Setva pšenice u Srbiji

U poslednjih nekoliko godina, pšenica se u Srbiji seje na oko 600.000 hektara zemlje. Najveće površine pod tom kulturom nalaze se u Vojvodini, odnosno oko 52 do 53%. U tom delu Srbije, znatno su veće i njive pod žitaricama, u odnosu na ostatak zemlje, gde su parcele, po pravilu, usitnjene. 

„Ove godine, kada je reč o površinama pod pšenicom, neće biti značajnijih odstupanja. Iako ratari već znaju da bi ranijom setvom mogli da reše mnoge probleme u vezi sa zaštitom, očekuje se da će ove godine ona blago kasniti“, kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije“. Za sada, sa tim poslom ratari još ne žure jer lepo vreme koriste za prirodno sušenje kukuruza, koji je uglavnom predusev za pšenicu.

Stručnjaci očekuju da će ovogodišnja setva, zavisno od regiona i vremenskih uslova, trajati tokom celog oktobra, pa čak i novembra meseca. Iako se prethodnih godina dešavalo da se pšenica seje čak i u decembru, sredina oktobra preporučuje se kao optimalni rok. 

Kada je reč o semenu za ovogodišnju setvu, takođe neće biti velikih promena. Iako su mnogi svesni nedostataka nedeklarisanog semena i znaju da nije adekvatno dorađeno, niti zaštićeno, čak polovina ratara sejaće seme sa tavana. Razlog za to je, naravno, nedostatak novca za kupovinu „skupog“ semena.

Uz to, ratari koji gaje ovu žitaricu imaju još jedan problem, rekao nam je Vukosav Saković. „To je, bez obzira na veliku ponudu semena pšenice na domaćem tržištu, njegova neadekvatna podeljenost.“ Naime, mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema podeljene sorte pšenice po odgovarajućim kvalitetnim grupama.

„Zato su kupci prinuđeni da odluku o kupovini semena donose sudeći samo u odnosu na reklame i makretinške kampanje“, dodaje on. Kao posledicu toga možemo da očekujemo loš kvalitet nekih sorti, a samim tim i nekvalitetno brašno i druge prerađevine od ove žitarice. Zato stručnjaci na rešavanju ovog problema već godinama rade.

U Subotici za setvu pšenice planirano 20.000 hektara zemlje 

Na krajnjem severu Srbije, u Subotici, setva će početi do kraja ove nedelje. Sudeći prema dosadašnjim analizama stručnjaka iz Poljoprivredne stručne službe iz ovoga grada, očekuje se da će u Subotičkom ataru biti posejano između 19.500 i 20.000 hektara zemlje. Osim toga, biće posejano još oko 3.000 hektara pod ječmom.

Ipak, većina subotičkih ratara, čak 60% njih, neće sejati  deklarisano seme. „Prema njihovim računicama, takvo seme je 2 do čak 3 puta skuplje od nedeklarisanog. Zato se sve više naših ratara odlučuje da ipak seje tavansku pšenicu“, kaže Neven Orčić iz Poljoprivredne stručne službe Subotica.

Ovaj stručnjak zato savetuje ratare da se makar iskoristi ono što je džabe, a to su preporučeni rokovi za setvu. „Najbolje bi bilo da se setva završi između 10. i 25. oktobra“, dodaje Orčić. 

U Prokuplju pšenica će se sejati na parcelama od 15 ari 

Na jugu Srbije, u Topličkom okrugu, setva pšenice takođe još nije počela. Malo dalje, u okolini Niša, kukuruz je već skinut i u toku je osnovna obrada zemlje. Zato se početak setve očekuje do kraja nedelje. Ratari iz Topličkog okruga, kažu stručnjaci iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe, počeće da seju nedelju dana kasnije.

U Topličkom okrugu, ove godine, pšenicom će biti posejano oko 10.000 hektara zemlje. Parcele su u ovom kraju veoma usitnjene, a prosečno, one su veličine po svega nekoliko desetina ari. Najčešće su one od po 15 do 20 ari.

