Letnji meseci nezamislivi su bez konzumacije ohlađenih lubenica. Ali da bi došle do trpeze treba ih prvo proizvesti. Kako da to pravilno učinite saznajte u sledećem tekstu.
Možda vas zanima
Podnosi izuzetno visoke temperature dok temperature ispod 10 stepeni C zaustavljaju rast, a ispod 13 stepeni C zaustavlja se cvetanje. Zbog toga se i rasađuju kada prođe opasnost od niskih temperatura.
Dobro podnosi vazdušnu sušu, dok sa povećanjem vazdušne vlage dolazi do slabog zametanja ploda kao i do pojave bolesti. Nedostatak zemljišne vlage dobro podnosi. Najveće potrebe za vodom lubenica ima u periodu intenzivnog
rasta biljke, cvetanja i formiranja ploda. Sade se ručno ili sadilicama u pripremljene rupe. Rasađuje se u fazi 6-
8 listova i sa dobro razvijenim korenom u čaši.
Treba paziti da se ne sade dublje nego što su bile u saksijama. Razmak kod bujnih sorti treba da bude 100 cm
u redu i 150 cm između reda zbog puzećih vreža koje mogu biti dugačke 3-4 metra.
Lubenica najbolje uspeva na razoranim livadama gde do sada nije gajena. Podnosi blago kiselu reakciju sve do pH 5, ali najbolje uspeva na pH 6-6,5. Dobra zemljišta su černozem, rečni aluvijumi, odnosno zemljišta dobro obezbeđena
humusom, strukturna, ocedna i plodna. Sadržaj humusa treba da bude iznad 2,5%, zato se i preporučuje đubrenje stajnjakomu jesen u količini 30-40 t/ha.
Đubrenje mineralnim đubrivima je obavezno. Osnovno đubrenje na težim zemljištima vrši se u jesen sa 11:11:21 u količini 400-600 kg/ha, a na lakšim primeniti startno prolećno đubrenje 6:12:24 u količini 200-300 kg/ha.
Unos hranjivih materija kod lubenice je konstantan, intezivan, naročito do cvetanja. Veoma je važna početna snadbevenost jer ona potpomaže bolje ukorenjavanje, rani prinos i sigurnost ploda. Zato 10-15 dana od rasađivanja
potrebno je obaviti prihranu vodotopivim fosfornim đubrivom (15:30:15 ) u količini 50 kg/ha u dva ponavljanja sistemom kap po kap.
Razvoj vreže zahteva ishranu većom dozom azota, jer nedovoljna snadbevenost azotom u ovom periodu zbog slabih vreža biljka zaostaje u porastu, a nakon zametanja prvih plodova, ostali plodovi se deformišu ili ih biljka odbacuje. Preporučena formulacija u ovom periodu je 24:8:16 u količini 60 kg/ha. Ovu količinu rasporediti u dva navrata na 7-10 dana.
Od početka zametanja plodova folijarna prihrana kalcijumom i đubriva formulacije 14:11:25 u jdnom navratu u količini 30-40kg/ha. Kalcijum ne mešati sa drugim đubrivima i prihranu vršiti na svakih 7-10 dana do kraja vegetacije.
Usvajanje kalijuma naglo raste u drugoj polovini perioda rasta ploda. Ishrana vodotopivim đubrivom sa više kalijuma garantuje dobar kvalitet ploda, tanku ali čvrstu koru i obezbeđuje dobro podnošenje transporta. Lubenice od 1/2
veličine ploda đubriva formulacije 19:11:24, a pre sazrevanja formulacije 10:10:40.
Na peskovitim zemljištima potrebna je konstantna fertirigacija manjim dozama. Tada je količina đubriva u svakom navratu oko 20-25 kg/ha. Sa folijarnim tretmanom se primenjuju i sredstva za zaštitu bilja.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl.inž. Dragan Mijušković
Komentari