Svet poljoprivrede Prodavnica

Podizanje zasada leske u saradnji sa kompanijom Agriser – Kompletan proces i preporuke iz iskustva

Kompanija Agriser se drži vodećih postulata kada je reč o podizanju zasada lešnika. Pouzdani koraci i proverena rešenja su na prvom mestu, što najbolje pokazuje kvalitet proizvodnog procesa na plantaži ove kompanije.

Da bi budući proizvođači lešnika uspešno podigli zasad leske, stručnjaci Agriser-a najpre preporučuju da se obavi set pripremnih radnji.

„Prvi pripremni korak je poseta parceli i preliminarna procena pogodnosti parcele za zasnivanje zasada leske na osnovu vizuelnih podataka, što prevashodno podrazumeva ocenu nagiba zemljišta, ekspoziciju prema Suncu i da li se voda zadržava na parceli“, objašnjava Saša Milović, agronom konsultant ove kompanije. Pored ovih osnovnih, postoji još oko 40 relevantnih parametara na osnovu kojih se utvrđuje da li je parcela zadovoljavajuća za uspešnu proizvodnju lešnika.

Uzimanjem uzoraka zemljišta radi obavljanja hemijske i mehaničke analize, nastavlja se preliminarno ispitivanje u cilju utvrđivanja karakteristika zemljišta i odluke da li je ono pogodno za uzgajanje lešnika i u cilju definisanja plana đubrenja. Popravka kvaliteta zemljišta je sledeći korak ukoliko rezultati pokažu da je to potrebno.

Priprema zemljišta

Nakon potvrđivanja dobrih rezultata vizuelnih procena i hemijsko-mehaničkih analiza, sledi priprema zemljišta. Rigolovanje ili podrivanje zemljišta se radi na dubini od 70 do 90 cm, duboko oranje na 40 cm, a tanjiranje i setvospremanje koje je poslednji korak, neposredno pred sadnju.

Kako izgleda plan sadnje?

Na osnovu plana geometara izrađuje se plan sadnje, što predstavlja definisanje kompletnog rasporeda sadnih mesta i redova. Kako navodi Milović, reč je o delikatnom procesu koji obuhvata i davanje pravih smernica za manevarski prostor kako bi mehanizacija mogla nesmetano da prolazi.

Najpre je važno razumeti da je raspored sadnje uvek kompromis. Reč je o balansu između koristi povećanja proizvodnje lešnika i efikasnosti upravljanja samim zasadom leske. Veća gustina sadnje podrazumeva veće investicione troškove, ali nasuprot tome manje troškove održavanja zasada i raniji povrat investicije.

Iz prethodnog iskustva kompanije Agriser zaključeno je i da je u praksi sve češća primena gušćeg rasporeda sadnje (5×3 m ili 6×3 m).

Preuzimanje i čuvanje sadnica

Kada se završe neophodne pripreme parcele za sadnju, sledi preuzimanje sadnog materijala. Ukoliko klimatski uslovi ne dozvoljavaju sađenje i sadnja se odlaže, sadni materijal treba da se skladišti u piljevini ili direktno u zemlju. O tome kako skladištiti sadni materijal, kao i koje su osnovne aktivnosti pre neposredne sadnje detaljno saznajte iz video instrukcija, koje su priložene uz tekst.

Dva osnovna načina sadnje

Postoje dva osnovna načina sadnje:  mehanizovana i ručna sadnja. Osnovna razlika je veličina parcele.

„Mehanizovana sadnja se obično koristi na velikim površinama. Ipak, ovaj način ima nedostatke, to su velika cena sadne mašine i mala površina koja može da se uradi po smeni, što je oko 5 hektara za osam sati rada“, navodi Milović. Od prednosti koje ovaj način sadnje ima, na prvom mestu izdvajaju se smanjenje troškova manuelne radne snage i izbegavanje dodatnih radnji.

U okviru ovog procesa vrši se razmeravanje, označavanje sadnog mesta, priprema sadnica za sadnju, đubrenje i druge aktivnosti.

Kako izgleda neposredna sadnja sadnica?

„Nakon što smo pripremili sadno mesto, počinje sađenje. Sadnica se stavi u rupu, dubina do koje se stavi je optimalna. Važno je da korenove žile budu prekrivene zemljom“, objašnjava Milović. U slučaju prolećne sadnje, neophodno je da se, neposredno posle sadnje, izvrši zalivanje radi boljeg prijema sadnica .

 

Sagovornik: Saša Milović, agronom konsultant kompanije Agriser

Komentari