternativu za pogon poljoprivrednih mašina i preradnih postrojenja. Australijska kompanija HydGene Renewables pokrenula je pilot-projekat koji pretvara ostatke useva, poput slame i šećerne trske, u vodonik koristeći solarno napajanje i elektrolizu.
Svaka jedinica proizvodi 1 kg vodonika dnevno, što je dovoljno za napajanje sistema za navodnjavanje male farme. Proces takođe smanjuje emisije metana iz otpada koji bi inače trulio.
Ova inovacija se savršeno uklapa sa agrivoltaikom – sistemima gde se solarni paneli postavljaju iznad useva, istovremeno proizvodeći energiju i štiteći biljke od ekstremne vrućine. Testiranja u Arizoni i Keniji tokom 2024. godine pokazala su povećanje prinosa paradajza za 15% i smanjenje potrošnje vode za 20%.
Do kraja 2025. godine, HydGene planira saradnju sa američkim proizvođačima kukuruza na postavljanju reaktora komercijalnih razmera, pretvarajući poljoprivredni otpad u izvor energije i dodatnog prihoda.
5. Modularne IoT mreže senzora za male farme
Iako su veliki poljoprivredni sistemi odavno koristili uređaje Internet stvari (IoT), 2024. godina donela je prekretnicu za male poljoprivrednike.
Bugarski startap Agrila razvio je solarnu stanicu sa senzorima koja meri vlažnost tla, temperaturu i brzinu vetra, po mnogo nižim troškovima od tradicionalnih sistema. Ovi senzori pomažu poljoprivrednicima da sačuvaju vodu i povećaju prinose šaljući upozorenja za navodnjavanje u realnom vremenu.
Pored toga, kanadska kompanija Farmer’s Hive lansirala je jeftin IoT ekosistem za staklenike i porodične farme. Njihovi bežični senzori nadziru mikroklimu i zdravlje useva i šalju podatke na cloud platformu putem LoRaWAN mreža.
Ove inovacije čine preciznu poljoprivredu pristupačnijom, omogućavajući primenu održivih praksi i na manjim farmama.
Budućnost održive poljoprivrede
Najnovije inovacije u poljoprivredi pokazuju sektor u transformaciji, gde se tehnologija i ekologija spajaju u stvaranju produktivnih i održivih sistema.
Od autonomnih dronova za prskanje do robota za berbu jagoda, ove promene nisu samo male nadogradnje – one predstavljaju temeljne pomake ka otpornijoj budućnosti proizvodnje hrane.
Startapi i istraživači širom sveta razvijaju inovativne tehnologije, ali njihovo uvođenje među poljoprivrednike u zemljama u razvoju ostaje veliki izazov. Prevazilaženje ovog jaza zahteva saradnju između vlada, kompanija i lokalnih zajednica. Uz prave partnerstva, održiva poljoprivreda može postati svakodnevna realnost, a ne samo ideja.
Izvor: AZO Clean Tech
Komentari