Kada je reč o semenu, odluka o njegovoj nabavci zavisi od kupovne moći Prokupčana. „Najčešće, kada jednom kupe neku količinu deklarisanog semena, ono se koristi barem dve godine, odnosno, ove godine za setvu će se koristiti ovogodišnji rod prošlogodišnjeg deklarisanog semena“, kaže Miljan Milojić, ratar iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe Prokuplje.

Uz to, u Prokuplju i okolini ratari rade sa veoma starom mehanizacijom, ako je uopšte imaju. Naime, veoma često se u ovom kraju za setvu pšenice koriste rasipači mineralnih đubriva i slične mašine. „Naravno, treba sejati sejalicom, jer će samo ona sejati kako treba, ni pregusto, ni previše retko“, dodaje Milojić.

 U Čačku se pšenica seje kao višenamenska kultura

U zapadnoj i centralnoj Srbiji, odnosno u Čačku i okolini, pšenica će biti posejana na oko 9.500 do 10.000 hektara zemlje. U ovom kraju se još bere kukuruz, pa se ratari tek pripremaju za setvu ječma.

Inače, kada je reč o ozimim strnim žitima uopšte, očekuje se da će njima biti posejano oko 13.000 hektara, a najviše od toga na imanjima povrtara koji gaje krompir, a pšenicu seju zbog plodoreda, ali i na imanjima stočara, za koje je pšenica višenamenska kultura.

U ovom delu Srbije, kažu stručnjaci, ratari su na njihovim predavanjima uvideli značaj deklarisanog semena. Zato je onih koji koristite tavansko seme, u Čačku i okolini, sve manje. „Ljudi koji su sejali nedeklarisano seme već su se opekli sa raznim bolestima, štetotočinama i lošim prinosima. Zato više ne žele da rizikuju“, kaže Borko Ivanović, iz Poljoprivredne stručne službe Čačak. 

Kakva setva, takva žetva

Činjenica je da je u našoj zemlji, kada je reč o pšenici, sortiment sve raznovrsniji, a ponuda sve bogatija. Pored već dobro poznatih domaćih sorti, Simonida, Zvezdana, Pobeda, Dika, Renesansa i mnogih drugih, koje je stvorio novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo „NS seme“, sve je veća i ponuda raznih stranih sorti. Neke od njih su: sorte Graindor i Sofru, kompanije Raiffeisen Agro; Basmati, Farinelli, Feria, Sirtaki i druge sorte kompanije KWS; Ingenio, Illico i Moisson, iz kompanije Syngenta i Limagrain sorte Nikol i Avenue, za koje je ekskluzivni distributer kompanija Galenika-Fitofarmacija.

Na kraju, za koju god sortu da se odlučite i iz kojeg god da ste dela Srbije, znajte da stručnjaci pre setve savetuju obavezne osnovne agrohemijske analize zemljišta, na osnovu kojih bi trebalo i da se zemlja nahrani odgovarajućim đubrivom. Uz to, kada birate između deklarisanog i nedeklarisanog semena, imajte u vidu i da nije važno koliko ono košta, već da li će se na kraju isplatiti.

Ako ne pogrešite prilikom donošenja ove odluke i obavite sve agrotehničke mere pravilno, ostaje nam još samo da se nadamo da će cena pšenice biti bolja i da će se, do sledeće setve, ova žitarica i u Srbiji razvrstavati po kvalitetnim grupama. I ne zaboravite staru narednu izreku – „Kakva setva, takva žetva“. Srećno! 

Autor Novinar Ivana Lilić Rođena sam i odrasla u Pirotu. Svoje slobodno vreme provodila sam na porodičnim farmama, na obroncima Stare planine. Zato su životinje i priroda moja posebna ljubav. Uz to, volim cveće, miris sveže pokošene trave, zvuk morskih talasa i smeh dragih ljudi. Ivana Lilić