Časlav Maksimović i njegova dva sina vratili su se iz Amerike da bi nadomak Topole gajili borovnice! Ovaj inženjer šumarstva po obrazovanju preko trideset godina bavio se investicionim bankarstvom i sarađivao sa Volstritom, a sada sa blizancima, Markom i Lukom, razvija svoj zasad podno Oplenca. Nekadašnji „Vuk sa Volstrita“ pre desetak godina doneo je odluku da se sa porodicom vrati u Srbiju. Njihova priča tek pomalo liči na ostale povratničke, jer u poslu i gajenju borovnica imaju potpuno američki pristup.
Marko i Luka su rođeni i živeli su do tinejdžerskih dana u Los Anđelesu. Otac je tada odlučio da im pokaže kako izgleda život u Srbiji. U Beogradu su završili srednju školu i upisali fakultete. Namerno, obojica su na Poljoprivrednom fakultetu. Jedan je na odseku za agroekonomiju, a drugi na voćarstvu i vinogradarstvu.
Sticajem okolnosti Čalsav, Marko i Luka došli su u Božurnju, selo nadomak Topole, i na parceli od jednog hektara zasadili borovnice. Časlavova majka je iz tog sela i ona ga je svojevremeno molila da kupi zemlju koju je komšija prodavao. Iako su ga Topolci ubeđivali da na toj bezvodnoj parceli nikada ništa nije rađalo zbog kiselog sastava, oni su dokazali suprotno.
Možda vas zanima
„Borovnica je voće milenijuma. Čini mi se da smo napravili dobru odluku. U Čileu se borovnica nikada nije gajila i oni su u vrlo kratkom roku od nula došli do hiljadu hektara. Nadamo se da će u našoj lepi zemlji uskoro da se bar udvostruči broj hektara i da ćemo mi biti dobar deo te budućnosti.”
„Ne postoji loš posao, već ljudi koji loše ili dobro rade posao. Vodim se tim mišljenjem i zbog toga sam dva sina doveo iz Amerike koji sada rade ovde od ujutru do uveče na zasadu“, kaže Časlav Maksimović.
Maskimovići sarađuju sa parterima iz Holandije, uvoze i prodaju sadnice, rade invitro proizvodnju i kažu da su se potpuno profesionalno posvetili ovom poslu.
„Radimo onako kako se to radi u Holandiji i nadamo se da ćemo za dva vegetativna perioda biti vrlo uspešni. Kada me pitaju kako sam uspeo da ubedim sinove da dođu iz Los Anđelesa u Srbiju, odgovaram da nisam morao uopšte da ih ubeđujem. Bili su ovde nekoliko puta i njima se Srbija dopala.”
„Osetili su da ovde mogu da imaju pravo detinjstvo i mladost. Jer, detinjstvo u Americi praktično ne postoji, pogotovu u tako velikom gradu. Tu 15 miliona stanovnika živi na asfaltu i kad izađu napolje, idu u šoping centar. A ovde kad izađu, gaze malo po blatu, travi, sačeka ih šuma, svež vazduh“, priča Časlav.
Ovaj povratnik priznaje da je njemu ulaganje u nov posao bilo olakšano zbog kapitala koji je ranije zaradio, ali misli da bi i naši ljudi planskim razmišljanjem mogli od svojih gazdinstava za tri decenije da naprave uspešno preduzeće. Marko i Luka su podelili stručne resore na studijama. Obojica kažu da su želeli da se vrate u Srbiju i da se bave poljoprivredom.
„Nije mi uopšte bilo teško da se vratim u Srbiju. Napravili smo dobar plan sa ocem i uz njegovu pomoć mislimo da će ovaj posao biti isplativ. Život tamo i ovde se razlikuje, ali ovde se slobodnije i kvalitetnije živi“, kaže Luka.
Ovo je preslikan način sadnje kao što rade Holanđani. Banak se sastoji od treseta, stare borove piljevine i zemlje, koje ima tek 30%.
Časlav je odlučio da maksimalno olakša život na selu. Sistem zalivanja i prihrane borovnica kod njih je potpuno automatizovan, tako da slobodno vreme provode na bazenu ili na teniskom terenu.
„Kompujterski je programirano da se zasad zaliva četiri puta dnevno po 15 minuta. U vodu dodajemo prihranu koja je u tom trenutku potrebna“, dodaje Luka.
Drugi sin Marko objašnjava da su odlučili da borovnicu sade na banku, sa belim tresetom potrebne granulacije, koji uvoze iz Latvije. „Ovo je preslikan način sadnje kao što rade Holanđani. Banak se sastoji od treseta, stare borove piljevine i zemlje, koje ima tek 30%. To znači da je banaka 70% po principu hidroponije. Da bismo sami prošli kroz ceo proces poslovanja, brat i ja smo osnovali firmu za uvoz sadnica, kako bi naučili sve od početka do kraja“, objašnjava Marko.
Maksimovići imaju 3.000 zasađenih sadnica u Božurnji, selu nadomak Topole. Časlav nadgleda ceo posao i još uvek uči sinove. Bez obzira što je u pitanju poljoprivreda, ubeđen je da se slično kao u berzanskom i investicionom poslovanju mora dobro proučiti svaki potez i plan. Za svoju dušu ponekad se provoza harlijem kroz svoj zasad i odmara se na terasi sa koje ima dobar pogled na svoje imanje.
Sagovornici:
Časlav Maksimović, inženjer šumarstva
Luka Maksimović, student
Marko Maksimović, student
Foto: Biljana Nenković
Komentari