Kako bi bili konkurentni na tržištu, ubski povrtari shvatili su da kao mali proizvođači ne mogu da opstanu i da treba da se udruže, te su pre tri godine osnovali zadrugu. Zemljoradnička zadruga ”Orač” u selu Sovljak kod Uba, koju je osnovalo šest porodica iz Sovljaka, Brezovica i Trlića, svakog meseca proizvede, otkupi i na tržište plasira 30 do 40 tona raznog povrća.

”Zadovoljni smo dosadašnjim radom. Kada si sam ne možeš ništa. Ovako je mnogo lakše, ima nas više, možemo da ponudimo veće količine i da postignemo bolje cene. U odnosu na prodaju na kvantaškim pijacama, koja polako odumire, ovaj način je mnogo povoljniji. Ušli smo među deset najvećih dobavljača u ”Lidlu”, a robu dajemo i drugim velikim marketima. Planiramo da nabavimo mašine za pakovanje i vakumiranje povrća”, kaže Sreten Božić iz Zemljoradničke zadruge ”Orač”.

Prema podacima Zadružnog saveza Srbije ima u Kolubarskom okrugu aktivne su 64 zadruge, od kojih je na teritoriji grada Valjeva 34.

Od ukupnog broja zadruga u okrugu, ali i u Valjevu, čak 63 odsto njih ostvaruje poslovne prihode, što je po oceni Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije, dobar prosek koji je za desetak procenata iznad republičkog. Inače, u Srbiji ima 3.000 zadruga od čega 52 odsto beleži poslovni prihod.

”Ono što je interesantno je da je u proteklih pet godina u Valjevu formirano 10 novih zadruga od kojih je osam poljoprivrednih ili zemljoradničkih, od kojih nekih 80 procenata ostvaruje prihode. Ako pogledamo u Evropi, čak i u skandinavkim zemljama gde država podstiče razvoj novih firmi, gde kažu da je 30 odsto uspeh, onda i pored svih teškoća koje imamo možemo da kažemo da smo zadovoljni”, rekao je predsednik Zadružnog saveza Srbije, koji je prilikom posete Poljoprivredne savetodavne i stučne službe ”Valjevo” razgovarao sa predstavnicima Zemljoradničkih zadruga i proizvođačima koji su zainteresovani za osnivanje zadruga.

Mihailović navodi da među poljoprivrednicima ima interesa za udruživanjem i dodaje da udruženi mogu da naprave jednu kvalitetnu zadrugu i na taj način podele i troškove i prihode.

Smatra da treba podržati zadruge koje već dugo godina postoje i rade na teritoriji Valjeva i Kolubarskog okruga, ali i one novoformirane.

”Svaki vid udruživanja, sloge, mobe, saradnje, tolerancije među ljudima je dobro došao. Kada se slože i naprave zadrugu je drugi elemenat. I treći je stočarstvo jer bez stočarske, pogotovu ovčarske i govedarske proizodnje, teško mogu napredovati naša sela, pogotovu u brdsko – planinskim krajevima. Tako da i u tom segmentu pokušavamo da sa što više lica, da tako kažem tih entuzijasta, pokrenemo stočarstvo, jer treba iskoristiti prednosti naše teritorije”, naglašava Mihailović.

Kada je u pitanju zadružna imovina podseća da je primena novog Zakon o zadrugama počela 2016. godine, Ministarstvo privrede formiralo radnu grupu za njegovo praćenje, ali da u Zadružnom savezu nisu zadovoljni što se tiče uknjižbe zadružne imovine.

”Zakon se primenjuje u praksi, ali nekako je usporeno dokazivanje i uknjižba zadružne svojine, u čemu mi u Zadružnom savezu ne vidimo problem. Svako ko ima validan dokument, da ima pravni osnov kako je došao do neke nekretnine, zemljišta to može vrlo lako da se uknjiži u katastru i poslovnim knjigama. To dodatno usporava rad zadruga, jer one nisu u mogućnosti da dobiju dodatna finansijska sredstva, da tu imovinu iskoriste kao garant za kredit, kao bi zanovili proizvodnju. Ima dobrih pomaka, ali na neki način tu vršimo pritisak da se to ubrza i nadamo se da će se to pokrenuti”, zaključio je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.