Budući da je KATALPA dekorativno drveće, idealno je za sadnju drvoreda u parkovima i javnim vrtovima. Takođe, zahvaljujući svojoj veličini i širini krošnje kao i srcolikim listovima, odlično može da posluži kao drvo za hladovinu. Pored toga, ova biljka u svom lišću sadrži materiju koja odbija komarce.
Postoje tri varijeteta katalpe od kojih dva, severna i južna katalpa, vode poreklo sa severnoameričkog kontinenta dok kineska katalpa potiče iz zapadnih krajeva Kine.
Zahvaljujući svojoj izdržljivoj prirodi, katalpe dobro uspevaju i daleko od svojih autohtonih područja. Može narasti i do 20 metara, mada uobičajeno naraste do 15 metara u visinu.
Možda vas zanima
5 vrsta DRVEĆA za MALA DVORIŠTA: Vaš vrt će pleniti bojama i oblicima
U karakteristične odlike katalpe spadaju i njeni cvetovi kao i mahunasti plodovi. U proleće, krošnju prekrivaju mirisni grozdovi belih cvetova, u obliku trube ili zvona. Cvetovi podsećaju na iris, sa unutrašnjošću obojenom ljubičastim i žutim koloritom. Plodovi, sa druge strane, vise sa grana i podsećaju na boraniju.
Po svojoj prirodi, ovo je listopadno drveće čije lišće opada tokom jeseni ili nakon prvih mrazeva. Tokom istog perioda, katalpa odbacuje i svoje mahune i cvetove.
Da li su mahune katalpe jestive
Iako po izgledu podsećaju na boraniju plodovi katalpe se obično ne jedu i nije poznato da imaju bilo kakvo nutritivno svojstvo niti ukusnost.
Sa druge strane, u tradicionalnoj medicini se koriste za tremane različitih oboljenja koje sežu od infekcija kože pa do konjuktivitisa i astme.
Medicinska upotreba delova drveta katalpe
Čajevi i obloge od lišća katalpe često su korišćeni u herbalnoj medicini kao laksativi i blagi sedativi kao i za lečenje rana i ogrebotina na koži, infekcije, ujede zmija pa čak i malariju. Postoje i izvesni naučni dokazi o diuretskim svojstvima katalpa plodova.
I dok je upotreba plodova, kore i lišća katalpe sa zdravstvenog stanovišta bezbedna, korenje se smatra vrlo otrovnim te je za bilo kakvu pripremu biljnih preparata od katalpe potrebno konsultovati specijalistu iz ove oblasti.
Stvari na koje treba obratiti pažnju pri uzgoju katalpe
Uprkos lepoti i intrigantnosti ovog drveta treba imati na umu da je katalpa velikih razmera i da ostavlja priličan nered za sobom. Stoga, treba paziti na oblasti koje će korenje i grane ove biljke zauzeti.
Preporučljivo je izbegavati sadnju katalpe u blizini zgrada, ograda, pešačkih staza i vodovodnih i električnih instalacija. Kako drvetu obilno opada lišće tokom jeseni i zime, održavanje i čišćenje staza, kolovoza ili parkiranih automobila je neophodno da bi se nered, koji katalpa stvara, držao pod kontrolom.
Kada su u pitanju štetočine koje predstavljaju opasnost za katalpu, najznačajnija među njima je katalpina “sfinga” gusenica čije larve izjedaju lišće ovog drveta. Iako lišće katalpe ovo može podneti, ipak, ukoliko se populacija gusenica namnoži, naredne generacije larvi mogu u potpunosti uništiti lišće ovog drveta i ubiti ga.
Od ostalih štetočina treba pomenuti zečeve koji žvaću mlado stablo kao i druge vrste gusenica koje jedu seme katalpe.
Ako na lišću katalpe primetite belu, praškastu supstancu, drvo je najverovatnije zahvatila praškasta plesan. Ukoliko je oboljenje koncentrisano na pojedinim granama ili delovima drveta, orezivanjem bi se moglo sprečiti dalje širenje gljivica.
Podjednako opasno gljivično oboljenje koje napada katalpu je i plamenjača. Kod ovog oboljenja, gljivica napada korenov sistem biljke i zagušuje cirkulaciju vode ka stablu te time uzrokuje da grane odumiru, što se manifestuje žućenjem, odnosno pretvaranjem listova u braon boju, pre nego što otpadnu.
Iako je simptom sličan dehidrataciji, navodnjavanje ipak neće rešiti problem. Sa druge strane, tretiranje korenovog sistema fungicidom kao i povećanje koncentracije azota u zemljištu mogu biti od pomoći.
Izvor: Den garden
Komentari